Јадовно Архиве - Страница 8 од 99 - Јадовно 1941.

Созерцање

12. август 2025.

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само и једино зато што су били православни. Не што су били богати или сиромашни, писмени или неписмени, црнци или бијелци, већ вјерници Источне цркве. То је био једини критеријум који је одређивао живот или смрт. Џелатима није било толико важно ни да ли су жртве Срби, јер, уколико би их покрстили по обреду Западне цркве, временом би губили идентитет, заборављали често ко су и шта су и стапали се са крвницима. Крвници су били и

Трагедија села Трибањ-Шибуљине

9. август 2025.

Овдје већ помињани, старина Павле Бабац, који је проучавао подвелебитску трагедију, донио је врло потресних страница у вези уништења његових мјештана из подручја Трибањ-Шибуљине. Покојни Бабац сабрао је та свједочења у књижици »Велебитско Подгорје, 1941-1945«, Београд 1965. Овдје ћемо се користити дијеловима његовог текста да бисмо шире читаоце обавијестили о несрећи која се сурвала на животе сиромашних становника овог села одведених и погубљених углавном на Слани. Познавао сам чика Павла као човјека одговорна за сваку ријеч, а овдје, у овој књижици сусрећем се како бдије над сваком својом реченицом са сто провјера. Зато га и узимам као да је свједок који је и сам проживио пут у камену пустињу Слане.

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

3. август 2025.

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Налог Равнатељства усташког редарства НДХ у Загребу великим жупама за хапшење и отпремање Срба, Јевреја и комуниста у концентрациони логор Госпић

2. август 2025.

РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941. Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница. Особно! ЖУПАМА 1 – 22.[1] УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2] Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету. Исте мјере

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Усташки терор над српским народом на териториjи удбинског котара достигао jе кулминациjу пред краj jула и првим данима августа 1941. године, када jе поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смjештено на jужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити jе неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио jе говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, коjи jе хушкаjући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да ниjе довољно стабло посjећи, већ да му треба и кориjен ишчупати. Непосредно послиjе овога услиjедио jе покољ Гњатовића у селу Расоjа, поред Ловинца, затим у Плочи,

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриjедности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на наjбестиjалниjи начин сакатили, клали и убиjали све на коjе су наишли. Групу jе предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Риjетки преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком

Замукло село Велика!

29. јул 2025.

За два сата побијено, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. У кући Мирка Пауновића шеснаесторо живо изгорело. Списак злодела квислиншких јединица веома је дугачак, али оно што је 28. јула 1944. године учинила „Скендербег“ дивизија, по суровости превазилази све. У малом селу Велика, недалеко од Чакора, за само два сата и 15 минута побијено је, заклано и спаљено 428 деце, девојака, жена, старица и стараца. Разуларена руља у есесовским униформама, уз асистенцију балиста и вулнетара из Плава и Гусиња, извршила је стравични покољ. Било је сунчано, ведро јулско јутро, када је у ово дивно планинско село из правца Мурина, дотутњала моторизована колона остатка 14. пука седме

То људи људима не раде!

26. јул 2025.

Никола Костур из Цивљана у Северноj Далмациjи родио се по други пут кад jе у jуну 1941. испузао из jаме Тучић код Грачаца, где су га с петорицом рођака бациле усташе. За собом jе оставио стотине лешева Срба из суседних села коjе су у jами убиjале доjучерашње комшиjе и кумови од 10. априла 1941, кад jе проглашена Независна Држава Хрватска. Почели су да круже гласови да усташе хватаjу по Босни, Лици и Кордуну Србе, убиjаjу их, муче или живе бацаjу у jаме. Хрвати су демантовали ове вести. Уосталом, приче коjе су кружиле биле су тако страшне да су изгледале невероватне. Хрвати коjи су кумовали са Србима одраниjе и били у

Др Ђуро Затезало: Покољ у Банском Грабовцу на Банији

24. јул 2025.

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао” – СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА У НДХ 1941. – 1945. II допуњено издање СВЈЕДОЧАНСТВА БАНИЈА БАНСКИ ГРАБОВАЦ Будимир Поповић и Бранко Тадић, Тремушњак Јабуковац, Петриња Сваки од доведених морао је стати на руб јаме, гдје су га убијали батовима а неке су постројавале усташе у строј и убијали из митраљеза „У рано јутро 24. јула 1941. године дошли су у село Бански Грабовац оружници НДХ из оружничке школе у Загребу, усташе из Глине и Петриње, те оружници из околних оружничких станица. Њих око 500. Одмах су се разишли по сусједним српским селима: Влаховић, Лушчани, Дреновац и Бачуга. Хватали су Србе и одводили их

ТО ЈЕ НАМА ЛИКА

22. јул 2025.

Ето, дошла сам ти Лико, дошла на моју дедовину, на моја два рода, два презимена, две крсне славе – Светог Николу и Светог Ђурђа, два имања, два кућишта и два прага у корову. И нико ми се није обрадовао… Нико ме није ни познао… Пише: Гордана Достанић „Дошла сам ти, Лико! Да ли сам домаћин или гост?…“ – говори Оливера своју причу над пријебојском јамом Голубњачом. Мени је после дуго одзвањао у ушима само тај почетак њене приче о Лици: „Дошла сам ти, Лико…! Дошла сам ти, Лико…!“ Онда сам у себи те речи шапатом понављала и питала се зашто их понављам и зашто сам јој дошла. Како много радости,

ГЕНОЦИДНА ИДЕОЛОГИЈА ХРВАТА

22. јул 2025.

− о узроцима и времену настанка − Пише: Василије Ђ. Крестић Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске, које је у основи свих српских и хрватскох неспоразума, сукоба, геноцидног страдања Срба, па и рата до којег је дошло између њих 1991. године, није приказано на научно веродостојан начин. Стога што се без

Оливера Шекуларац: „Пјесма“

17. јул 2025.

Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби… Питам се,А не умем сама… Како да не погрешим,И како да се не огрешим.Како речима, сузама изјаданим, окупаним…Да претке несахрањене из јама дочекам..? Питам се и питам вас,Знате ли можда како се сузе заустављају, па да се прогледа и сагледа,Да се испоштује, захвали,А не зарида кад вам Јадовно у госте долази… Да л’ белу кошуљу или црни рубац, вечни бакин лички да повезем..?Па би и она заридала,„Ето, мајко кад не можеш ти својима, дођоше они теби…“ У земљу лала и ветрењача, што предачке врлети замени. Где сам то ја и ко ми у госте стиже, има ли ишта светије и

Басташић: Жртве нису исте или Ко се данас сјећа 8.020 жртава Слане и Метајне?

16. јул 2025.

24. јун и 11. јул дијели само 16 дана и само 54 године а ипак су та два дана бескрајно удаљена. Фото: Д. Басташић/Јадовно 1941. На мјестима страдања пашких жртава 1941. године, нема спомен обиљежја осим два дрвена крста које су поставили Јадовничани. Мале спомен плоче су дизане и уништаване три пута.Тамо се ријетко када организују молитвена и комеморативна окупљања.Обично то раде потомци и поштоваоци жртава „о свом руву и свом круву“. Не, нема директног преноса на РТС и/или РТРС. Како да људи данас знају за Слану и Метајну? Не само Срби и Јевреји, него Људи.Како да препознају шта се тамо збивало? Гдје да прочитају?Кога, колико, када…?Зашто? То се ваљда

ЗЛОЧИНИ ХРВАТСКИХ УСТАША НАД СРБИМА ДОЊЕ СУВАЈЕ – КРВАВО ПРОЉЕЋЕ ДОЊЕГ ЛАПЦА, 1941.

14. јул 2025.

Убијање Срба на подручју Доњег Лапца вршено је из дана у дан у прољеће 1941. године. Било је то систематско убијање Срба и бацање у јаму на Куку или у јаму Јасеновача крај Боричевца. Пише: Томо Радусин БАЦАЊЕ СРБА У ЈАМУ НА КУКУ ЈУНА 1941. Укупно је у мају и јуну 1941. у јаму на Куку бачено 52 жртва (сви Срби) БАЦАЊЕ И УБИЈАЊЕ СРБА ИЗ НЕБЉУСА У БОРИЧЕВЦУ У ПРОЉЕЋЕ 1941. датум број Срба датум број Срба 14. maja 1941. 1 20.6.1941. 7 јуна 1941. 42 1941. 6 До краја јуна 1941. године у Боричевцу је убијено 56 Срба из села Небљуси.. Међу убијеним је 24 дјеце, а