arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
aleksandar-necak-konferencija.jpg

Nećak: Kome smeta udruženje građana „Jadovno 1941.“?

20. mart 2020.

Napasti „Jadovno 1941.“ za antisemitizam, pokušati da se ospori pa čak i onemogući njegov prekopotreban i društveno koristan rad, je štetno. Upravo čitam literaturu i dostupnu dokumentaciju i istražujem, ideološki zadatu, desetinama godina sistematski sprovođenu, nemoralnu praksu potiskivanja sećanja na Holokaust u Srbiji. Potiskivanje sećanja na Holokaust je isto što i negiranje Holokausta. U mnogim civilizovanim zemljama je to krivično delo – zločin. Kod nas to nije. Ali i kod nas mnogi ljudi koji su usvojili moralne vrednosti, koji poštuju žrtvu, bez obzira na njenu nacionalnu ili versku pripadnost, koji prihvataju kulturu sećanja kao civilizacijsku tekovinu, protive se prekrajanju istorijskih činjenica. Nažalost, ne radi se samo o Holokaustu. Ni posle

Halid Čomić, slavni hercegovački revolucionar – Bio sam ustaški tabornik po partijskom zadatku

20. mart 2020.

“Ti ćeš, Halide, postati predsjednik ustaške opštine. To ti je partijski zadatak.” Halid je skočio sa stolice. Zar on, stari komunista, da bude ustaški glavešina! Onda mu je Miro objasnio da od toga – hoće li on da postane ustaški predsjednik – zavise životi mnogih ljudi, žena i djece… Izvor: YUGOPAPIR ; Zabelježili: Dragoš Simović i Ismet Kreso (Sport i svijet, 1960.) Obrada: Jugopapir NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Ustaše su sve više

Savo Štrbac: „Borački zakon“ bez krajiških boraca

19. mart 2020.

Nedavno je Skupština Republike Srbije usvojila dugo najavljivani Zakon o pravima boraca, vojnih nvalida, civilnih invalida rata i članovima njihovih porodica, koji je ostao u medijskoj seni Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu dece za koju se sumnja da su nestala u porodilištima u Srbiji, koji je usvojen istog dana. Izvor: D.I.C. Veritas, Politika NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Ono što se u retkim komentarima moglo pročitati o “boračkom zakonu”, bili su uglavnom

Kući nakon 25 kosovskih godina

19. mart 2020.

Znam dosta onih koji se još nećkaju oko povratka, poručite takvima da se slobodno vrate. Nemaju se čega bojati: nije lako, ali si nekako svoj i potpun, kaže Slobodan Košević, koji se s bratom i majkom u rodni Buković kraj Benkovca vratio prije tri mjeseca. Izvor: PORTAL NOVOSTI ; Autor: Vladimir Jurišić NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Za višegodišnjih lutanja po banijskim i kordunskim brdima, krševitoj Dalmaciji i Lici ili ušorenim slavonskim selima,

deca-iz-jasenovca.jpg

Ustaški zločini po svedočenjima njihovih saveznika

18. mart 2020.

O Lazi M. Kostiću Lazo M. Kostić jedan je od najznačajnijih Srba dvadesetog veka. Čuveni pravnik, rodom iz srbske Boke, posle Drugog svetskog rata našao se u emigraciji, gde je, služeći se uglavnom najuverljivijim stranim izvorima, pokazao i dokazao istinu o svom narodu. (Njegova Sabrana dela nisu se, na žalost, pojavila u izdanju Srbske akademije nauka i umetnosti, koja je donedavno patila od recidiva titoizma, a danas, osim časnih izuzetaka, od sklerotičnog autizma i nemešanja u sudbinu svog naroda. ,Objavila ih je Srpska radikalna stranka 2000. godine). Kostić je svoja dela u emigraciji štampao uglavnom o svom ruhu i kruhu, i uz pomoć svesnih Srba – pojedinaca, i ostavio nam

General Ratko Mladić

Žalbeno veće odbilo nove dokaze odbrane Ratka Mladića; Sud neće ni arhivu CIA

17. mart 2020.

U obrazloženju je navedeno da su novi dokazi morali biti podneti sudu pre prvostepene presude, a ne mesec dana kasnije. Žalbeno veće Mehanizma u Hagu odbilo je nove pisane dokaze koje je u žalbenom postupku Ratku Mladiću priložila njegova odbrana. U obrazloženju je navedeno da su novi dokazi morali biti podneti sudu pre prvostepene presude, a ne mesec dana kasnije, iako je odbrani tada rečeno da je rok dva meseca nakon presude. Samo je predsedavajuća sudija Prisa Matimba Nijambe izdvojila svoje mišljenje smatrajući da ti novi argumenti treba da se uvaže, jer su relevantni za neke tačke optužnice, a i podneti su u roku bliskom presudi. Kako za „Novosti“ kaže

„Iz jame kod Vidrovana izvadiću mučeničke kosti naših časnih predaka“: Instruktor Gorske službe spasavanja iz Nikšića planira poduhvat

16. mart 2020.

Decenijama ostaci uglednih ljudi iz Gornjeg Polja, Nikšića, Pive i banjsko-vučedolske opštine čame u tmini, čekajući svoje oslobođenje – kaže Stevan Vujičić (82). Bez obzira na to što sam u poodmaklim godinama, imam snage, želje i volje da se spustim u jamu bezdanicu „Kotor“ kod Vidrovana i izbavim mučeničke kosti naših časnih predaka koje decenijama čame u tmini, čekajući svoje oslobođenje. Reč je o posmrtnim ostacima uglednih meštana, plemenskih prvaka, sveštenika, oficira kraljevske vojske, učitelja iz Gornjeg Polja, Nikšića, Golije, Pive, ali i onih iz bivše banjsko-vučedolske opštine, koja je danas deo nikšićkog kraja. Ovo, za „Novosti“, kazuje Stevan Stevo Vujičić, iz viluških Dolova, večiti spasilac, član Gorske službe spasavanja

Pokušaji pripisivanja antisemitizma udruženju Jadovno 1941. neutemeljeni su i zlonamjerni

15. mart 2020.

Saopštenje za javnost povodom objave studije prof. dr Mirjane Stojisavljević pod naslovom „Iza zidina tajni“ na portalu udruženja Jadovno 1941. Na zvaničnom portalu udruženja Jadovno 1941. iz Banje Luke, 04. marta ove godine publikovana je studija prof. dr Mirjane Stojisavljević, redovnog profesora na Filološkom fakultetu Univerziteta u Banjoj Luci pod naslovom „Iza zidina tajni“. Kao predsjednik udruženja građana Jadovno 1941. i kao glavni i odgovorni urednik portala Jadovno.com, ovim putem upućujem javno izvinjenje svima onima, posebno pripadnicima sastradalnog jevrejskog naroda koje su sadržaj i stavovi izneseni u pomenutoj studiji, objavljenoj na našem portalu uvrijedili i nanijeli duševnu bol i molim za oprost. Udruženje građana Jadovno 1941. proteklih jedanaest godina, nizom

Kapetan Dragan

Uskoro na slobodi: Kapetan Dragan 28. marta iz Lepoglave kreće za Beograd

14. mart 2020.

Dragan Vasiljković uskoro napušta najstroži hrvatski zatvor u Lepoglavi pošto je izdržao celu kaznu od 13,5 godina. Po izlasku dolazi u Beograd. Više puta odbijan zahtev za uslovni otpust. Dragan Vasiljković, poznat kao Kapetan Dragan, izlazi iz najstrožeg hrvatskog zatvora Lepoglava 28. marta, nakon što je izdržao celu kaznu od 13,5 godina. Slađana Čanković, koja ga je zajedno sa kolegama zastupala u dugotrajnim sudskim procesima u Hrvatskoj, za „Novosti“ je izjavila da će Vasiljković odmah po izlasku iz zatvora otići u Beograd. – Nema više pravnih prepreka i Vasiljković sigurno izlazi iz zatvora – tvrdi Čanković, koja će nastaviti vođenje pravnih poslova Kapetana Dragana, koji je podneo i tužbu Ustavnom

U Vukovaru prikazan film o kompleksu logora Gospić-Jadovno-Pag

13. mart 2020.

U organizaciji Udruženja medijskih radnika srpske nacionalne manjine „Orfelin“, a u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom, u Vukovaru je prikazan film „Krst nad jamom“ u produkciji Udruženja „Jadovno 1941“. Autor ovog filma „Krst nad jamom“ je Dušan Bastašić, ujedno i osnivač i predsednik udruženja „Jadovno 1941“ koje se bavi istraživanjem zločina na području kompleksa logora Gospić-Jadovno-Pag, ali i negovanjem kulture sećanja. – Nakon osnivanja udruženja 2009. godine i već nakon prvog obeležavanja sećanja na Jadovno mi smo počeli, vođeni istorijskom faktografijom objavljenoj u knjizi dr Đure Zatezala, da sakupljamo foto i video zapise, da snimamo svedočenja onog malog broja žrtava do kojih smo mogli doći, ali pre svega njihovih potomaka.

Nevesinje se oprostilo od legedanrnog komandanta: Sahranjen među svojim saborcima

13. mart 2020.

Njegova odluka bila presudna 1992, kada je stao i rekao – nema povlačenja. Nevesinje se juče oprostilo od legendarnog ratnog komandanta Novice Gušića. Nevesinje se oprostilo od ratnog komandanta čuvene Nevesinjske brigade, pukovnika Novice Gušića. Povodom njegove smrti održana je komemoracija u prisustvu članova porodice, saboraca, predstavnika Vlade RS, BORS i hercegovačkih opština. Ratni komandant Nevesinjske brigade Novica Gušić bio je simbol odbrane Nevesinja i RS u poslednjem odbrambeno-otadžbinskom ratu, a njegovi saborci kažu da je njegova odluka bila presudna u junu 1992. kada je stao pred vojsku i narod koji se povlačio iz doline Neretve i na Čobanovom polju kod Nevesinja naredio – nema povlačenja. – Pukovnik Gušić bio

Tomislav Merčep

Za svakog ubijenog civila odsedeo je manje od mesec dana iza rešetaka: Merčep na slobodi ruganje je žrtvama

13. mart 2020.

Hrvatski zapovednik, krvnik porodice zec, izašao iz zatvora posle četvrtine izdržane kazne. A svakog ubijenog srpskog civila od strane „merčepovaca“ njihov zapovednik Tomislav Merčep odsedeo je u zatvoru manje od mesec dana, a i to vreme najviše je proveo u banji. ZAGREB: OD STALNOG DOPISNIKA Četiri godine otkako ga je sud osudio na pet i po godina zatvora, a u međuvremenu Vrhovni sud u februaru 2017. godine povisio kaznu na sedam, Merčep izlazi iz zatvora, jer je taj isti sud procenio da je posle tri četvrtine izdržane kazne moguć uslovni otpust. Iako se zna da su „merčepovci“ devedesetih godina prošlog veka usmrtili pedesetak srpskih civila u Zagrebu i Pakracu, Merčep

Film “Krst nad jamom” u Vukovaru 11. marta 2020.

11. mart 2020.

Udruženje medijskih radnika srpske nacionalne manjine “Orfelin” iz Vukovara, u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom Vukovar, organizuje premijerno u Hrvatskoj projekciju dugometražnog dokumentarnog filma “Krst nad jamom”. Film je snimljen u produkciji Udruženja građana “Jadovno 1941.” iz Banjaluke, a govori o stradanju Srba u NDH tokom Drugog svetskog rata. Projekciji, koja će biti održana u sredu, 11. marta 2020. godine u prostorijama SKC-a u Vukovaru, Eugena Kvaternika 1 od 19 časova, prisustvovaće i autor filma i predsednik udruženja “Jadovno 1941.” Dušan J. Bastašić. Projekciju podržava Generalni konzulat Republike Srbije u Vukovaru. Ulaz je slobodan. Projekat je sufinansiran od strane: Izvor: RADIO DUNAV

Jugoslavija u 130 fascikli

10. mart 2020.

Veliki broj dokumenata govori o verskom stanju u NDH, a posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom. Posle dugo očekivanog otvaranja vatikanskih arhiva iz perioda pontifikata pape Pija Dvanaestog (1939–1958), prošlog ponedeljka priliku da među prvima pogleda dokumenta koja su zaintrigirala veliki deo naučne javnosti imao je i jedan mladi stručnjak iz Srbije, dr Milosav Đoković. – Fascinantan je broj dokumenata koja se nalaze u prvom delu fonda Kongregacije za izvanredne crkvene poslove (1939–1948) u seriji „Jugoslavija” koja broji 130 fascikli. Posebno je interesantna korespondencija zagrebačkog nadbiskupa Stepinca sa Svetom stolicom, kao i dopisi apostolskog vizitatora u Zagrebu opata Markonea. Ništa manje nije zanimljiva i korespondencija jugoslovenske

“PUNA TRI MESECA SILOVALI SU ME MUŠKARCI U HRVATSKIM UNIFORMAMA” Žrtva torture u logoru nadomak Zagreba tužila Hrvatsku i dobila samo 7.500 evra odštete?!

5. mart 2020.

Žena je tražila 100.000 kuna, ali sud je procenio da je to previše. Iako je mučena još 1992., na zatezne kamate ima pravo tek od ove godine. Puna tri meseca tada 39-godišnja žena trpela je fizičko, psihičko i seksualno zlostavljanje u logoru Kerestinec ratne 1992. godine. Hrvatski vojnici su je tokom zatočeništva više puta silovali, pržili strujom, tukli, zastrašivali, terali da pleše gola, stavljali joj kesu na glavu, pištolj u usta, oštricu noža pod vrat… Žena je zbog toga tužila Republiku Hrvatsku, a prema nepravosnažnoj presudi Opštinskog građanskog suda u Zagrebu, trebala bi da dobije odštetu od 50.000 kuna, ili preračunato u evre, nešto manje od 7,500! Nematerijalnu štetu u

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA