Пријете јој да ће бити силована и заклана… Наташа је истрајавала сама бранећи кућни праг, заправо шталу у коју се послије паљења родитељске куће 1999. године „уселила“ Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Случај Зорана Илића из Којловице, приградског насеља Приштине, који је без свог знања „продао“ земљу албанским комшијама, показује на који начин криминалци долазе до српске имовине. „ПРОДАО“ ЗЕМЉУ, А НИЈЕ ОБАВИЈЕШТЕН! Маја мјесеца ове године код Илића у Ниш дошао је извјесни Ђани, родом из Обилића, тренутно настањен у Прокупљу. Прије сусрета у Нишу, Ђани је у више наврата телефоном контактирао са Илићем и објашњавао му да су рођаци и да је спреман да му помогне да

„Овде је све `на изволите`. Нема ни старих, а камоли младих да стану у одбрану сопственог прага. То Албанци користе и просто као да се утркују ко ће прије ући у српски посед и заорати бразду“, наводи Радош Јашовић из села Сига Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Село Сига, десетак километара удаљено од центра Пећи, претворено је у пустош и рај за лопове, док се неколико преосталих Срба, махом стараца, сваку ноћ брине за своју безбједност. О СОПСТВЕНОМ СЕЛУ ИНФОРМИШУ СЕ ПУТЕМ МЕДИЈА?! О страху и одсуству слободе кретања у Сиги најбоље говори чињеница да су малобројни мјештани тек путем медија сазнали да је спаљена кућа Максима Јашовића на

Живораду Симићу албански тужилац савјетовао је да сам истражи убиство чланова своје породице и да пронађе свједоке?! Приредили: Неђељко ЗЕЈАК и Ненад ТАДИЋ Уколико Срби желе да буду процесуирани злочини који су над њиховим члановима породице починили албански терористи често морају сами да нађу свједоке и осумњичене?! ЖИВОРАДЕ, САМ ИСТРАЖУЈ И ПРОНАЂИ СВЈЕДОКЕ! Деценију и по након масакра у Сливову, који су албански терористи починили над четворицом браће Симић, истина о једном од најтежих злочина на Косову није сасвим позната. На гробљу у Грачаници сахрањени су Живко (1929), Димитрије (1932), Живко С.(1936) и Трајан (1929). Из године у годину истина о овом монструозном убиству – све је даља. Масакрирану браћу

Пуцњава у Гораждевцу и бацање бомбе у Гојбуљи затворили су у куће децу из готово свих српских села јужно од Ибра Пише: ЈАЊА ГАЋЕША „Мама, могу ли овде да гледам кроз прозор?”, било је питање једне девојчице из околине Пећи која је са мајком 1998. године напустила своје родно село и уточиште пронашла у Куршумлији. Њена мајка је тада новинарима објашњавала да се више од годину дана у Метохији пуца и да албански екстремисти не бирају мету. Због тога је деци не само забранила да излазе из куће већ и да гледају кроз прозор. Живот у страху постао је неиздржив и њен супруг је одлучио да породицу склони на сигурно.