arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
petrova-gora-izbjeglice.jpg

ПОКОЉ: Јарак Метаљка на Петровој гори, 9-14. мaj 1942.

Интервал од деветог до четрнаестог маjа у историjи страдања српског народа у НДХ остаће забиљежен као доба офанзиве хрватских снага  и стезања обруча  на Петровоj гори око 700 партизана и хиљада српских избjеглица из котарева: Слуња, Воjнића и Вргинмоста. У jарку Метаљка, oд  9. до 14. маjа 1942. усташе и домобрани поклали су 57 жена и дjеце. Јарак „Метаљка“ или „под Метаљком“ како се назива у литератури само jе jедно од многоброjних стратишта Покоља на Петровоj гори. У своjоj књизи „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“  Ђуро Затезало наводи свjедочанства о овим злочинима. Свjедочанство Ђуре Студена о масакрирању српских избjеглица у Петровоj гори маjа 1942. записао сам 21. априла 1961. године. Тада jе имао 32

Света Петка и Срби у Пламену

Историчар и књижевник Мр. Миле Дакић у своjоj збирка приповедака „Бол у прсима” подсећа нас на потресна страдања Срба у Хрватскоj. Из поменуте књиге овом приликом одабрали смо приповетку „Света Петка и Срби у Пламену” Не да би вас „хранили” мржњом већ да се не заборави – на такав заборав немами право ни због пиjетета према невиним жртвама. Јутрос су жене подраниле. Око цркве Свете Петке на Коларићу чекаjу с храном у кошарама. Биjеле се рокље и повезаче. Ту jе и понека дjевоjчица жутим рупцем подбрађена. Хрватски воjници поручуjу да ће натпоручник о свему одлучити. Ромиња прољетна кишица. Ниски сиво црни облаци журе према Дебелоj коси. Из Вргинмоста у Воjнић зуjе талиjански тенкови и

Сељаци копаjу своjе гробове пре убиjања.

Усташе свједоче о злочину у Хрватском Благају над Србима Кордуна 6. маја 1941.

Заклели смо се да ћемо српско све поништити, од килограма, па даље. Миле-Милић Абрамовић, водник стожерне сатниjе 1. усташке боjне, 8. усташког здруга:  “Ја сам за вриjеме Југославиjе припадао ХСС-и у коjоj сам био све до 1941. године. Приликом капитулациjе Југославиjе jа сам био код своjе куће у селу Корана (Српски Благаj) опћина Цвиjановић Брдо, котар Слуњ. Одмах успоставом НДХ, травња 1941. ступио сам у усташку организациjу, коjом jе руководио млинар Јосо Пау­новић. Мjесеца свибња 1941. на дан Св. Ђурђа ми смо се органи­зирали за купљење Срба по Вељуну, Вељунскоj Глини, Црном Врелу и Полоjу, те осталим српским засеоцима Вељуна. На исти дан наоружа­ли смо се у Благаjу у jачини

Помен и парастос за 520 Вељунчанa

Жељко Кресојевић: Са Светим Вукашином у Вељуну на Кордуну

Ђуђевдан је, црн Ђурђевдан на Вељуну. Данас је помен и парастос за 520 Вељунчанa и осталих из околних села, који страдаше у Покољу првих дана „онога“ рата. Одлазим са Мићом, Душаном и Николом. Скупља се свијет око спомен-костурнице на Вељуну гдје су њихове кости пренешене са мјеста масовног покоља у Хрватском Благају на данашњи дан. Икону Светог Вукашина први пут је на Вељун донио Душан. До сад је са њим била два пута на Кордуну, у Садиловцу. Људи загледавају икону, многима је непозната. Има их и који знају, објашњавају другима. Свети Вукашин је Херцеговац из села Клепци. Завршио је у логору Јасеновац уз познате ријечи које је упутио својим џелатима:

ЗЛОЧИН У СЈЕНИЧАКУ 18. АПРИЛА 1942. ГОДИНЕ

У Сјеничаку су у току НДХ од 1941. до 1944. године убијена, погинула или умрла од тифуса и глади 1.143 становника, скоро трећина пријератне популације. У Село Сјеничак на Кордуну у зору 18. априла 1942. године упале су јаке усташко-домобранске снаге из правца Карловца и Ласиње и опколиле мјесто. У само једном дану убили су или спровели у усташке логоре 421 Србина. Усташе су у селу заклале и убиле 64 цивила на више локација који су сахрањени у масовним гробницима у Старчи, Мрачају и Влајнића страни. Код школе у Ласињском Сјеничаку старце су убијали маљем. 357 ухапшених мушкараца у току дана усташе су спровеле у 30 километара удаљени Карловац. Након

Годишњица злочина Покоља у Црном Потоку 1942.

На Кордуну, 18. априла 1942. усташе су у спровођењу злочина Покоља на превару успjеле да убиjу 64 становника из Црног Потока и двоjицу из села Буковице коjи су се налазили у Црном Потоку. Тога дана село Црни Поток jе потпуно спаљено. Из Буковице су убиjене Љубица Врга 10 (године), и њена сестра Неђељка Врга 6, у Црном Потоку гдjе су се налазиле као избjеглице код родбине. Из Црног Потока убиjена jе Милица Бакић 17, у властитоj кући. Мила Бакић 20, убиjена jе и спаљена у штали Стевана Воjновића. Јека Балабан 19, силована jе, а затим убиjена и спаљена у штали Стевана Воjновића у Црном Потоку. Милка Каjганић 28, Ђуро Колунџиjа

СЈЕЋАЊЕ НА ЗЛОЧИН 3 АПРИЛА 1942. – БЕГОВО БРДО, ЦЕТИНГРАД

У овом малом кордунашком селу, Бегово Брдо, усташе су на наjокрутниjи начин убиле 137 српских сељака, наjвише дjеце у старости од 15 година. Наjвећи злочин починили су 3. априла 1942. године, када jе овим краjем пролазила Павелићева тjелесна боjна под командом Анте Мошкова. Тада су измасакрирали 121 мушкарца, жена и дjеце. Њих 73 су поклале усташе у шуми Латићкима код села Батноге ископавши под батинама злочинаца сами себи масовну гробницу. Истога дана хватали су српске сељаке код њихових кућа, на њивама и побили их 48 како из ватреног оружjа тако ножевима, батовима и крамповима. Овим усташама Павелићеве тjелесне боjне коjе су слабиjе познавале насеља дати су за помоћ оружници и дио треће усташке сатниjе с подручjа

Проф. др Светозар Ливада

Преминуо историчар Светозар Ливада

Навршиле су се двије године од како је преминуо познати историчар и социолог Светозар Ливада, након дуге и тешке болести у Загребу у 94. години. Ливада, је рођен 14. марта 1928. године у сеоској породици у селу Горње Примишље, у општини Слуњ, на Кордуну. Био је партизански борац, писац, филозоф, демограф, историчар, социолог и човјек који је упорно радио на обнови српских институција на територији данашње Хрватске, а посебно је бринуо о положају сељака. Као веома млад ступио је у партизанске борбене јединице у свом селу. Рањен је неколико пута, а након тешког рањавања у болници је лежао непрекидно седам година и за то вријеме урађене су му 42 операције.

Др Ђуро Затезало

Ђуро Затезало: Усташки злочин у Пркосу и шуми Брезје код Ласиње на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН УСТАШKИ ЗЛОЧИН У ПРKОСУ И ШУМИ БРЕЗЈЕ KОД ЛАСИЊЕ Дуго Село, село у опћини Вргинмост на Kордуну, имало је по попису становнишва 1931. године 210 домаћинстава и 1.243 становника српске народности. За вријеме Независне Дражве Хрватске, 1941, 1945., живот је изгубило 552 становника од којих 36 пало у борби против фашизма док су их 516 погубиле усташе. Од њих 516, само у једном дану, у недјељу 21. децембра 1941. године, усташе су у шуми Брезје крај Ласиње усмртиле 460 Срба: мушкараца, жена и дјеце. Село Пркос, такођер у

Проф. др Светозар Ливада: Не знам да ли сањам, да ли се будим, или доиста лудим, али знам да немам завичаја

Мој завичај и ја живјели смо дуго као рањене звијери. Међутим, ја још вегетирам – друштвено мртав, биолошки жив, на крају пута. Примишље – мој завичај, којег ми одузеше, отеше – би убијено истог дана кад убише цијелу Kрајину, коловоза мјесеца 1995. године. То зову ослобођењем. Ја ослобођење крајева од људи разумијем као хисторијски пораз – злочин. Тим више што нису само побијени и прогнани људи него су разорени сви њихови антропогени садржаји и знамења, да је ту некада давно и скоро живио мукотрпно обични сељачки свијет. Ускоро ће услиједити преноминација топонима уписаних у све географске карте и хисторијске садржаје. Неки већ пола  миленија, а  неки стољећима. Ономастика је већ добрано затрта. У мојој особној карти не пише да

Др Ђуро Затезало: Свједочанства о покољима на Кордуну

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА KОРДУН ВОЈНИЋ Душан Шумоња, Војнић Затворили су их у Српску православну цркву и тамо мучили Дана 29. јула 1941. године око 9 сати прије подне нахрупио је у два луксузна аута и шест камиона у Војнић Божидар Церовски, равнатељ усташког редарства (П.У.О.) са око 100 усташа, униформисаних или полуниформисаних. Наредио је хапшење људи без икаквог разлога и повода. На путу до Војнића затекли су сељаке који су туцали камен и поправљали пут. Чекићима којим су тукли камен усташе су их злостављали и тукли истим. Пуцали су за онима који

Убици своје породице осветио се после рата али правду није добио

ДУШАНОВА ТРАГЕДИЈА ЈЕ ПОЧЕЛА KАД СУ УСТАШЕ УШЛЕ У СЕЛО “Моја несрећа је почела 3. априла 1942. у Беговом Брду, тамо гдје сам, како ми је моја покојна Босиљка говорила, треснуо главом о земљу. Стасао сам у седамнаесту. Сједили смо у својој дрвенари. Сјећам се, мама је рекла: “Ђецо, данас је Велики петак. Идем замијесити погачу и уштипке!” Ми одраслији смо направили козаљке. Играмо се. Ћаћа је непрекидно творизао и лупао вратима. Тимарио је краве. Ођедном бритка пуцњава. Усташе у селу. Нешто ми, у мени рече: Сакриј се, Душане! Бацим се у живицу и гледам шта ће бити. Моји су остали у кући. Мама је окупила око себе четверо дјеце:

СВЕМОЋНИ

ВИС (Вокално избјеглички састав) МЛАДИЋИ – (Official Music Video) Жене, старци, дјеца – покретне мете,ко пребита змија вијуга колона,видиш ли Свемоћни са својега трона,видиш ли земљу црвену од срама,чујеш ли Уну што хучи пред нама?Од сузе мајчине и запаљене свијећеда ли су ти светији бомба, кама, пиштољ и крваво распеће? Пошаљи ИЛИЈУ нек удари громом,позови СВЕ СВЕТЕ, не штеди даха,пошаљи ГЕОРГИЈА да оштри копље,јер све је већа и јача аждаха.Пошаљи ПЕТKУ да загрли ми Жељкушто матери се уз скуте привила,сакриј је у зору у Гору Петрову,реци ми Свемоћни, шта је скривила ….. ко је крив, ко је крив? ЈОВАНЕ KРСТИТЕЉУ, руку промоли,потеци миром из сивих облака,обриши сузу моме Николи,није начинио

kalendar-genocida.jpg

Календар Покоља: 31. јул 1941 и 1942, дан када су почињени многобројни злочини над Србима

Садиловац, Кордун – Дана 31.07.1942. године усташки зликовци су у цркви Рођења Пресвете Богородице, побили и запалили 463 мушкарца, жена и деце (од којих 149 млађих од 13 година) из Садиловца, Бугара, Липоваче и околних села. Једини грех ових невино пострадалих људи је био то што су Срби Православци. У овом стравичном злочину у току Другог светског рата нестало је око 70% становништва овог краја. Извор: Књига: Миле Затезало: Крик под звоником Садиловачке цркве Кључ. У ноћи између 31. јула и 01. августа 1941. године у основној школи у Кључу и у потоку код шумске управе усташе су убиле 542 лица. Највише их је било из Копјенице. Извор: Страхиња Курдулија,

Svijece_001.jpg

Басташић: У протеклих 25 година многи су ауто-путеви, нарочито кроз Лику, прошли управо преко крашких јама у којима су и кости српских жртава из ере Покоља

Партизанско гробље на Барин-коси, у Магарчевцу код Kарловца, где су се налазили и гробови усташких жртава побијених Kордунаша и Банијаца на Петровој гори, међу којима и посмртни остаци 128 жена и деце, преорано је како би државна фирма Хрватске шуме на том месту наставила шумски пут. Механизација је, пише загребачки портал Новости, лист српске заједнице у Хрватској, уништила готово све гробове на којима су били истакнути православни крстови. Бранко Гвозденовић из Kључара, најближег места овом гробљу, испричао је за портал Новости да је неколико мештана изашло пред багере и молило раднике да не дирају гробље, али да ти вапаји нису уважени. – Kад је преко гробова изграђен широк пут, куцали

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.