ЈВуО Архиве - Страница 2 од 2 - Јадовно 1941.

Ко се борио у Хрватској од 1941. до 1945. године?

2. септембар 2021.

Са данашње историjске дистанце jе чудна дугогодишња наивност Срба на своj положаj и страдање у Хрватскоj. Риjетко jе коjи европски народ толико страдао од другог народа (своjих комшиjа) а да jе то истовремено непознато у правоj мjери свjетскоj jавности, па чак и потомцима жртава. Пише: Ђорђе Пражић Увод Срби у Хрватскоj су своj допринос антифашистичкоj борби и огромне сопствене цивилне жртве уграђивали у „темеље братства и jединства“, да би након седамдесет година све то било заборављено и хрватским историjским фалсификатима другачиjе интерпретирано. Срби антифашисти су постали „фашисти“ а потомци фашиста су постали „антифашисти“. Један од разлога jе и српска заблуда према хрватским комунистима и партизанима, коjи су главни узрочници заблуда.

Комеморација у Камничкој Бистрици Црногорцима, Бокељима и Херцеговцима умореним маја и јуна 1945.

15. јун 2021.

У суботу 12. јуна 2021. одржани су у долини Камничке Бистрице, близу Љубљане, литургија и помен за душе између 3.500 и 6.000 жртава који ту леже, у шест масовних гробница, већ 76 година. Ријеч је о монархистичким борцима и људима придошлим са њима у збјегу из Црне Горе, Боке и Херцеговине, који су убијени након краја Другог свјетског рата. Приредио: Никола Милованчев Долина Камничке Бистрице је једна од бројних локација на подручју Словеније, на којима се налазе посмртни остаци бројних припадника српског народа, бораца некомунистичких формација и чланова њихових породица, који су одлуком Јосипа Броза усмрћени без суда крајем маја и у јуну 1945. године. Било је то послије завршеног

Партизанско тестерисање по Србији

11. јануар 2021.

У „Политикиној” рубрици „Међу нама” објављен је чланак проф. др Слободана Чикарића „Сатански пир на Дубичком мосту” 2. јануара 2021. који аутор завршава рационално-моралним образлагањем зашто „копа” по историјским ранама наводећи Цицеронове речи да упознајући своју (праву) историју одрастамо. Овом приликом бих искористио своје право да конструктивно допринесем упознавању (праве) историје ради националног одрастања. Наиме, више од половине столећа свих шест признатих народа, десет народности и више од двадесет етничких група и групица на просторима бивше Југославије је изучавало њену општу историју у којој је главни акценат био на тзв. Народноослободилачкој борби и револуцији а у чијим се наставно-едукативним плановима и програмима (од основношколских до универзитетских постдипломских студија) Брозови партизани

Немања Девић: Расколом цркве у Америци угушена је моћ српске политичке емиграције

12. новембар 2020.

У оквиру циклуса предавања Српска дијаспора у Европи и свијету послије 1945. године предавање је одржао историчар др Немања Девић, научни сарадник Института за савремену историју. Његова тема била је Српска емиграција у Сјеверној Америци у периоду од 1950. до 1980. године. Девић је подсјетио да су националне снаге у прољеће 1945. године доживјеле пораз у грађанском рату у Србији и Југославији. СПАС ПРОНАШЛИ У АМEРИЧКОЈ БАЗИ У ИТАЛИЈИ – Остаци поражених снага нашли су се на сјеверозападу земље у мају 1945. године. Они који нису имали среће од стране савезника су предати Титу у заробљеништво, што је окончано њиховом ликвидацијом. Ипак, један дио је успио да се пребаци код

Представљање књиге: ПЕЛАГОНИЈСКИ ВИТЕЗ Миливој Војче Трбић, четнички командант

8. новембар 2020.

Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овoм књигoм Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине. Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески: ,,Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у заједничком подухвату сачувамо једну велику истину и сећење на Четнички покрет у јужној Србији (делу данашње Македоније и њихове подвиге за време Другог светског рата. Скрећући пажњу на ову узбудљиву тему, настојао сам да је сведем у један свеобухватан поглед на моћну, иако временом рашчлањену, прошлост и истину о деловању четничког покрета у Јужној Србији, Македонији. Кумулативни карактер историјских доказа