arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Jadovno

2. jul 2020.

Na premijeri filma „Krst nad jamom“nastalog u produkciji Udruženja „Jadovno 1941.“ održanoj 21. maja u Beogradu onako uplakane posle svega što smo videle pogledom smo se dogovorile da prvom prilikom kad Dušan J. Bastašić i Udruženje budu organizovali molitveno putovanje u Jadovno ćemo otići tamo. Onda se, kako to već uvek biva, umešao Boško i krenule smo put Jadovna. Nekad je dovoljan pogled da pokrene lavinu. Pre nego krenem sa pričom koja će biti duga… VELIKO HVALA BRATU DUŠANU J. BASTAŠIĆU. NE SAMO ZA ORGANIZACIJU OVOG PUTOVANjA VEĆ ZA SVE ONO ŠTO SA UDRUŽENjEM, VOLONTERIMA, ENTUZIJASTIMA I DONATORIMA RADI POSLEDNjU DECENIJU NA OČUVANjU SEĆANjA NA JADOVNO. ALI I ŠIRENjA ISTINE I PODIZANjU SVESTI O STRAVIČNOM ZLOČINU KOJI SE

Miroljub Jevtić: Tajna dubrovačkih Srba rimokatolika

2. jul 2020.

Bitno je da sve ove ljude, koje smo naveli kao Srbe, tako nacionalno određuju i današnji hrvatski izvori. Da li su se ikada stanari Banovog brda, Ulice Antuna Fabrisa na Savskom vencu ili Mede Pucića na Paliluli pitali otkud ova imena? Nažalost, ogroman broj se nikada nije zamislio nad ovim nazivima. A da li bi trebalo – neka pokažu sledeći redovi. Ti ljudi, kao i mnogi drugi, bili su Dubrovčani starinom. Dakle, ni od kuda nisu došli u taj lepi grad, a naročiti nisu došli iz Šumadije. A bili su Srbi. Pri tome to nisu bili nepismeni seljaci kojima je neko pametniji mogao utuviti u glavu da su nešto što

Savo Štrbac: DOLAZAK SRBA NA PODRUČJE DANAŠNjE HRVATSKE

2. jul 2020.

U sjevernoj Dalmaciji, u kojoj sam živio do avgusta 1995, postojala su, i još uvijek postoje, tri pravoslavna manastira, koja su utemeljena u XIV  vijeku: Krupa (1317), Krka (1350) i Dragović (1395), koji od osnivanja postaju “duhovna središta, kulturna stjecišta i nacionalna zborišta” srpskog naroda u Dalmaciji. Nedavno je “Jutarnji list”, jedan od vodećih hrvatskih dnevnih novina, iz pera novinara Vlade Vurušića, objavio poduži tekst o položaju Srba u Hrvatskoj, kojeg su u cijelosti ili dijelovima prenijeli i mnogi mediji u regionu. Tekst i po mom mišljenju dosta objektivno prikazuje današnji položaj Srba u toj državi i veoma je kritičan prema hrvatskim vlastima koje uveliko pridonose, svojim činjenjem i nečinjenjem,

Ustaške ideje na Filozofskom fakultetu u Beogradu?

2. jul 2020.

Imaju li sa svim ovim nekakve veze afilijacije Nikole Samardžića sa Vladimirom Bebom Popovićem i sa krimogenim režimom Mila Đukanovića, pod čijim se okriljem u Crnoj Gori danas skandira „Srbe na vrbe“, kamenuju srpske kuće, otima imovina Srpske pravoslavne crkve, hapse vladike, prebijaju sveštenici i slobodno ispovedaju ustaške zločinačke ideje? „Srbija je u glibu mitomanije i svinjokradice Karađorđevića. Oni su trudnoj ženi odsekli sise, izmislili Kosovski boj, stvorili Spc, izmislili svetog savu i ostale gluposti, napravili ršum u Cg i Kosovu, Jasenovac je odgovor na njihovu vladavinu, nema većih zlotvora“ Ovo je objava koju je izvesni „Iggy666“ „okačio“ na svom „tviter nalogu“, kako piše, u „10.51 po podne, 30. jun

Treće streljanje dečaka Petra iz Konjica

2. jul 2020.

Petar nikada neće slaviti svoj 32. rođendan i ispričati svoju priču, jer je dva puta streljan, jednom ubijen i večno živ. Ovako počinje tekst objavljen dan nakon hapšenja 13 osoba u Sarajevu i Konjicu zbog ratnih zločina na portalu Al DŽazire, autora Dragana Bursaća, koji prenosimo u celosti: Znate li ko je Petar Golubović? To je mladić iz Konjica. Napunio je 32 godine. Uzoran je građanin, stomatolog. Ponos oca Đure i majke Vlaste, čuvenih profesora u konjičkoj gimnaziji. No, njime se najviše ponosi brat mu Pavle. Dve godine mlađi, svršeni pravnik i referent u mostarskom sudu. Tog 2. jula 1992. šestorica pripadnika Specijalne policije iz sastava Interventnog voda Stanice javne bezbednosti Konjic negde

Ljubiša Šulaja: Stradalnici naš najbolji putokaz

1. jul 2020.

Sremci su svoju istoriju omeđili manastirima. Njih su zidali despoti, svetitelji, i ustaše su znale da će, dokle god su ti manastiri živi, biti živ i srpski identitet. Spomen ploča advokatu Jevremu Vidiću koji je već početkom ustaško-nacističke okupacije Sremske Mitrovice odveden u logor Jadovno i tamo ubijen, biće postavljena ovog petka. Na ploči, koja će se nalaziti na kući Vidića, kod prolaza na pijacu, uz Jevrema stajaće i pomen svim žrtvama ustaškog zločina počinjenog u gradu na Savi. Inicijativa za postavljanje ploče potekla je od mitrovačkog lekara Dimitrija Stojšića, a svoju punu podršku dao je i mitrovački Zavod za zaštitu spomenika kulture. Za Ljubišu Šulaju, čelnika Zavoda, ovaj događaj

Episkop Sergije: Svaki Srbin da se upita da li je izdao Kosovo u sebi

1. jul 2020.

Hodeći Krajinom ponovo stičem onaj davno stečeni utisak – svako je naše polje Kosovo, svaki je hram Gračanica, svako je bojno polje naš Gazimestan, navodi vladika Sergije. Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije poručio je da svaki Srbin treba da se zapita da li je izdao Kosovo u sebi, te istakao da su svako selo, grad, hram i polje u Krajini isti kao i na Kosovu, jer kosovski mit vijekovima boji srpsku stvarnost bojama stradanja, žrtve i podviga. – Hodeći Krajinom, iz sela u selo, iz grada u grad, služeći Bogu i slušajući ljude, ponovo stičem onaj davno stečeni utisak – svako je naše polje Kosovo, svaki je krajiški

Srpski zarobljenici u Zagrebu 1914.

30. jun 2020.

“Ilustrovani list“ su hrvatske ilustrovane novine koje su izlazile za vrijeme Prvog svjetskog rata, a koje su bilježile događanja vezana za rat i objavljivale fotoreportaže. Novine su izlazile subotom od januara 1914. do decembra 1918. godine, kada mijenjaju naziv u “Osvit“. U broju 41. od 10. oktobra 1914. “Ilustrovani list“ na naslovnoj strani donosi sliku srpskih zarobljenika u Zagrebu, a na jednoj od strana i priču o tome, koju vam prenosimo u cijelosti. SRBSKI ZAROBLjENICI U ZAGREBU Sve češće sretamo u Zagrebu grupe zarobljenih srpskih jadnika što ih pod bajunetom tjeraju u njihova odredišta, dakako u zatvor. To su većinom žene, starci i djeca, dognani s prijeka sa granice, da

SAVO SKOKO: Jun kad je poljem rađala smrt

30. jun 2020.

Na sabirališta kod Mrkonjića, Drijenjana, Dračeva i Veličana slivale su se dugačke kolone uhapšenika. Najviše ih se prikupilo kod sela Mrkonjića, oko 80. Isušeni deo Popovog polja, koji je toga jutra ličio na uzavreo pčelinjak, odjednom je opusteo; po njemu su lutali uznemireni konji i volovi, a po neuzoranim njivama bile su razbacane ralice, plugovi, jarmovi, teljizi, delovi odeće… Novi talas ustaškog genocida sručio se 23. juna i na Popovo polje. Bio je sunčan i topao junski dan, pa su vredni popovopoljski ratari u ranu zoru krenuli da obrade isušeno zemljište u Popovu polju (kao za pakost voda se te godine sporo povlačila sa popovopoljskih njiva); pozvali su u pomoć

Čudesna životna epopeja od ustaškog logora do Skupštine Srbije: „Ispričaću svima turobnu istinu“!

29. jun 2020.

Prvom sednicom novog saziva Skupštine Srbije predsedavaće Smilja Tišma.Ne samo zato što je najstarija. Ova čast ukazana joj je i zato što je pobedila užase dečjih logora Nezavisne Države Hrvatske i Jasenovac. Lični je svedok velike istorijske tragedije srpskog naroda. Iako nije član stranke, SPS je pozvao ovu penzionerku da bude na izbornoj listi Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije, jer je ova žena – simbol pobede. Rođena je kaže, najverovatnije 1931. ili 1932, ne zna, jer je sve spaljeno, ali dobro se seća detinjstva. Sa starijim bratom i dve mlađe sestre, preživela je ustaške logore u koje su ih odvodili dva puta. Od logora do Skupštine Srbije „Iznenadili su

Sećanje na žrtve rata devedesetih

29. jun 2020.

U Vukovaru,Borovu naselju i Bršadinu na Vidovdan održano molitveno sećanje i polaganje venaca za srpske žrtve rata. Svake godine na Vidovdan članovi Veća srpske nacionalne manjine Grada Vukovara,  Samostalne demokratske srpske stranke i Zajedničkog veća opština okupljaju se na dva svima poznata mesta na kojima su tokom rata 1991. godine vršene egzekucije nad srpskim civilima. Toga dana pripadnici srpske zajednice prisećaju se, ne samo ljudi koji su likvidiranih na ovim mestima, nego i svih drugih žrtava postradalih na mnogim drugim nama znanim i neznanim mestima i ne samo postradalih iz ovog poslednjeg nego i postradalih u svim ratovima od Kosova na ovamo. U Dunav, kod Veslačkog kluba u Vukovaru, na

Sećanje na žrtve komunista: Služen parastos pored jame na Stražici (VIDEO)

29. jun 2020.

Devetnaesti put za redom Crkvena opština pljevaljska organiziuje vidovdanski parastos pored jame na Stražici, u koju su komunisti u dva navrata: 1944. i 1945. godine, bez suđenja, bacili 25 mučenika. Devetnaesti put za redom Crkvena opština pljevaljska i Odbor za izgradnju crkve Pomirnice organizovali su vidovdanski parastos pored jame na Stražici, u koju su komunisti u dva navrata: 1944. i 1945. godine, bez suda i suđenja, bacili 25 mučenika. Nepune dve decenije Crkvena opština pljevaljska i Odbor za izgradnju crkve Pomirnice na Vidovdan služe parastos nastradalim mučenicima, Pljevljacima, koji su skončali u jami na Stražici. Svih ovih godina, mučenici počivaju u jami bez obeležja i istine o stradanju. U želji

Željko Kresojević: VIDOVDAN – DAN VETERANA

28. jun 2020.

PROMJENILA SU SE VREMENA … kažemo često. Samo nam se čini… LjUDI SE MJENjAJU… Ne zaboravite porodice onih koji su pali, djecu njihovu, žene, majke i očeve, braću i sestre …Obiđite ih. Ako ništa drugo popričajte sa njima… Ne zaboravite one koji sa posljedicama, sa ožiljcima žive. Ca gelerima i zrnima u sebi… Kreću se štakama, na protezama, pomoću kolica… . . . Al` tko te 1971. branio kao najsitnijeg u razredu… taj ulijeće 1981. bez mnogo pitanja u tuču na zabavi kod Vuje Crevara (a zna dobro da smo je mi zakuvali). Takav će te izvući ranjena iz tenka koji gori u Podvožiću, početkom novembra, jeseni 1991… Svratit će

Jahura: Pokolj Srba u NDH je bitno obeležje i najtraumatičniji deo našeg istorijskog pamćenja sa dalekosežnim posledicama

27. jun 2020.

Srpsko nacionalno društvo Prebilovci, kao udruženje potomaka i poštovalaca žrtava hrvatskog genocida nad srpskim narodom sa prostora Donje Hercegovine, bezrezervno podržava inicijativu i  predlog  udruženja „Jadovno 1941.“ da se stradanje srpskog  naroda u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj  nazove rečju „POKOLj“.  Pokolj Srba u NDH je bitno obeležje i najtraumatičniji deo našeg istorijskog pamćenja sa dalekosežnim posledicama. Reč „Pokolj“ je odgovarajuća oznaka iz našeg jezika za takav veliki i neoprostivi zločin pa ovim putem izražavamo našu zahvalnost  udruženju „Jadovno 1941.“ za ovu ideju i predlog. Verujemo da će imenovanje genocida NDH nad našim narodom kao  „POKOLj“ doprineti našoj daljoj zajedničkoj borbi za uspostavljanje kulture sećanja i poštovanja žrtava Pokolja,  umesto sadašnjeg  preovlađujućeg

Stevo Lapčević: Jevrem Vidić, čovek čija je smrt dovela Artukovića na optuženičku klupu

27. jun 2020.

Suđenjem Andriji Artukoviću smrt Jevrema Vidića postala je njegov poslednji dokaz, a on, iako odavno već ne među živima, bio je glavni akter još jedne parnice. Jevrem Vidić Presudom Artukoviću, smrt Jevrema Vidića definitvno je dobila svoj viši smisao, ako se tako nešto uopšte sme reći. Ona je postala njegov poslednji dokaz, a on, iako odavno već ne među živima, bio je glavni akter još jedne parnice na kojoj je kao advokat odbrane, svojom žrtvom doprineo konačnoj pobedi pravde. Nakon što je u prvoj polovini septembra meseca 1942. godine najbliži Pavelićev saradnik, čovek njegovog ličnog poverenja, prvi “zaštitar” i čelnik po mnogo čemu „znamenitog“ poglavnikovog „Tjelesnog zdruga“ Viktor Tomić završio

NAJNOVIJE VIJESTI

Trojice u Vrbici

Od tog ognjenog, krvavog leta nema ko da me dočeka radošću, zagrljajem

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA