arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Страшне исповести српских жртава згрозиле Аустријанце: Чуле се у Београду где је суђено зликовцима

6. октобар 2022.

Овај филм је био потребан Аустријанцима, јер о злочинима које су чинили њихови сународници током Другог светског рата нису ништа знали, каже за Спутњик аутор документарног филма „Два лица рата“ Зоран Добрић. Филм који је снимио у продукцији аустријске државне телевизије ORF, премијеру је имао данас у Србији, а у петак ће бити емитован и на РТС. Пише: Сенка Милош У организацији Музеја жртава геноцида, стручњацима који се баве овом тематиком, приказан је премијерно у Југословенској кинотеци, у Узун Мирковој улици у Београду. Премијера на месту где је био Војни суд И не случајно баш на том месту. У овој згради заседао је Војни суд, ту је суђено генералу Александру

Вучић: Ове књиге треба да буду у лектири

4. октобар 2022.

У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду представљен је капитални издавачки пројекат „Православне речи“: Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига. Промоцији је присуствовао и председник Александар Вучић. О његовом делу и раду на промоцији су говорили академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник „Вечерњих новости“ и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор „Православне речи“. Вучић: Знао је шта је потребно за српско срце и душу, али се увек сетио и шта је потребно српској глави – Дубока мисао и надмоћна визија – цитирао је председник Вучић на почетку обраћања Бећковића о делу

Jerko Zovak: Kad episkop srpski ušutkuje srpskog episkopa zbog broja žrtava u Jasenovcu (2018)

30. септембар 2022.

ПАМТИМО!!! Da se nije radilo o izjavi tek za jednokratnu upotrebu svjedoči spontano reagiranje episkopa Jovan tijekom izlaganja njegova starijeg kolege, Atanasija Jeftića (84) na jednom humku Spomen područja Jasenovac. Епископи Атанасије Јевтић и Јован Ћулибрк (Фото: Google/Sbplus.hr) Nakon što je episkop (u mirovini) Jeftić počeo govoriti o „700 hiljada ubijenih Srba” u Jasenovcu, Jovan Ćulibrk je spontano uzviknuo: “Prekinite vladiko, nije ih bilo toliko…”. Vjerojatno šokiran imperativnom upadicom kolege po struci i brata dakako, Jeftić je prekinuo govoriti ‘ratnohuškački’. Uvelikom intervju, kojeg je Jutarnji list objavio 27. veljače 2016. godine pod naslovom: ‘Komunistička optužnica ne može biti polazna točka razgovora o Stepincu’, episkop Pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk (rođen 16. travnja 1965. godine u

Милан Басташић: Усташки терор не сме у заборав

29. септембар 2022.

Покојни Милан Басташић био је jедини преживели од 77 српских дечака са Билогоре у „Јасеновцу“. Шаранова jама код Јадовна и jасеновачки ужаси оставили ране коjе вапе за истином. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 19. фебруара 2016. године. Са неколико приjатеља коjи су здравице залили добром капљицом и уз двадесетак пристиглих честитки са наjбољим жељама, Милан Басташић jе недавно „начео“ 85. годину. За осам и по децениjа, у његовоj „књизи живота“, исписане су многоброjне странице. Већином оне наjлепше, посвећене животним радостима и успесима. Ипак, негде на њеним првим странама, живот jе показао и своjу нељудску, зверску, безумну страну, оставивши тешке, дубоке трагове усташке каме

Василије Крестић: Старије вредности су деградиране и одбачене а новије су у многочему накарадне, разорне и неприхватњиве

26. септембар 2022.

Невелика група историчара, не само из Музеја жртава геноцида него и изван њега, злонамерно фалсификује историју. Таквим својим поступцима излазе у сусрет Хрватској и Хрватима који, у намери да умање злочине, говоре о 700.000 жртава као српском миту. Василије Крестић (1932.) српски  историчар, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду у пензији и академик САНУ. Бави се историјом Срба и Хрвата, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Посебно је изучавао политичку историју, историју друштва и друштвених покрета, као и културну историју. Из тих области написао је и објавио више од 250 радова (монографија, студија, чланака, расправа и есеја ). Међу значајнијим делима је „Срби у Угарској (1790-1918)“. Радови су му превођени и

Др Душан Ј. Басташић Фото: СРНА

Душан Басташић о резултатима пописа у Хрватској: На крају неће остати ни српски гробови

24. септембар 2022.

Већину људи српске националности која тренутно живи у Хрватској чине они старијег животног доба. И они су се вратили на своја огњишта да “заврше посао”. Да умру. Када и они “оду” након њих неће остати ни гробови, јер хрватска држава систематски уклања и српске споменике и обиљежја, уз образложење да нису плаћене комуналне накнаде. Бришу све потенцијалне трагове било каквог постојања Срба на тим просторима. И у тај процес се укључила и хрватска историографија па се тако све чешће може чути да су Срби у Хрватској посрбљени католици или Власи. Истакао је ово за “Глас Српске” предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић поводом резултата посљедњег пописа становништва у Хрватској, који

Болан траг у историји коју не смемо заборавити

23. септембар 2022.

СУГРАЂАНИ НИСУ ИМУНИ НА ПАТЊЕ НАШЕГ НАРОДА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ Пише: Александра Илијев Значајнa тема окупила је у Културном центру представнике старијих и млађих генерација. Говорило се о догађајима и геноциду у Другом светском рату на територији Независне Државе Хрватске (НДХ). Судећи по броју попуњених места намењених посетиоцима, дошло је неочекивано више људи него што је било у плану. То потврђује колико је ова проблематика и дан – данас битна. Рат је однео  много живота и променио свет из корена, али негде успут изгубиле су се тешке приче страдања нашег народа у логорима. Учесници трибине покушали су да објасне зашто је до ових ствари уопште дошло и колико је

ИЛИЈА ПЕТРОВИЋ: Како смо трагањем за истином о страдању српског народа добили цензуру?

18. септембар 2022.

Повремено се овом потписнику омакне да напише штогод о злочинима над србским народом – злочинима увек геноцидне природе јер је оној другој страни, геноцидној, врло стало да Србе, почетни народ-мајку, творце људске цивилизације, чуваре праве вере, сатру до последњег, не би ли тако прикрили своју јаловост, и духовну и сваку другу, што их упорно држи на зачељу оне управо поменуте цивилизације. Пише: Илија Петровић Подоста папира са таквим забелешкама скоро да се већ и убуђало, да би пре неки дан, при њиховом “проветравању”, изронио и један с краја 2008. године, прикладан да се и данас понуди читаоцима на увид – не би ли се видело колико званична Србија “не воли”

Ускоро излази из штампе Зборник радова „Кад прошлост проговори: Козара – 80. година касније“

17. септембар 2022.

Прошло је осам деценија од страдања народа Козаре, а исто толико година нам је требало да јавно проговоримо о тим страдањима на историјски тачан и утемељен начин. Кроз овој Зборник стручних и публистичких радова, те огледа, приказа, докумената, свједочења и фотографија, екипа која га реализује има жељу да те догађаје, везане за офанзиву на Козару, расвјетли на исправан начин (не само кроз партизанску историју!), не само кроз призму идеологије и циљева КПЈ-та. Зборник представља Козару у првом реду као дио српске историје и великог страдања, погрома епских размјера. Страдања од хрватских  усташа са циљем затирања и геноцидног уништења нашег народа , и страдање од Шваба у смислу одмаздe. Српска национална трагедија

Трибина: ПРОТИВ ЗАБОРАВА – СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ

11. септембар 2022.

О важности памћења и сећања на страдање Срба у Независној Држави Хрватској, на трибини у Зрењанину ће говорити Гордана Достанић, председник УО Удружења „Огњена Марија Ливањска“ из Београда и Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ из Бање Луке док је модератор трибине Ђорђе Прстојевић, уредник трибинског програма Kултурног центра Зрењанина. Као појединци сећамо се страшних историјских догађаја који су однели наше претке. Као део неке страдалне локалне заједнице, такође се сећамо тих страшних и тужних догађаја. Но, време, пре или касније, испира појединачна сећања и она ће избледети, ако се не институционализује однос према важним датумима и догађајима, који ће поштовати поднету жртву. Зато је део укупне културе и историје

Владимир Димитријевић

Владимир Димитријевић о Јасеновцу (видео)

11. септембар 2022.

Поштовани посетиоци, позивамо вас да погледате разговор са нашим сарадником г. Владимиром Димитријевићем о Јасеновцу, објављен на сајту Удружења историчара Рашког округа, а емитован на ТВ Мелос у емисији „Осма врата“.  Видео записи следе у наставку. Везане вијести: ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: ВАТИКАН И ТИТОВА … ВЛАДИМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ: Какви смо ми то Срби, каква нам … Владимир Димитријевић о папи | Јадовно 1941.

Arie Livne, a friend of the Jadovno association in 1941, left us.

10. септембар 2022.

Two years have passed since Arie Livne passed away. Uncle Arie was a participant and benefactor of the First International Conference on Jadovno held in June 2011 in Banja Luka. СРПСКИ Without his crucial help, there would be no conference. He was our friend who advised us with a lot of understanding and, when it was necessary, benevolently criticized. Here is the transcript of his addressing to the conference participants: „Highly respected participants of this historic and important conference, ladies and gentlemen, I have the great honor to welcome this conference on behalf of the President of the Republic of Srpska, Mr. Milorad Dodik.“ I stand before you deeply excited. I think, as

Хиљадама српске деце рат je украо име

5. септембар 2022.

За многу ратну сирочад, и оне раздвојене од родитеља, после ослобођења је тек почело трагање за преживелим члановима породица, а за неке и за правим идентитетом, каже Јасмина Тутуновић Трифунов, ауторка изложбе „Повратак, прича која траје”, која ће данас бити отворена. Пише: Јелена Чалија Пуцњава, ватра и мајка која спава у вајату, ђедово име Ђуро. Велика вода и голем чамац. Млин на реци где смо се увек играли. Брат Ђорђе се приликом раздвајања расплакао и добио високу температуру. Када су изашли из вагона, једна госпођа узела је Смиљу за руку, умила ју је, обрисала и обукла јој хаљиницу. „Сећам се, та хаљина је била црвена и имала је туфне… Гледао

Проф. др Љубодраг Димић, историчар, академик: Урадили сте велико дело

29. август 2022.

Пре четири месеца, добротом Мирослава Глигоревића из Брадине, новинара у Канади, неколико мојих књига СКРИВЕНА ИСТОРИЈА о страдању Срба на простору НДХ 1941 – 1945. поклоњено је нашим познатим професорима на Универзитету у Београду. Књигу је добио и проф. др Љубодраг Димић, академик, професор историје на Филозофском факултету, чија сам предавања често пратио, гледао наступе на телевизији, читао његове књиге и интервјуе у новинама.  Али, никад нисмо успоставили лични контакт. Ових дана смо се срели и упознали.  Прва реченица овог уваженог професора и признатог историчара била је: ,,Колега, честитам, урадили сте велико дело“. Мало ме збунуло, то ,,колега“ јер он је историчар, академик САНУ, а моја маленкост – новинар, публициста.

Бојанић: Зверства која су чињена у НДХ људски ум није забележио

21. август 2022.

Осећам моралну одговорност да као српски историчар одговорим на дискутабилне тврдње Игора Вукића. Игор Вукић је познати адвокат Друштва за истраживање троструког логора Јасеновац, гостовао је јуче у емисији „Добар дан, Хрватска“ на хрватској државној телевизији, где се свим снагама трудио да оправда, умањи или негира злочине усташког режима и НДХ. Пише: Ђорђе Бојанић, професор историје Игор Вукић, објаснио је да је у усташкој војсци владала велика дисциплина, па је 11 јасеновачких стражара стрељано јер су ухваћени како поткрадају логораша и додао да је логорашима речено да ће за бег једнога бити „стрељано десет његових пријатеља“ из логора. Оспоравао је и број од 80 хиљада убијених у Јасеновцу те тврдио

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Цвита

Од четрнаесторо преживјелих у јами Равни долац најстарија је била Цвита Бошковић

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА