jama Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Милан Ружић: Ноћас звале су ме јаме

26. август 2025.

Ноћас звале су ме јаме, уста сам им запушио тамјаном и очи ослепео свећама. Сад сви полако, свако у своју јаму. Док је јама, биће и Срба што над њима, то у њима. Јама Капавица (Фото: Слободна Херцеговина) Ноћас звале су ме јаме – црне рупе српске историје. Обилазио сам их лак попут пера којим нису исписана имена свих оних који су у јамама заноћили занавек. У сваку сам главу протурио према онима који су своју у том мраку губили и љубио стене, палио свеће, сузама спирао прашину заборава са њих. Не знам да ли сте икада били близу тих јама, а неко ваш сигурно јесте ако сте српским именом

Фељтон: Логор Слана – Паг 1941.

20. август 2025.

Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. Прочитајте фељтон: Пакао у каменој пустињи Аутори: Борислав Остојић, Михаел Соболевски Фељтон „Пакао у каменој пустињи“ стравична је прича о усташким концентрационим логорима Слана и Метајна на острву Пагу које су усташе основали половином јуна и расформирали крајем августа 1941. године. У фељтону су описана мучења и звјерства усташких крвника који надмашују средњовјековне примјере мрачне инквизиције. Имена и догађаји су аутентични. То су казивања очевидаца, ријетких преживјелих логораша и преслушања ухваћених усташких крвника.Слана и Метајна, море око њих, сабирни центар

Клечка јама код Огулина – стратиште жртава усташког злочина геноцида

31. јул 2025.

Над Клечку јаму тешко је и доћи, а још теже говорити и писати о свирепом озакоњеном масовном злочину кога починише над невиним људима звијери у људској сподоби у вријеме безумља постојања сателитске Хитлерове творевине, НДХ Анте Павелића, 1941 – 1945. Ми живући не смијемо никад заборавити пакао оваквог масовног уморства невиних који мученички издахнуше у најгрознијим мукама било у својим кућама, стајама, сјеницама, на њивама, у кршћанским светињама црквама, школама, у шумама, на масовним стратиштима у безданим јамама, као што је и ова овдје под Клеком – Клечка јама гдје су усташе у времену од маја до краја аугуста 1941. године, углавном хладним оруђем усмртиле 452 човјека, само зато што

Цвијета Радић: ТАКО И КОД МОЈИХ ПРЕКО

10. фебруар 2025.

Никоме нису дуговали, никоме отели, никоме зло помислили. У собу се завукла топлина угашеног летњег дана, а споља је долазио благи мирис зове. Разливала се слаба светлост петролејке и осветљавала само круг око стола поцрнелог од времена и употребе. Очисти са њега Аница свако вече мрве од хлеба или курузе, опере мрљу од млека што га деца пролију или траг од масти који остаје од сечења каиша сланине. Ипак, на столу опстају жилави трагови употребе и наталожена тамна нијанса времена. У вечерњој тмини која је најгушћа у угловима собе црнио се гвоздени шпорет у коме ватра више није тињала, а на креветима испуњеним сламом и прекривеним поњавама леже Митрови покривени

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава – 600.000 Срба убијено у НДХ (јануар 1943)

12. јануар 2025.

Пошто су усташе убили 600.000 Срба, без милости уништавамо све што је усташа. Они сад сарађују са комунистима, пише краљевској емигрантској влади у Лондону Дража Михаиловић. Неки од (углавном млађих) историчара покушавају да умање број жртава Другог светског рата у Југославији, за који је најмеродавнија оцена коју је 1952. године дао тада најкомпетентнији статистичар Југославије, проф. др Адолф (Долфе) Вогелник. Он је, у угледном стручном органу Статистичка ревија (број 1 за 1952. годину), записао да је број усмрћених у рату и пораћу у Југославији износио најмање 1.814.000, а да су укупни демографски губици најмање (са одсељенима, нерођеном децом итд.) 2.854.000 особа. Међутим, по Вогелнику је то „минималан износ“, док је

Ђурђица Драгаш: Песма незаборављених!

22. јун 2024.

Радујемо се вама што носите крст, што певате и плачете у исто време. Ми ћемо увек бити ту и радовати се једни другима јер… ми смо једно… ви над јамом и ми у јами!!! Уједе ме звер, окрвављеним зубима.Растргну ми кожу дивљим канџама. Баци ме у понор…. Падох тихо, нечујно, меко.Узе ме Господ милостиви, ослободи ми тело муке овоземаљске. Лагана и неболна гледала сам из мрака безданог.Гледала сам невиђено, пакао што га људски ум не докучи. Гледала сам децу без очију, жене без утробе, старце без руку…Миловала сам им ране, смиривала јауке, брисала зној са чела.Молила сам Господа да их узме, да однесе бол, да нас сједини. И чуо је

Перо инжињера Обрадовића: Сјећање на један злочин

5. јун 2024.

Dржим jедно старо наливперо у руци, зарђало, изубиjано. Боже, какав jе животни пут ово перо имало? Чуj „животни пут“, као да jе живо биће, а не предмет! А оно jе стварно своjом судбином и симболиком коjу носи у себи, оживjело. Да ли jе непознати маjстор у фабрици, гдjе jе произведено, ко зна када и ко зна гдjе, могао замислити да ће ово перо причати jедну овако стравичну, и тужну причу. Вртећи перо у руци, мислима одлазим у ране осамдесете године прошлог виjека. Неколико жилавих и кошчатих стараца, са завратама на глави, ћутке, jедноличним, али одлучним ударцима косиjера сjеку jасенове и грабове младиjере. Оно што посиjеку, jа, тада седмогодишњак или осмогодишњаг,

КАКО ЈЕ ЗЕЦ СПАСИО РАЈКА ЋУКА УСТАШКОГ НОЖА: Судбина посљедњег свједока злочина на јами Гумна код Капавице

3. јун 2024.

Сваког јуна у љубињском крају одржавају се помени жртвама усташких злочина из 1941 – оним на јами Гумна код Капавице и оним на јами Пандурица надомак села Вођена… А ова прича коју прича Рајко Ћук, посљедњи свједок злочина на Гумнима необична је и по томе што је у њој срећну и важну улогу, по нашег саговорника, одиграо – један зец! Он је трагедију учинио мањом барем за једног ловца. Како? Нajвећи дио живота Рајко Ћук из љубињског села Убоска провео је с пушком љубињског села Убоска провео је с пушком. Као ловац, нека врста херцеговачког трапера, верао се по љутим гребенима, планинским и брдским врховима, долинама, ловећи куне, лисице, јазавце,

Др Ђуро Затезало: ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА

5. новембар 2023.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА СРПСKОГ НАРОДА НА ПОДРУЧЈУ KОРДУНА, БАНИЈЕ, ГОРСKОГ KОТАРА И ЛИKЕ – 1945. ГОДИНЕ ЈАМЕ, БЕЗДАНKЕ, СУРОВА ГУБИЛИШТА ЖИВОТА Јама, бездан, јемурка или звекара познате су ријечи за природне јаме у земљи и јаме – провалије на каменитом терену. Јама је вертикална пукотина или коси канал различите дубине и ширине. У њима превладавају окомите или степенасто положене стране различитих димензија, како на самом улазу тако и у њеној дубини. Величина отвора може бити само толика да се може мјерити с дужином од само једног

Ђурђица Драгаш: Народ који се плаши да сам себи призна да је над њим почињен геноцид, не може очекивати да то учини неко други

18. август 2022.

Народ и држава који нису успели да преброје ни жртве свог последњег страдања – НАТО агресије – не могу ништа боље ни да очекују! И објави Џерузалем пост срамни текст у којем извесни Давид Голдман тврди да у Јасеновцу није страдало више од 4 и по хиљаде људи! И оптужи нас беспризорник да смо лагали, да лажемо и даље и да морамо сместа да престанемо са “срамотном злоупотребом Холокауста”. И рекоше многи да Голдман и не заслужује коментар, али ја ипак морам да напишем пар реченица. Навикли смо ми, Срби, на овакве приче, текстове, сатанизовање по светским медијима. Навикли смо да у америчким филмовима Србин мора да буде терориста, ратни

Календар геноцида: 19. јун 1941. Годишњица страдања Срба у Лици

19. јун 2022.

На данашњи дан отпочело jе страдање Срба са подручjа Доњег Лапца. Почео је ПОКОЉ, злочин геноцида над Србима од стране НДХ. Зграда основне школе, Доњи Лапац, у подруму мучилиште и губилиште српског становништва од 19. jуна до средине jула 1941. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. jуна 1941. С мjеста злочина побjегао Воjислав Милеуснић. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj, да нас

РИСТИЋЕВА “ОДБРАНА” ИСТИНЕ О ЈАСЕНОВЦУ: Чињенице су потпуно јасне, лицитација бројем жртава мора да престане

28. август 2021.

Док једни тврде да је кампања наводне одбране “истине о Јасеновцу”, коју ових дана воде Дејан Ристић, челник београдског Музеја жртава геноцида, и хрватски повијесничар Иво Голдштајн нека врста скривеног ревизионизма (као, “Џерузалем пост” шири лажи, а ми, Ристић и Голдштајн, знамо истину – у Јасеновцу није било више од стотинак хиљада жртава), а други се чуде како је историчар Ристић, који се никад није бавио ни НДХ, ни геноцидом, постављен на тако важно директорско место, нама остаје да напустимо терен нагађања, па да, као и увек, користимо чињенице. А оне су јасне. Бар кад је Јасеновац у питању. Хрватски протектори, Немци, то су добро знали. Шеф Управног штаба главнокомандујућег

Индиције: Јесу ли српски и хрватски умањивачи броја жртава Јасеновца наручили текст у Џерузалем посту?

27. август 2021.

Дејан Ристић из Музеја жртава геноцида јуче је у таблоидном тону најавио да Давид Голдман из Џерузалем поста не постоји, већ да се ради о жени. Данас, преко истог медија, Иво Голдштајн се покушава Србима представити као неко објективан и на њиховој страни изношењем “индиција да се ради о кругу повезаном са Бланком Матковић”. Добијањем шлагворта текстом из израелских новина о 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим народом) из Београда покушао је себе представити као заштитнике српских интереса. Новине износе њихову “одбрану”, умјесто да јавност буде згрожена како су управо они ревизионисти који тај број смањују неколико пута. Са 700.000 на 90.000! И то је био основни циљ

Тања Тулековић се исписала из Ћулибрковаца, Горан Латиновић не смије да се огласи

26. август 2021.

Након срамотног писања Џерусалем поста који је утврдио скандалозно нетачних 4.500 жртава Јасеновца, Музеј жртава геноцида (над неименованим нароодм) из Београда их је смањио за само осам до девет пута (на 90.000 и то свеукупних жртава, што значи да су српске још мање), те добио подршку Јад Вашема из Израела. Тања Тулековић, директорица ЈУ Спомен подручја Доња Градина, изношењем податка о 700.000 жртава система усташких логора смрти Јасеновац, исписала се из ове групације. Директор катедре за историју Универзитета у Бањој Луци, Горан Латиновић, такође припада групи ревизиониста које неформално предводи владика пакрачко-славонски Јован Ћулибрк, те ових дана наглашено ћути, без обзира штоје прије био брз да реагује и брани свој

Танјуг и РТС се ругају геноциду над Србима: У Јасеновцу је убијено “48.217 Срба, плус 10-20 одсто”

25. август 2021.

Израелски лист “Џерузалем пост” изразио је дубоко жаљење због објављивања текста аутора Давида Голдмана у којем се, између осталог, наводи да је број жртава у усташком логору Јасеновац био између 2.500 и 4.500 и да Србија нема доказе да их је било више, уз поруку да се не сме дозволити ревизија историје. Редакција Џерузалем поста је објавила да у тексту “Ово срамотно исмевање Холокауста мора одмах да престане”писац Давид Голдман исмева и омаловажава хрватског историчара Иву Голдштајна, који је на то одмах одговорио у тексту под називом “Kолаж лажи” објављеном на порталу Џерузалем поста. “Због будућих генерација, као и ради сећања на шест милиона Јевреја убијених у Холокаусту, не смемо дозволити