JVuO Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Чије су кости, и из ког времена, пронађене у Карановцу код Бањалуке? (ВИДЕО)

13. децембар 2019.

Чије су кости прије 10-ак дана пронађене и ископане у Карановцу код Бањалуке? Иако готово сви мјештани знају да су у шуми близу цркве и школе у том селу покопани страдали четници из Другог свјетског рата, у Институту за нестала лица БиХ не мисле тако. По већ устаљеној матрици одмах су рекли – ријеч је о бошњачким жртвама из протеклог рата у БиХ. Екипа Печата је била у Карановацу и разговарала с мјештанима. Шта је забиљежила погледајте у видеу. Извор: РТРС

Како данашњи руски историчари гледају на четнике и Дражу Михаиловића

3. децембар 2019.

Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: „Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације. У овом тексту водећи руски експерти-балканолози говоре о својем односу према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили

Ово нас нијесу учили: Четници ослободили 34 града

22. новембар 2019.

Од 1941. до 1944. четници под вођством генерала Драже Михаиловића ослободили су 34 града у Србији, БИХ и Црној Гори, а послератна, комунистичка литература те акције приписивала је партизанима иако су они у то вријеме били у НДХ, а њихово присуство у Србији и Црној гори било је на нивоу статистичке грешке. Припремио: Иван Милошевић Скоро пола вијека комунистичка идеологија проглашавала је само партизане ослободиоцима и борцима против окупатора. За Југословенску војску у отаџбину (четнике) били су резервисани термини издајника, сарадника окупатора и ратних злочинаца. У Црној Гори и данас влада таква слика, али вријеме је да се и овдје саопшти нешто што нас нико није учио, односно што је

Др Срђан Цветковић за Српску историју, о темама о којима нисмо смели да знамо

15. новембар 2019.

За сајт Српска историја говори др Срђан Цветковић, историчар, бави се темама : комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више десетина радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Цветковић је научни сарадник Института за савремену историју. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА – Код Краљеве чесме у Београду, 2. новембра 2019. године служен је помен невиним жртвама нових комунистичких власти, које су у смрт послате без суда, кривице и било какве пресуде крајем 1944. и почетком 1945. године. Ви сте били у организацији и као говорник. Да ли сте задовољни скупом? Tо је већ пети по реду комеморативни скуп код

ОРИГИНАЛНИ ДОКУМЕНТИ ЦИА О ХАПШЕЊУ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

13. новембар 2019.

Откривамо оригинална документа ЦИА о Дражином хапшењу са којих је недавно скинута ознака СТРОГО ПОВЕРЉИВО, после више од 70 година. Јасно пише ко је издао генерала Дражу Михаиловића и како је доспео у комунистичку замку. Изјаву тим поводом дао је унук Драже Михаиловића и потпредседник ПОКС, Војислав Михаиловић: „Из документације се јасно види да су „савезници“ мога деде, Британци и Американци, обећали помоћ у његовом лечењу од тифуса. Предложили су да га евакуишу авионом у Италију, где ће га лечити, а затим ће га вратити у српске планине. По плану 13.марта 1946. године слетели су са два авиона у село надомак места Рудо, у источној Босни где их је чекао

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

17. јул 2019.

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Четници 28. маја 1941. напали немачку колону

8. јул 2019.

Зашто се у Србији не обележава дан почетка антифашистичке борбе? Закорачили смо у јул, месец који асоцира на рат, окупацију, крај прве Југославије. Буђење тих подсећања неумитно отвара и питања шта се заправо дешавало у Србији тог ратног пролећа и наступајућег устаничког лета. Пише: Иван Миладиновић Више од пола века прослављали смо 7. јул као Дан устанка, као дан почетка оружане борбе народа у Србији против окупатора, када су у Белој Цркви убијена двојица припадника жандармерије квислиншке владе Милана Недића, Богдан Лончар и Миленко Браковић. Славили смо овај дан и после распада СФР Југославије, све до 2001, када је укинут одлуком Владе Србије. КАДА су ветрови времена „одували“ са власти

Обележена годишњица страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке 1945. у Камничкој Бистрици код Љубљане

9. јун 2019.

Верни народ из Камника и Љубљане и свештенство из Љубљане, Постојне и Новог места обележили су у суботу, 8. јуна 2019, 74. годишњицу страдања народа и свештенства из Црне Горе и Боке у Камничкој Бистрици, близу градића Камник, у непосредној близини Љубљане. У гробницама на том подручју лежи најмање 3.500, по неким оценама до 6.000 људи из Црне Горе и Боке – бораца Југословенске војске у отаџбини, жене, деце и стараца, које су Титови џелати из црногорских партизанских јединица без суда убили после завршетка Другог светског рата, маја и јуна 1945. На месту највеће гробнице у Камничкој Бистрици је 2015, после дугогодишњег залагања Удружења „Открићемо истину – Душан Никлановић“ из