коридор Архиве - Јадовно 1941.

Ђурђица Драгаш: Коридор мог живота

7. новембар 2024.

Прошле су године, стасале генерације које се не сећају рата, које до Бањалуке путују најбржим путем, преко Хрватске. Радујем се због тога, али у име свих нас којима је Коридор заиста био пут живота још једном кажем – хвала онима који су нам га подарили! Нека је вечна слава свима који су на њему заувек остали! Година 1992., Лика, Република Српска Крајина. Прелепо мајско јутро мирише на расцветале воћке и траву окупану росом. Возимо се добро познатим путем, аутомобил као по навици лагано сече кривине. Не бринемо о томе да ли ће нам неко доћи у сусрет. Већа је вероватноћа да на овом путу сусретнете неку зверку него аутомобил. Нема

Операција “Коридор 92”: 32 године од најважније битке за живот Републике Српске

23. јун 2024.

Навршава се 32 године од Битке за Коридор 1992. године, која је најзначајнија победа Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату и изузетно војничко остварење, које се издваја од свих осталих у том херојском добу српске историје. Пише: Јелена Марковић Операција “Коридор 92”, позната и као пробој коридора живота, била је највећа операција Војске Републике Српске (ВРС) спроведена током грађанског рата у Босни и Херцеговини против Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Хрватске војске (ХВ) у Босанској Посавини. Операција је вођена од 24. јуна до 6. октобра 1992. године. Циљ је био поновно успостављање путне везе између западног и источног дела Српске Републике Босне и Херцеговине. Разлог за покретање операције било је

Ђурђица Драгаш: Било их је 12!

27. мај 2024.

Отишли су памтећи једино откуцаје мајчиног срца и топлину њеног тела. Журили су да виде свет, да га чврсто обгрле ручицама, да га удахну, да му се осмехну. Желели су да полете ка сунцу и трче шареним ливадама. Сањали су мирис кише, први снег и додир мраза на образима. Питали су се колико је слано море и може ли се прегазити толика вода. Маштали о игри, несташним дечјим увојцима, о љубави и стидљивим погледима испод трепавица. Радовали су се мајчином крилу и очевом снажном длану. Потрчали су ка животу верујући да ће га загрлити, осетити, оживети…. Али… овај свет није био спреман за њих! Отишли су, не угледавши га, без

РТРС, 20.10 – Филм „Коридор 92“ на Дан Републике (ВИДЕО)

8. јануар 2021.

Документарно-играни филм „Коридор 92“ бави се хронологијом једне од најзначајних битки Војске Републике Српске – битком за пробој коридора у Посавини. Коридор – документарни филм. Фото: РТРС Била је то битка која је дефинисала даљу судбину Републике Српске, битка која је спојила западни и источни дио Српске, битка која је поново успоставила везу Бањалуке са Бијељином и Београдом. Операција „Коридор“, како се званично звала ова велика војна акција, за становништво обје Крајине значила је живот. Омогућила је поново успостављње снадбијевања храном, струјом, доставу лијекова. Због недостатака кисоника, до којег је дошло послије пресијецања путне комуникације са Југославијом, у бањалучком породилишту токома маја и јуна 1992.године умрло је 12 беба. Пробој Коридора

Дани(ј)ел Симић: Плочу са именом мог оца, нико неће скинути

12. децембар 2020.

Када је генерал-пуковник Новица Симић, славом у свом народу неовјенчан пробијач коридора ка Србији и потоњи начелник Генералштаба Војске Републике Српске преминуо 2012. године, питао сам кришом и стидљиво једног градског оца, да се Тузланска улица преименује њему у част. „Сачувао је Бању Луку и Босанску Крајину од судбине Книна и његове Крајине, читав рат бранећи коридор, да га не прекине Тузлански корпус и Хрватска војска преко Орашја“, образлагах тада симболику тог потеза. Веза са Србијом је војно опстала. Српска је у миру постала држава из два дијела, што се крије на званичним картама и временској прогнози у Дневнику. Помоћ јавности нијесам тражио, јер ми је било стидно. Вријеме ће

Операција Коридор: Ево како је српска војска гинула за 12 беба на Видовдан 1992. године (видео)

27. јун 2020.

Хуманитарна операција, иницирана тешким стањем тек рођених беба и хроничних болесника претворила се одсудну битку за опстанак српског народа у Босни и Херцеговини, једну од ретких у том рату у којој није почињен ниједан злочин и испоштоване су све ратне конвенције. Мало је догађаја из протеклог крвавог грађанског рата на простору Босне и Херцеговине који одишу искреним витештвом када су у питању дејства све три зараћене стране, а историја ће забележити и да је мало ратних операција српске војске које се могу поредити са славним подвизима предака из балканских или, рецимо, Првог светског рата. Ипак, у кланици до јуче братских народа у “босанском лонцу” издваја се војна акција “Коридор”, због

ПОЛОЖЕНИ ВИЈЕНЦИ НА СПОМЕН-ОБИЉЕЖЈЕ ПОГИНУЛИМА У ПРОБОЈУ КОРИДОРА

21. јун 2020.

На спомен-обиљежје за 413 српских бораца погинулих у пробоју коридора данас су положени вијенци поводом обиљежавања 28 година од једне од најхуманијих битака у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Вијенце су положили српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Након парастоса, вијенце су положили и делегација Народне скупштине, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих Милорад Којић, представници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ и организације проистекле из протеклог рата. Вијенце су положили и градоначелник Добоја Борис Јеринић, начелници општина Модрича Младен Крекић, Вукосавље Борислав Ракић, Брод Илија Јовичић. Његово преосвештенство

Борбе за Модричу су завршене. Командат ТГ-1 тадашњи пук. Новица Симић испред робне куће „Модричанка“. Коридор живота је пробијен, противник поражен, непријатељска застава под ногама. Видовдан, 28.06.1992. године. (Фото Ранко Ћуковић)

У НЕДЈЕЉУ 27 ГОДИНА ОД ПОБЈЕДЕ У АКЦИЈИ „КОРИДОР 92“

21. јун 2019.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић најавио је да ће у недјељу, 23. јуна, у Дугој њиви код Модриче бити обиљежено 27 година од бриљантне акције „Коридор 92“ у којој су српска војска и полиција побиједили хрватско-муслиманске снаге, отклонили блокаду са матицом Србијом и обезбиједили проток људи и роба. Милуновић је рекао да је циљ непријатеља био да Србима одузму слободу, те да се морало дјеловати због недостатка лијекова, хране, горива… Он је подсјетио да је Савјет безбједности УН тада забранио летове над овим простором, па ни ваздухом није могла бити остварена комуникација са Србијом и свијетом. „Због тога се догодила велика трагедија и у Клиничком центру

Врећа брашна или како је почео рат у мом селу

26. март 2019.

„Сине, немам од чега дјеци направит уштипке“… Бабине ријечи запарале су ћаћине уши. Чекао их је данима. Знао је шта ће се догодити. Средина јуна 1992. Коридор према истоку пресјечен. Послије се испоставило да су неки официри у тим данима припремали акцију о којој се и данас испредају митови. На западној страни хаос. Бебе умиру у породилишту, паника, невјерица. Многи нису били свјесни да је рат почео још у марту. Све док није нестало брашна. „Идем док се вратим са страже. Наћи ћу негдје врећу брашна, мајку јој јебем“. Сулуди дани. На једном крају села постављена линија. Срби и Муслимани у рововима. Ма, нису то ровови, то су неке рупице.