arrow up

У Земуну одржано молитвено сабрање за Србе побијене у логору Земун 1942-1944. године

У суботу 13. маја 2023. на 81 годину од почетка страдања Срба у логору Земун, у ери Покоља, Геноцида почињеног над Србима од стране НДХ, на гробљу у Земуну код споменика над масовном гробницом, потомци и поштоваоци жртава, у организацији Удружења Јадовно 1941. из Београда, одржали су молитвени скуп. Парастос су заједно служили Протопрезвитер Лука Верић, парох цркве Свете Тројице, О. Петар Бакајлић, парох храма Св. Оца Николаја, О. Саша Пајковић и О. Игор Батес из Цркве Св. Димитрија са самог земунског гробља. Удружење Јадовно 1941. је приложило жито, вино и погачу за службу, а потом председник Удружења г. Момчило Мирић и члан УО г. Вељко Ђиновић су свечано положили

Стеван Костић

Погледајте ФИЛМ – НДХ: Страх, понор, мук

ENGLISH Како је настала Независна држава Хрватска, какав је био њен карактер и ко је одлучивао о животу и смрти? Зашто су логор Слана на Пагу прозвали „пакао у каменој пустињи“, за шта су у лето 1941. служиле бројне крашке јаме на планини Велебит, зашто на планини Козари годинама после Другог светског рата није било деце и има ли најјачег утиска из „планине мртвих у славонској равници“, како су неки звали Јасеновац? Тим питањима бави се троделни документарни филм РТС-а НДХ – Страх, НДХ – Понор и НДХ – Мук. Екипа РТС-а посетила је место некадашњег логора Јадовно на Велебиту, логора Слана на Пагу, спомен подручје Јасеновац у Хрватској и

НАЈАВА: У Бијељини трибина „Сјећањем и памћењем против заборава“

Са благословом Епископа зворничко – тузланског Господина Фотија, Удружење Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, организују јавну трибину. О правном насиљу, које је било увод у физичко насиље, говориће доц. др Сања Савић. О комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг и важности сјећања и памћења на жртве Покоља, Геноцидa почињенog над Србима од стране НДХ, говориће др Душан Басташић, предсједник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Мјесто и вријеме: ВЕЛИКА САЛА ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ БИЈЕЉИНА Патријарха Павла 1 Понедjељак, 15. мај 2023. у 20 часова.

Др Ђуро Затезало: Јадовно – Двотомно дјело са зборником докумената и пописом 10.502 жртве

Др Ђуро Затезало: Јадовно – Комплекс усташких логора 1941. Двотомно дјело са зборником докумената и пописом 10.502 жртве са подручја злогласне НДХ. Књига 1 : Јадовно -Комплекс усташких логора 1941. ;  Књига 2 : Јадовно – Зборник докумената Љубазношћу и сагласношћу сада већ покојног аутора, преносимо садржај овог капиталног и драгоцјеног дјела. Књига 1 : Јадовно -Комплекс усташких логора 1941. ИМПРЕСУМ РЕЧ УРЕДНИКА ПРЕДГОВОР I  УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Проблеми истраживања и осврт на коришћену грађу II  НЕЗАВИСНA ДРЖАВА ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЕНОЦИДА И КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА Успостава Независне државе Хрватске Усташка геноцидна пропаганда Успостава усташке власти у Госпићу широј и околини Усташке власти оснивају логоре смрти III КОМПЛЕКС УСТАШКОГ ЛОГОРА ЈАДОВНО Казнионица Окружног

НАЈАВА: У Зандаму и Ротердаму трибина „Јадовно – претеча Јасеновца“

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Никола у Зандаму, и Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму, Холандија, организује двије трибине. „Јадовно – претеча Јасеновца„ – Сјећањем и памћењем против политике заборава – Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаПетак, 12. мај 2023. у 19 часова. Мјесто и вријеме: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ

Ђурђевдански устанак

Ђурђевдански устанак је назив за оружани отпор Срба у Кијеву код Санског Моста који је избио је 6. маја 1941. године. То је био први оружани отпор властима Независне Државе Хрватске, али и уопште први оружани отпор на територији окупиране Краљевине Југославије током Другог свијетског рата. До оружаног отпора дошло када су усташе у једној од акција под изговором „одузимања оружја“ од Срба, дошле на Ђурђевдан, 6. маја 1941. године у српски дио села Кијево, у којем је неколико породица прослављало крсну славу. У кућама ових домаћина усташе су се понашале веома бахато, малтретирајући госте и понижавајући домаћине превртањем славских трпеза и ломљењем славских свијећа. Чак су и запалили кућу

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 04-05. мај 1945. Годишњица страдања Срба у логору Сисак

Сисак, Теслићева стаклана и бараке даље према риjеци Сави, мучилишта српског народа 1941. до 1945. У ноћи 17/18. априла 1945. године у логору Суњи усташе су измасакрирале 108 Срба и у логору Сисак 4/5. маjа 1945. мучиле и усмртиле 450 Срба. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005. Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected] .

О вечитој деци Јасеновца

Сви медији на српском језику у протеклих неколико дана, баш уочи дана сећања на Јасеновац (немамо празник који се овако зове, већ се ради о обележавању пробоја последњих логораша 22. априла 1945) пренели су вест која би била нека врста сатисфакције жртвама: Музеј жртава геноцида у Београду дошао је у посед спискова деце спасене у мисији Диане Будисављевић. Пише: Немања Девић Речено је да се ради о оригиналним списковима са именима 5.800 деце, углавном српских сирочића са Козаре, за који се мислило да је изгубљен, или уништен, а који прецизно говори о њиховом идентитету и судбини. Зашто су ти спискови данас важни? Смелом акцијом Диане Будисављевић око 12.000 дечака и

Противсрпски плакат о Јасеновцу

Овај плакат плаћен нашим пореским новцем је противсрпски! Видите ли овдје Србе? Дакле, у питању је геноцид над неким (неименованим) народом, у некаквом логору који су држали (неименовани) џелати. Прво, овај плакат је лош у стручном, ликовном и пропагандном смислу. Направио га је неко са никаквим смислом за промоцију и пристало. Бодљикава жица у облику хоризонтално постављене Тополе ужаса, не да се коментарисати са нивоа ликовног, чак ни у вријеме социјалистичког реализма. Са разине 21. вијека, овдје готово нико не би препознао ни Тополу. Из огромног новца слупаног у овакве промашаје, нити би неко дијете могло, нити ће у недељу нешто научити. Са нивоа популаризације, ово је потпуно дилетантски. И

У Београду одржана Међународна научна конференција о Јасеновцу

У Београду је 22.и 23. априла одржана Међународна научна конференција „Одјеци Јасеновца – Сагласни и несагласни наративи“. Била је то 21. по реду годишња конференција коју Институт за истраживање Јасеновца из Њујорка организује у знак сећања на жртве троструког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Ове комеморативне конференције су двадесет  година одржаване у Њујорку, и ово је први пут да су се учесници окупили у главном граду Србије. О различитим аспектима историје страдања стотина хиљада недужних људи у НДХ и култури сећања на њих, говорили су доајени међу историчарима из Србије, академик др Василије Крестић и војни историчар магистар Антун Милетић, као и истакнути стручњаци из иностранства

ТРИБИНА: Сјећањем и памћењем против политике заборава

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свети Василиjе Острошки у Ослу, организује трибину. „Сјећањем и памћењем против политике заборава“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ– Госпићка група логора – претеча Јасеновца– Море подвелебитског канала, наша друга плава гробница– У потрази за јамама, мјестима страдања Гост на трибини, Душан Басташић, оснивач и предсједник удружења грађана Јадовно 1941. из Бањалуке. Премијерно: 12. априла 2023, у експедицији удружења Јадовно 1941, лоцирана је још једна крашка јама у којој су убијане жртве 1941. године, „Шевићa јама“, изнад села Кланац, Пазариште, сјеверо – источно од села Смиљан. После више деценија, ова готово заборављена јама

Парастос и помен жртвама у Доњој Градини 23. априла (ВИДЕО)

Централна манифестација обиљежавања помена жртвама злочина-геноцида Независне Државе Хрватске у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини биће одржана у недјељу, 23. априла, уз масовно учешће грађана и ученика из свих основних и средњих школа у Републици Српској и присуство највиших званичника Републике Српске и Србије. Дан раније у Дому културе у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија „Завјет сјећању“. Републичким одбором за обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту у Доњој Градини предсједава предсједник Републике Српске Милорад Додик, а програмом комеморације окупљање учесника 23. априла у Доњој Градини планирано је од 9.30 до 10.00 часова. Вијенци

Александар Ружић: Јасеновац – препрека или истина

Милиони жртава које су донели светски и грађански ратови у двадесетом веку су допринели утемељењу националних идентитета или креирању нових на један или други начин. До креирања нових националних идентитета у двадесетом веку се долазило на неколико начина, али најдоминантнија су два: први је негација туђе нације као главна идентитеска црта што на крају производи политичку кризу на одређеном простору, други је деколонизација тј. у највећем броју случајева ослободилачки рат покореног народа против колонизатора и добијање сопствене државе. Ако причамо о двадесетом веку из перспективе српске националне свести, то време је било испуњено српским страдањем, а под страдањем у овом смислу подразумевамо и физичку екстреминацију и културолошко посрнуће. Шест ратова,

На местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење

Често се на тужном и патњама ишараном лицу у најмањем добру најлепши осмех види. Из муке и шибања изроди се искуство и чврстина, отпорност на све ударце и захвалност за сваки мали дар. Из сиромаштва, уз рад и труд, изроди се и израста богата, широка душа. У кући сиромаха некада је најбоље видљива љубав – и колико је за истинску срећу мало потребно. А на местима велике патње и распећа приметимо, готово голим оком, како је силно васкрсење. Мени је Бог дао да видим многа таква страдална места: у Херцеговини, у Лици, на Косову и Метохији… где се наш народ нашао пред истребљењем, па ипак упорно на свом камену или

Ђурђица Драгаш: Десино стабло

Наш траг, наша нада, наше јутро!!! Зовем се Деса.Пет ми је година. Не знам јесам ли се родила кад се сејало жито ил’ косила мирисна трава.Можда сам дошла на овај свет у мећави, док је око куће завијала бура.Можда су ме донеле птице што се у пролеће враћају с југа.Не знам…Не стиже мајка да ми каже… Имам брацу Јована.Имам и бабу и дједа.Имам стрица, стрину.Имам пуно рођака и комшија.Сви смо ту, ал’ нема маме и тате… Сањам их често, памтим њихове руке и образе, сећам се мајчиног мириса и очевих бркова. Плачемо некад ја и мој Јован кад пада киша… да се не види!Дозивамо их кад дивљи ветар ломи дрвеће…

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

БИБЛИОГРАФИЈА

1. Бјеловитић Милош, Јарић Илија, „Гудовац 1941 – Да се не заборави“,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.