Да бар заридати можемо али лице је наше запекло, / ни суза једна да кане да напуни ждрело. / Ни крв из ране да се излије па уместо воде крви своје да се напијемо. У
Вратила сам се кући. / А где бих могла другде отићи. / Мајке ни оца ми нема, нису живи. / А куда ће и они мртви него кући својој бити. / Ко ће их сахранити
Књига Јелене Ковачевић „Страдање“ једна је у низу која се на документарно-уметнички начин бави усташким злочинима почињеним у систему логора Јасеновац, као и на другим стратиштима Независне државе Хрватске. Пише: Слађана Илић Уколико размотримо генерацијски
О књизи Јелене Ковачевић, Страдање, УГ „Јадовно 1941.“, Бања Лука, 2021. Када се пред читаоцем нађе једно пјесничко остварење оно се увијек нуди као изазов и за читање, и за тумачење. Поготово је то изазов када
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Београд–Бања Лука, 2021. Шта би човек овде могао смислити и написати? Како раздвојити ужас овога страдања од ужаса ове песничке истине и њене величине? Јелена Ковачевић
Поводом збирке песама Јелене Ковачевић „Страдање“, УГ Јадовно 1941, Бања Лука, 2021. „Поведи ме Мајко, путем твога Сина“ завршни је стих песме која отвара збирку „Страдање“ Јелене Ковачевић, и који показује да је пролог увек
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
