Јадовно Архиве - Страница 69 од 98 - Јадовно 1941.

Дан сећања на жртве Холокауста

22. април 2019.

У Србији се данас обележава национални Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима за време Другог светског рата. Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату, је државни празник у Србији, који се обележава сваке године 22. априла и који је посвећен сећању углавном на Србе, али и Рома и Јевреје, и страдале у масовним злочинима током Другог светског рата у Независној Држави Хрватској и у окупираној Југославији. Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави

Остоја Војновић: Јасеновац никада неће престати да боли

22. април 2019.

У Јасеновцу данас по последњем попису становништва живи 650 људи. У центру се налази српска православна црква и католичка црква. Прва је рушена у првoј половини 40-их, за време Другог светског рата, друга тококм оног последњег, од 1992-1995. У Јасеновцу је некада живело око 3.500 становника, једнако су га настањивали и Срби и Хрвати, од којих су многи, били обртници, како се то каже у Хрватској, односно предузетници и који су имали своје радње.Пред Други светски рат, локална породица Бачић у овом месту је имала своја индустријска постројења, од којих је највећа била творница, илити фабрика цигле.Налазила се на истом месту где ће од 1941. до 1946. бити један од

Приказан филм „Завештање“ – Свједочанства о геноциду у злочиначкој НДХ

21. април 2019.

Дугометражни филм „Завештање“, сачињен од 55 свједочанства дјеце, сада људи у позним годинама, која су преживјела геноцид у злочиначкој Независној држави Хрватској /НДХ/ у периоду од 1941. до 1945. године, приказан је у биоскопској сали требињског Културног центра. Редитељ Иван Јовић рекао је да је кроз филм желио да исприча све битно што су свједоци рекли током пет година рада, гдје је путем изјава свједока и њихових видео-тестамената желио да им подигне филмски споменик као захвалност што су успјели да преживе, остану људи и послије свега не мрзе. „Велики број свједока који су преживјели геноцид први пут је јавно говорио, а један број није желио да се прикажу њихова свједочења

Митрополит Амфилохије: Јасеновац најстрашнији жртвеник у Европи

21. април 2019.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да је Јасеновац један од најстрашнијих жртвеника на европским просторима у којем су страдала и дјеца. „То је један од оних жртвеника на којем нису полагана јагњад и овце, као што је то рађено у Старом завјету, него су жртвовани људи“, рекао је митрополит Амфилохије на синоћњем отварању изложбе „Свети новомученици јасеновачки у свјетлости Васкрсења“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Митрополит је подсјетио да су у Јасеновцу, осим енормног броја људи, жртвована и дјеца. „Више од 20.000 имена дјеце је постало познато, оне дјеце која су заједно са својим мајкама била заклана. У Млаки, у Храму Пророка Илије, био је

Додик: Са папом и о Јасеновцу

20. април 2019.

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да ће током предстојећег сусрета са поглаваром Римокатоличке цркве папом Фрањом говорити о Јасеновцу и да ће га обавијестити о градњи монументалног спомен-парка јасеновачким жртвама у Доњој Градини. – Обавијестићу га да смо предсједник /Србије Александар/ Вучић и ја одлучили да правимо велики монументални спомен парк у Градини у Републици Српској. Желимо да то буде и парк сјећања и парк мира – рекао је Додик за РТС. Он је истако да је Јасеновац велико страдање, погром, Покољ Срба тога времена, што је неоправдано потиснуто у страну. – Имамо много тема о којима треба разговарати, тако да верујем да ће то бити успјешан пут

Ковић: Не дозволити да се замагле геноциди над Србима у 20. вијеку

20. април 2019.

Ванредни професор на Филозофском факултету у Београду Милош Ковић рекао је вечерас u Андрићграду на предавању „20. век геноцида над српским народом“ да је потребно да се разумије да се Србима намеће ријеч геноцид, како би се замаглили геноциди које су Срби претрпјели у 20. вијеку. „Србе оптужују Енглези да су геноцидни, а они су покушали да провуку ту резолуцију у Савету безбедности. Историја свих америчких држава коју су створили Енглези је почела геноцидом. И сада смо дошли у ситуацију да нас они оптужују да смо геноцидан народ, да нам они држе предавања о људским правима“, навео је Ковић на предавању у Андрићевом институту, у оквиру циклуса 20. вијек. Он

Меморијална академија у помен на јасеновачке жртве 4.маја

20. април 2019.

У Дому културе у Козарској Дубици 4. маја биће одржана Меморијална академија „Небо тамно“, у помен на невине жртве концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта Доња Градина. Меморијална академија, коју организује Јавна установа /ЈУ/ Спомен-подручје Доња Градина традиционално се одржава уочи парастоса и помена за страдале жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и Доњој Градини, с циљем да се злочин никада не заборави. „Ове године академија носи назив `Небо тамно` и реализујемо је у сарадњи са Српским просвјетним друштвом `Просвјета` из Козарске Дубице, односно са Српским пјевачким друштвом `Вишњић` и драмском секцијом“, прецизирала је директор ЈУ Спомен-подручје Доња Градина Тања Тулековић. Она је позвала све грађане да се

Мирослав Лазански (Фото: Sputnik/Александар Милачић)

Лазански: У посети деди и стрицу у Јасеновцу (видео)

18. април 2019.

Ниједног посађеног цвета, ниједног венца, ниједне свеће. Нема ограде, нема некадашње бодљикаве жице, чудно набубрила земља. Је ли грех и ходати по тој ливади са неколико земљаних купола које симболизују некадашње објекте у најстрашнијем логору Другог светског рата? Од свих некадашњих објеката тог логора у реалности је представљена само композиција теретног воза којим су транспортовани логораши, локомотива и неколико вагона коју је обновило и донирало железничко предузеће из Добове у Словенији. Камени цвет Богдана Богдановића запуштен, у аркадама кишница са жабокречином, поред носећег споменичког ступа мало воска од нечије свеће. И стихови Ивана Горана Ковачића. Само једна дивља јабука поред споменика. На шкртом пролећном сунцу све аветињски пусто. После

Црква Чешких земаља и Словачке канонизује свештеника Станислава Насадила

18. април 2019.

Свештеник Станислав Насадил је пострадао мученичком смрћу у логору у Госпићу 1941. године. Православна Црква Чешких земаља и Словачке прибројаће лику светих 9. јуна 2019. године свештеника Станислава Насадила кога су усташе убили 1941. године. Ова света Црква обавиће чин причислења светима свештеномученика 20. века Станислава Насадила, који је пострадао мученичком смрћу у логору у Госпићу 1941. године. Овај свештени чин обавиће се на Божанској Литургији у Саборној цркви Успења Пресвете Богородице и Светог Јована Милостивог у Кошицама у Словачкој 9. јуна 2019. године. Богослужењем ће началствовати митрополит Растислав уз саслужење архијереја из Србије, Пољске, Украјине и Грчке. Спомен на свештеномученика Станислава богослужбено ће се убудуће прослављати 20. јуна, што

Да ли је Свети Вукашин био могућ? Из историје србског страдалништва

16. април 2019.

КО ЈЕ БИО СВЕТИ ВУКАШИН? Крајем маја сваке године у СПЦ се помиње Свети Вукашин Јасеновачки, од Мандрапа родом из Хецеговине, чија је породица живела у Сарајеву и била веома угледна и побожна. Доведен је у Јасеновац да би био заклан са хиљадама других Срба. Усташе су се, једне ноћи, такмичеле у клању, и највише жртава је побио извесни Жиле Фригановић (Фрковић). Усташки зликовац, видећи Вукашина како спокојна лица и с неким недокучивим миром на лицу посматра страшно клање своје православне сабраће, доведе га преко реда пред ископану јаму, где су од раног јутра клали и бацали невине жртве, те решен да му разбије тај мир и спокојство, затражи од

Вријеме за историјску и умјетничку правду

16. април 2019.

Филм о Јасеновцу треба да буде образовни – довољно историјски прецизан, али и умјетнички заокружен да би постао врста „визуелне читанке“ за генерације које долазе. Нешто попут сјајног „Марша на Дрину“ Жике Митровића Послије скоро 80 година /умјетничког/ ћутања, један од најстрашнијих логора смрти из Другог свјетског рата, усташки концентрациони логор Јасеновац, постаје тема српске и регионалне кинематографије. Прослављени српски режисер Емир Кустурица најављује филм о једном од највећих стратишта Срба на основу подстицаја и документације које је донио познати јеврејски историчар Холокауста Гидеон Грајф. Чувени југословенски и хрватски режисер Лордан Зафрановић већ дуго чека да сними „Дјецу Козаре“ према сценарију Богдана Диклића /написао сценарио за „Не окрећи се, сине“/.

Оквир за геноцид

15. април 2019.

Проглашење НДХ, тог 10.-ог априла `41.-е, није се десило случајно, а понајмање спонтано. Припремано је дуго и темељито, у круговима на Каптолу (седиште RKC у Хрвата), (некадашња ЈАZU), руководству праваша и франковаца, усташким емигрантским кружоцима у Мађарској и Италији,међу гастарбајтерима у Белгији и јужној Америци, безмало цео један век! Свугде тамо где су деловале присташе идеје великохрватства Анте Старчевића, кога зато и зову „отац домовине“, величајући планирани злочин! Када у другој деценији XIX века српска револуција из другог покушаја, уз дипломатску подршку царске Русије породи аутономију, која је тако омеђена да омогућава постепено осамостаљивање, увидеше у Ватикану да ће Србија постати стожер јужних Словена, који ће се отргнути испод круне

Преживjели из jаме Бикуше непосредно послиjе рата показуjу како су их водили на губилиште

Ни љепота их није спасила

14. април 2019.

Послиjе покоља коjи се у школи у Челебићу збио на Огњену Мариjу, љета господњег 1941, мjештани су развукли цриjеп да покриваjу и обнављаjу спаљене куће, а кише су временом избрисале крваве трагове са зидова и подова. Кров jе послиjе Другог свjетског рата обновљен, зидови омалтерисани и прекречени и све учињено да се страшне успомене избришу и сакриjу. Основци су тако децениjама прескакали прву и наjважниjу лекциjу — да се зло никада не смиjе заборавити, jер то jе jедина гаранциjа да се оно и не понови. Нигдjе нема никаквог знака, ниjедне риjечи записане на зиду, у учионицама, да се зна и памти во вjеки вjекова како jе безум човjеков jедном ту

Линта: Срамота што Загреб пореди Јасеновац са Блајбургом

12. април 2019.

Предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта положио је данас у Jасеновцу вијенац са натписом „Помен српским жртвама геноцида НДХ“ поводом обиљежавања Дана сјећања на пробој јасеновачких логораша, те оцијенио да је срамота што Хрватска жртве Јасеновца пореди са Блајбургом. „Свједоци смо да већ деценијама у Хрватској континуирано траје отворени процес рехабилитације усташтва и геноцидне НДХ“, навео је Линта. Он је истакао да је срамота што хрватска Влада својим понашањем поистовјећује Јасеновац, мјесто највећег страдања српског, јеврејског и ромског народа у геноцидној НДХ, са Блајбургом, у којем се деценијама окупљају десетине хиљада присталица усташког режима и поглавника Анте Павелића. Линта је нагласио да ревизионистичка политика

Браћа Маљковићи

12. април 2019.

Они коjи су се љета господњег 1941. године из било коjих разлога и под било каквим околностима затекли далеко од Ливна и Ливањског поља, коjи се ниjесу нашли у овоj долини крви и суза, у овом паклу мржње и безумља, много касниjе су схватили како их jе Бог имао на уму и како им jе срећа била наклоњена. Радован Маљковић jе, тако, као воjни заробљеник, доспио у Баварску, у лагер Сталаг 13 Б. Оставио у Ливну пуну кућу, оставио браћу и сестре да чезну и тугуjу за њим. С прољећа 1942. године, на адресу Радованове сестре Даринке стигло jе писмо. Робиjшко, али у њему радосна виjест: Радован жив, ниjе гроб