Јадовно Архиве - Страница 4 од 96 - Јадовно 1941.

Душан Љ. Кашић: Српска црква у тзв. Независној Држави Хрватској

20. август 2025.

Према подацима с којима је Свети синод располагао 1943, приближан број до тада побијених Срба у НДХ износио је око 700.000. Манхатан узима да је погинуло 850.000 људи, жена и деце Аутори: Зоран Чворовић, Владимир Димитријевић Уместо увода Пред читаоцима се налази текст угледног српског црквеног историчара, покојног проте Душана Кашића, који је, на основу црквене документације и вредних историографских подухвата, направио синтезу о страдању СПЦ и народа у усташкој НДХ. Овај синтетички текст је изврсна брана савременом ревизионизму, који се, под изговором „научне објективности“, подмеће српском народу, а који заговарају (O, tempora! O, mores!) чак и појединци у самој СПЦ. Они новим истраживањима приступају као да је у питању

Др Ото Радан, свједок који је преживио логор Слану

19. август 2025.

Свједок који је преживио логор СЛАНУ Трагајући за материјалним подацима и не губећи наду да је под тучом невремена ипак нетко преживио, преко, сада већ покојног књижевника, Маријана Матковића, сазнао сам за импозантног времешног човјека кога сам таквим осјетио чим сам га угледао. У свом скромном загребачком стану, са јазавчерем крај ногу, сачекао ме правник др Ото Радан, сада пензионер. Копајући по паклу СЛАНЕ и упознавајући њену суровост, човјеку одједном постане невјероватним да сретне овако сталожена и самозатајна суговорника који је упркос свему што је прошао способан излагати оволиком академском мирноћом! А исти је СЛАНУ проживио од њеног првог до готово посљедњег дана! Испитујем, док га гледам, колико мора да

Јадовно: Заборављени геноцид

19. август 2025.

И мада jе Јадовно своjеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, свеjедно он остаjе заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што jе учињено у Јадовну до данас ниjе добило ни стоти део пажње и осуде коjу су добили неоспорни злочини у Аушвицу и Треблинци. Руски Четрдесет хиљада лешева за 132 дана: Јевреjи, Роми, Срби (они у већини). Сада су овде живописна летовалишта, а 1941. године на обали Јадранског мора налазио се комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг коjи jе направило усташко руководство Независне Државе Хрветске, савезника и сателита нацистичке Немачке. Комплекс jе постоjао свега пола године, затим су га затворили италиjански фашисти, коjе су

Усташко љето 1941.

19. август 2025.

25.8.1987. | Пише: Рајко Лукач Усташко љето 1941. (1) Кад је Велебит био гробница Ако неки путник, пролазећи кроз госпићки крај, пожели да види мјесто најстрашнијег губилишта у Југославији из љета 1941. године и ода почаст десетинама хиљада жртава, то му на жалост, неће поћи за руком, или не бар лако и једноставно. Чињеница је прилично мучна, али је не треба прикривати бар у новинском чланку који би да се бави тим ужасним љетом на Велебиту, гдје ни послије четири и по деценије и послије више хиљада разних споменичних обиљежја из НОБ-а, подигнутих широм земље, нема ни пристојног споменика, а још мање иоле проходног пута. Истина, у последње вријеме почеле су припреме

Ђурђица Драгаш: Пашка истина о људима и нељудима

17. август 2025.

Данас, ништа на острву Пагу не подсећа на оно зло време, осим два часна крста – на месту логора и масовне гробнице у којој су била тела последње групе логораша. Лето је… време годишњих одмора, путовања, уживања. Друштвене мреже просто горе од фотографија које би требало да потврде све то. Нижу се слике и снимци плажа, залазака сунца, таласа који запљускују изманикирана стопала, књига на препланулим бедрима са морем у позадини. Лепо је, опуштено, лагано… И не бих ја кренула да пишем овај текст да међу тим летњим разгледницама готово свакодневно не виђам и оне са острва Пага у Хрватској. Хвале се многи моји Фејсбук пријатељи прелепим, кристално чистим морем,

Мало ко зна да је Јадовно претеча Јасеновца

17. август 2025.

Први логораши Јасеновца, довежени из Госпића преко Јастребарског у марвеним вагонима 21. августа 1941, били су преживјели логораши комплекса логора Госпић – Јадовно – Паг. Они које хрватске усташе нису стигле побити због италијанске реокупације. Били су први логораши логора I и II, Крапје и Брочице. Велика већина њих је побијена већ до половине децембра. Доносимо дио записа др Ђуре Затезала. Заточени у казнионици Окружног суда су осјетили знатну узнемиреност и ужурбаност усташа и казнионичких стражара, али нису знали шта се дешава ван затворских зидова. У зору 18. августа, њих 1.100 су почели да сврставају у већ уобичајене колоне и везују жицом и уздужним ланцем. Све до један сат послије

И Јадран има Плаву гробницу, страшнију од Крфа

15. август 2025.

Шта повезује Видо и Паг и зашто ова острва не би требало да буду места за журке и провод. Вероватно сам један од ретких становника Србије који је грчко море први пут видео тек са четрдесетак година. Током деведесетих било какво море или одмор били су за мене „мисаона именица“, а после, кад сам почела да радим, некад није било времена, а некад доброг плана. Пише: Ђурђица Драгаш Некако ми је стално измицало то путовање, а знатижеља бивала све већа. Коначно су се коцкице склопиле пре пет година. Пошто ми купање и сунчање нису никад били приоритет, одлучила сам се за предсезону и неку врсту ходочашћа. Испунила сам себи давнашњу

Школа на рубу двију пустиња, морске и камене

15. август 2025.

Да ли ће се ученици у Метаjни запитати ко су била та дjеца и те маjке и жене што су посљедње дане живота провеле у њиховим учионицама? Пише: Зорица Ћоковић Биjела, свjеже окречена, у сунцу окупана зграда Подручне школе Антун Густав Матош у Метаjни на Пагу jе мjесто гдjе jе лекциjе из знања и живота ове школске године добило девет малишана. Дjеца, као свака друга дjеца, радознала и несташна, расту и одрастаjу у тоj школи, jединоj у Метаjни, малом острвском сеоцету на рубу двиjу пустиња, морске и камене. Када ће та дjеца сазнати шта се дешавало у њиховоj малоj школи? Шта ће постати од њих када сазнаjу да jе неко

Созерцање

12. август 2025.

Осим несхватљивог заборава, немара и немања односа према страдању предака, најгоре што може да се деси је да и сами заборавимо да смо православни. Пише: Зорица Ђоковић Не заборавимо да су наши преци страдали само и једино зато што су били православни. Не што су били богати или сиромашни, писмени или неписмени, црнци или бијелци, већ вјерници Источне цркве. То је био једини критеријум који је одређивао живот или смрт. Џелатима није било толико важно ни да ли су жртве Срби, јер, уколико би их покрстили по обреду Западне цркве, временом би губили идентитет, заборављали често ко су и шта су и стапали се са крвницима. Крвници су били и

Трагедија села Трибањ-Шибуљине

9. август 2025.

Овдје већ помињани, старина Павле Бабац, који је проучавао подвелебитску трагедију, донио је врло потресних страница у вези уништења његових мјештана из подручја Трибањ-Шибуљине. Покојни Бабац сабрао је та свједочења у књижици »Велебитско Подгорје, 1941-1945«, Београд 1965. Овдје ћемо се користити дијеловима његовог текста да бисмо шире читаоце обавијестили о несрећи која се сурвала на животе сиромашних становника овог села одведених и погубљених углавном на Слани. Познавао сам чика Павла као човјека одговорна за сваку ријеч, а овдје, у овој књижици сусрећем се како бдије над сваком својом реченицом са сто провјера. Зато га и узимам као да је свједок који је и сам проживио пут у камену пустињу Слане.

Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате

3. август 2025.

Кроз Травник, Нијемци су прошли 14. априла 1941. године, а убрзо затим власт успостављају усташе и заводе терор. Настаде истребљење Срба, Јевреја и Рома. Систем Геноцида је био озакоњен, те су одређене Смрике код Пуцарева ( данашњег Новог Травника ) за главно усташко губилиште. А када није било мјеста у Смрикама онда су логораши, одведени у Госпић, Јадовно, Паг и друге логоре, тадашње НДХ.Усташе тако започињу убиства, како у Травнику тако и у околним селима, Турбе, Голеш, Бијело Буће, Корићани, Комар, Вакуф, Долац, Караула, Дубравице, Витовље.Прво одводе, угледније Србе и Јевреје, докторе, свештенике, адвокате, чиновнике. Најозлоглашенији од свих усташа био је Виктор Гутић који је и у Санском Мосту изводио

Налог Равнатељства усташког редарства НДХ у Загребу великим жупама за хапшење и отпремање Срба, Јевреја и комуниста у концентрациони логор Госпић

2. август 2025.

РАВНАТЕЉСТВО УСТАШКОГ РЕДАРСТВА НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ У ЗАГРЕБУ Број: тајни: 1/1941. Загреб, дана 23. српња 1941. Предмет: Притварање и отпремање у збиралиште, Срба и Жидова – комуниста – окружница. Особно! ЖУПАМА 1 – 22.[1] УСТАШКОМ ПОВЈЕРЕНИШТВУ ЗА БОСНУ И ХЕРЦЕГОВИНУ – САРАЈЕВО – Г. ФРАНЦЕТИЋ[2] Позива се наслов, да одмах изда сходну одредбу подручноме Редарственом равнатељству, Равнатељству усташког редарства у колико су већ таква основана у сједиштима Жупа, Предстојништвима редарства и котарским областима у мјестима гдје нема Редарства, да се најнужније изврши притварање свих Жидова и Срба – православаца, који су били познати већ као комунисти, било пак да су и мало сумљиви, да су склони томе покрету. Исте мјере

Календар геноцида: 02. август 1941. – Крвави Илиндан за Србе широм НДХ

2. август 2025.

Крвави Илиндан 1941. за Србе широм НДХ Шушњар код Санског Моста. На Илиндан 1941. године усташе и локални муслимани су на Шушњару код Санског Моста убиле око 5.500 Срба и 50 Јевреја. Извор: ТРЕЋИ ОКРУГЛИ СТО „ШУШЊАР 1941.“ Врхпоље, срез Кључ. На жељезничком мосту у Врхпољу, 02. августа 1941. године, побијено је 50 Срба из села Пиштаница. Извор: Страхиња Курдулија, Атлас усташког геноцида над Србима 1941-1945, Привредне вести “Europublic” Д.О.О., Историјски институт САНУ, Београд 1993., стр. 32. Село Кљевци, срез Сански Мост. Након покоља Срба из села Кљевци 28. јула 1941. године, неколико дана касније услиједио је нови, овог пута већи покољ српског становништва овог села. Усташе су на Илиндан 02.

Злочин у личком селу Комић 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Усташки терор над српским народом на териториjи удбинског котара достигао jе кулминациjу пред краj jула и првим данима августа 1941. године, када jе поклана већа група невиних људи из села Комић. У ово село смjештено на jужном рубу котара, удбинске усташе нису уопште долазиле, нити jе неко од успостављања усташке власти био ухапшен и одведен у затвор. Овом покољу претходио jе говор Миле Будака, Павелићевог доглавника, у његовом родом селу Свети Рок, коjи jе хушкаjући усташе на Србе том приликом поред осталог, рекао да ниjе довољно стабло посjећи, већ да му треба и кориjен ишчупати. Непосредно послиjе овога услиjедио jе покољ Гњатовића у селу Расоjа, поред Ловинца, затим у Плочи,

Злочин у личком селу Штикада 01. августа 1941. године

1. август 2025.

Преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Усташе су 01. августа 1941. године упале у село Штикада поред Грачаца, попљачкали храну и предмете од вриjедности, хапсили људе лажући их да иду за Госпић, а затим на рад у Њемачку. Убрзо су несрећницима сами открили шта их чека, тако што су успут на наjбестиjалниjи начин сакатили, клали и убиjали све на коjе су наишли. Групу jе предводио познати кољач Лука Ивезић из Гудуре. Риjетки преживjели су свjедочили да су Борку Сушу, некрштено диjете угушили у ђубру, а Косић Перу набили на колац. Други дан су купили све редом под кринком