izdvajamo Архиве - Страница 64 од 299 - Јадовно 1941.

Од Срба праве нове нацисте уз евре из Берлина: Нови портал НВО обилује лажима

5. јун 2020.

Иницијатива за људска права покренула портал о наводним злочинима у логорима у нашој земљи од 1991. до 2001. Помињу „злодела“ у Шљивовици и Митровом Пољу, иако је и Хаг одбио да се о томе изјашњава. Иза обнављања кампање да се докаже „историјска кривица“ српског народа за дешавања током деведесетих година на простору бивше Југославије и Срби поново оптуже за многобројне наводне злочине, на које је и Хашки трибунал ставио тачку – стоји интерес западних центара моћи да прекроје истину и на овај начин изврше додатни притисак на Београд, у јеку важних и регионалних и глобалних гибања. Овако већина саговорника „Новости“ тумачи покретање портала „ратусрбији.рс“, иза којег стоји невладина организација Иницијатива

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

4. јун 2020.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Moравац, космополита, трагалац за новим и модерним: Сељак са наочарима

3. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (2): Његове књиге доспеле су у сваку кућу. Мора да је њима нешто озбиљно погодио, кад је толике читаоце усрећио, а режим унесрећио и нагнао да на најјаче укључи све аларме. Аутор: Матија Бећковић ; Извор: НОВОСТИ Ваљало би и овим поводом рећи шта је све овај самоуки дуговеки „сељак с наочарима“, како га је назвао Михиз, научио и од себе начинио док је постао дргоценост српског језика и „најзначајнији Србијанац после Другог светског рата“, како га је оценио Милован Ђилас. Од великих писаца који су се бавили високом политиком Ћосић спада у оне којима је политика највише скрајнула и затамнила књижевно

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Национално буђење академика из Дренове: Забринутост за будућност Космета

2. јун 2020.

Добрица Ћосић у потрази за истином о КиМ (1): Велики писац је скренуо пажњу партијском врху Србије на појаву сепаратистичких идеја. Аутор: Др Љубодраг Димић ; Извор: НОВОСТИ После тзв. Брионског пленума (1. јул 1966. године), на коме је најављена борба против „негативних појава“ у партији и друштву, извршена „демонтажа“ Удбе (одстрањено је преко 50 одсто кадрова) и одлучена политичка судбина Александра Ранковића, од српских комуниста и до тада оптерећених хипотекама о „великодржавном хегемонизму“ и „великосрпском национализму“, додатно је тражено да обрате пажњу, како је говорио Јосип Броз Тито, да даљи развој догађаја не буде пребачен на „националистичке трачнице“. У питању је био страх партијског врха да смена Ранковића не

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Влада Србије прихватила правно необавезујућу дефиницију антисемитизма

2. јун 2020.

Влада Републике Србије је на седници одржаној 26. фебруара ове године, на предлог Министарства спољних послова усвојила Закључак о прихватању правно необавезујуће дефиниције антисемитизма Међународне алијансе за сећање на холокауст (IHRA). Према дефиницији: „Антисемитизам је одређено виђење Јевреја, које се може изразити као мржња према Јеврејима. Реторичке и физичке манифестације антисемитизма усмерене су према Јеврејима и појединцима који нису Јевреји, односно њиховој имовини, институцијама и религијским објектима јеврејске заједнице“. Текст радне дефиниције антисемитизма је усвојен први пут на пленарном заседању IHRA 2016. године. Дефиниција није законски обавезујућа за државу и поступање органа јавне власти, али може значајно допринети препознавању и утврђивању случајева антисемитизма и процесуирања истих, као и схватања јавности

РТС – Мала Србија у Великом рату

2. јун 2020.

Редакција Општеобразовног програма, Образовно-научног програма програма РТС, у оквиру своје дугогодишње серије научних интервјуа „Европа и Срби“, почиње емитовање циклуса „Мала Србија у Великом рату“. У седмичном ритму, гледаоци ће видети 28 интервјуа с најугледнијим српским историчарима који осветљавају дубинске узроке, мотиве и контраверзе водећих европских сила тога времена, дугогодишње чекање правог тренутка и уверљивог повода за почетак рата, те интересну логику великих сила у односу на Србију и Балкан која је условила њихово веома специфично понашање према малој Србији пред рат и за сво време његовог трајања. Мало је познато да Србија никада, током Првог светског рата, није званично имала статус савезника, а поднела је, пропорционално броју становника највеће

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Милош Ковић: Разум или „разграничење“

1. јун 2020.

Сетимо се Крајине. Ако дозволимо „разграничење“, од Србије неће остати камен на камену. „Струка“ каже да пандемија постепено слаби. Сада се одлично види да многи од почетка настоје да је искористе за своје циљеве. Власти у Црној Гори, под изговором јавног здравља, хапсе владике, свештенике и пребијају верни народ. На Косову и Метохији, усред пандемије, јуриша се на Србе, спаљује и пљачка њихова имовина. У престоницама великих сила, у Београду и Приштини, убрзавају се преговори о „разграничењу“ и коначној предаји Косова и Метохије у руке албанских шовиниста. Београд још не разуме ни НДХ, ни „Олују“, а већ мора да се суочи са злом у Црној Гори! Од разбијања Југославије, Косово

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст пише неко ко је у најмању руку благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља. Полазећи од тога питам се да ли су приликом доношења одлуке о служби посвећеној догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али и хришћанство у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису. Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

1. јун 2020.

У Саборном храму у Требињу, трећи пут у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,

Бранко Станковић: Дечје душе траже истину!

1. јун 2020.

Аутор „Дубине злочина” о логорима у НДХ и усташким зверствима над српским малишанима Како се у „Квадратури круга” често бавио децом, Бранко Станковић jе одлучио да, поводом 70 година од затварања дечjих логора у Независноj Држави Хрватскоj, осветли наjмрачниjе странице из историjе. Преломни тренутак jе био сусрет са Миром Јовановић, истраживачем на Универзитету у Цириху, коjа се бави злочинима на Балкану. Било jе то у марту, а већ краjем септембра Станковић jе почео да монтира три емисиjе под називом „Дубина злочина”, (суботом на РТС 1), у коjима jе приказао све логоре за децу коjи су постоjали у НДХ – од Јастребарског, Сиска, Метаjне на Пагу, Лоборграда, Јасеновца, Старе Градишке… Ту

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Каква је била улога совјетских обавештајаца у атентату на краља Александра

1. јун 2020.

Прећуткивање овог дела историје тридесетих година прошлог века намеће отворене сумње да се у овај крвави догађај упетљала готово цела версајска Европа. Политичка позадина атентата на краља Александра Карађорђевића, 9. октобра 1934. године у Марсељу, и даље је непознаница. Одговора на питање ко су инспиратори и финансијери овог политичког злочина – нема. Прећуткивање овог дела историје тридесетих година прошлог века намеће отворене сумње да се у овај крвави догађај упетљала готово цела версајска Европа. Берлин, Москва, Рим, Будимпешта, Софија… Свако је имао по неки разлог да он нестане са политичке сцене у том тренутку. Своје разлоге имали су и усташе, ВМРО и југословенски комунисти. Чепркањем по овој Пандориној кутији историје,