arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Писањем чува Кордун и Кордунаше од заборава

23. јун 2023.

Милка Кајганић сада је, као виктимолог и косценариста, део екипе филма „33 анђела” о страдању српске деце у логорима. Са снимања филма (Фотографије лична архива) У току је снимање документарно играног филма ,,33 анђела” у норвешко-српској продукцији о страдању српске деце у хрватским и нацистичким логорима за време Другог светског рата. На челу филмске екипе су директор, продуцент и косценариста Бранко Димовић Димески и редитељ Горан Вукчевић, а у њој је, као виктимолог и косценариста, и Милка Кајганић, ауторка 16 књига о Кордуну, њеном завичају. Две најновије „Мали унпрофорац” и „Љубав према слободи” (обе у издању Архива Војводине), у јануару је представила у Београду. – Драго ми је што сам

Podsedlo_Vojnic.jpg

Нека га, нека умре од глади

17. април 2023.

Млађи усташа видjевши да оваj други има намjеру заклати моjу маjку, рекао му jе: “Пусти ту жену, куда ће ово диjете без ње”, нашто му jе он одговорио: “Нека га, нека умре од глади.” “У магловито jануарско jутро 1943. године у мом засеоку Подседло изненадиле су нас усташе. Налазио сам се у кући с маjком. Било ми jе тада 5 година. Отац Илиjа Малешевић, брат Бошко и сестра Мила налазили су се у партизанима негдjе на Кордуну. Стариjи брат Раде и сестра Станка побjегли су од куће и склонили се у сусjедне грмове. Био jе висок сниjег. Пред нашом кућом поjавила су се двоjица усташа. Ушли су бахато у кућу. Рекли

Василије Ђ. Крестић

Василије Крестић: Јасеновац ‒парадигма страдалништва

15. април 2023.

Бесједа академика проф. др Василија Крестића на свечаној академији одржаној у САНУ 21. априла 2021. поводом 80 година од успостављања усташких логора смрти. Поштоване госпође и господо, уважени пријатељи,           Згрожен стравичним злочинима који су се дешавaли у Независној држави Хрватској над Србима, Јеврејима и Ромима, наш уважени писац и дипломата Јован Дучић је на измаку свог живота поручио Србима да су дужни  на све стране, urbi et orbi, да шире вести о геноциду које су починили Хрвати. Он није без разлога тврдио да се о злочинима тих размера, који су се десили у усташкој хрватској држави, не може и несме ћутати. Сматрао је да све генерације Срба, не само

Годишњица: Катиновац код Топуског 10. априла 1942.

21. март 2023.

Село Катиновац, код Топуског. 21. марта и 10. априла 1942. усташе, у злочину Покоља  побиле 375 Срба, а у кући Петра Жигића, Илије Обрадовића, Мане Орлића и Стојана Орешчанина побили и спалили 111 мушкараца, жена и дјеце. Прије злочина мајке и њихове кћери мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005. Стоп забораву жртава! Ово је једини чланак, од неколико реченица, који се нашао на интернету о том злочину, што довољно говори о нашем националном забораву оних које не смијемо заборавити. Из књиге „Геноцид на Кордуну“, аутора Петра Зинаића доносимо дјелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942,

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ: ХУМАНОСТ СРБА СА ПОДРУЧЈА БАНИЈЕ, ЛИKЕ И KОРДУНА ПРЕМА МУСЛИМАНСKОМ НАРОДУ ЗАПАДНЕ БОСНЕ

18. март 2023.

Сваки ратни сукоб доноси тешке и трауматичне догађаје чије последице трају деценијама, вековима а неке, чини се, чак и вечно. Међутим, и у тим тешким тренуцима каквих је било безброј током минулих ратова за време распада бивше нам државе – СФР Југославије, могу се пронаћи светли примери људскости и хуманости. Пише: Игор Митић, Београд Баш у тим тешким тренуцима сваки појединац нађе се у ситуацији да покаже своје право лице – да ли је човек или не. Наш српски народ, пре него што је и сам прогнан из својих домова у августу 1995. године, показао је велику хуманост према добрим људима – припадницима муслиманског народа Цазинске Kрајине и Западне Босне.

Кирин. Света Недеља

16. март 2023.

Измјештена прича. Тешки људски мјехур се ваљао по прашини, колским путем, на Велики петак, ка цркви као ка избављењу, гдје ће нестати његова тјелесност, његов сувишак пун течности која му отежава кретање, која му спутава слободу. Из једне од кућа извели су оца и мајку, двојицу дјечака од четрнаест и шест година и двије дјевојчице, једну од дванаест, и млађу, која је прије неки дан напунила два љета… Пише: Ђорђе Брујић Дан је био тих, као и сви дани када спарина додија. Глувоћу је реметио благ и једноличан шум воде која се преко уставе пресипала на воденични точак и даље низ ливаде нестајала иза првих шумарака. Кроз багрење, куда је

Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској

23. фебруар 2023.

Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један „фрагмент из историје нестајања“, каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва „Просвјета“ из Загреба. Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус и глад. Од краја ’41. Kордун је био готово слободна територија. Поједини партизани жалили су се да се од

radio-sam-svoj-seljacki-i-kovacki-posao.jpg

Злочин у Чемерници на светог Јована

20. јануар 2023.

Ратковић страна, код Чемернице, Вргинмост, Кордун – 20. Јануара 1942, на Св. Јована, Крсну славу, усташе су ножевима усмртиле 74 Српкиње с њиховом дјецом. Жене и дјевојке прије тога су мучене и силоване. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ – свједочанства геноцида. СКПД Просвјета, Загреб 2005.

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 28. децембар 1941. Годишњица страдања Срба на Кордуну

28. децембар 2022.

Село Бовић, Вргинмост. Усташе су 28. децембра 1941. и 21. jануара 1942. у властитим кућама масакрирале и спалиле 26 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005.

др. Ђуро Затезало

Др Ђуро Затезало: МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА

16. новембар 2022.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ И СТРАТИШТА KОРДУН 1.         Хрватски Благај, Слуњ, зграда основне школе, 5. до 8. маја 1941, мучилиште српског народа Вељуна, Перјасице и околних српских села. 2.         Хрватски Благај, Слуњ, долина између зграде школе (мучилиште) и католичке цркве, 6. до 8. маја 1941. усташе поклале или усмртиле сјекирама и маљевима 520 Срба – мушкараца. Познати Вељунски покољ. 3.         Вељун, школска и жандармеријска зграда, 6. маја 1941. године, мучилиште српских цивила.

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. август 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са „срамотном злоупотребом Холокауста“. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

НАЈАВА: Промоција књиге Мирка Радаковића „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟

12. мај 2022.

Позивамо Вас на промоцију књиге “Кордун од љепоте до голготе“ дана 15.05.2022.год у 11 часова; Београд, Савски трг бр.9 (клуб “Никола Тесла“). О књизи говори  академик Василије Ђ. Крестић. Мишљење Миодрага Којића књизи: „КОРДУН ОД ЉЕПОТЕ ДО ГОЛГОТЕ‟      Обавештавамо све љубитеље слободе, правде и историјске истине, да је у марту 2022.године на светло дана изњедрена вредна и значајна књига аутора Мирка Радаковића, пуковника у пензији, сведока многих догађаја и делиоца судбине са својим Pодом у борби за опстанак, (у наставку рата 1991‒ 1995.год.) српског идентитета и голих живота Кордунашког народа.    Књига сугестивног назива „Кордун од љепоте до голготе‟ је веродостојан историјски документ, технички и естетски савршена, у издању три патриотска

kolaric-1.jpg

Гдје леже кости коларићких мученика?

25. април 2022.

Да ли пуком срећом, Божјим провиђењем или нечим другим МИЛЕНА КРЕСОЈЕВИЋ (тада удана Вукобратовић, рођ. Кесер, 1919.) са својом двогодишњом кћерком ДРАГИЦОМ преживјет ће покољ у цркви Свете Петке на Коларићу. Често сам знао са њом проћи покрај рушевина ове древне цркве подигнуте још 1804. године. Кад се 1945. удала за мога ђеда НИНКА КРЕСОЈЕВИЋА, који је уз мог оца једини преживио рат. Добила је у виду отпремнине од фамилије Вукобратовић гдје је била удана, комад земље коју су звали “Њивица”. Налазила се уз на дијелу гдје се пут за Леденик почне стрмије пењати, са његове лијеве стране, и ту смо често гонили напасати краве. Моја баба, још увијек жена

Филм „Иродови синови“ – The documentary film „Sons of Herod“

23. април 2022.

Текст ове поруке је на српском и на енглеском – The text of this message is in Serbian and English Филм „Иродови синови“ је документарно-аналитичка прича о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској, који је кроз минуле деценије прикриван, излаган политичком ембаргу, забранама и цензури. Нигде у свету није забележен ни један пример постојања логора смрти за децу осим у НДХ. Зато филм посебну пажњу обраћа страдању деце, бавећи се узроцима овог свирепог злочина, откривајући истовремено његову дубину, улогу римокатоличке цркве, али и онога ко је деценијама био чувар ове страшне тајне и крашких јама. Молимо Вас да проследите ову поруку Вашим пријатељима у Србији и иностранству и

Ђурђица Драгаш: Јасеновац – најтужнија српска реч

22. април 2022.

Ко је могао да помисли да ћемо се на једној београдској пијаци, деценијама касније, наћи баш ми – потомци „изабраних“, чудом преживелих?! Назовите то случајношћу, али ја ипак верујем да нас је спојила судбина. Пре више од двадесет година, док сам још била студент, радила сам неколико месеци као продавачица на тезги на једној београдској пијаци. Иако сам на почетку бринула како ћу се снаћи и како ће ме прихватити остали, искусни продавци, недоумице су брзо решене. Схватила сам да моје „комшије“ углавном нису превејани препродавци сумњивих биографија, већ „сапатници“, земљаци, избеглице, људи којима је пијаца силом прилика постала извор прихода. Да није било рата, зла и неимаштине, не верујем

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА