arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Хрватска православна црква

Хрвати актуелизују усташку творевину „Хрватску православну цркву“

Наиме, они су последњих дана почели интензивно да сакупљају потписе како би званично регистровали Хрватску православну цркву! Тако су 10. октобра на интернет-страници „хрватска православна црква” апеловали на све вернике да дају своје потписе и тиме убрзају упис ХПЦ у регистар. У такозвану Хрватску православну цркву претендује да прерасте досадашња Хрватска православна заједница, коју је основао следбеник Анте Павелић, а она ће бити својеврсна копија Хрватске православне цркве из времена Независне Државе Хрватске. А управо та црква, према тумачењу историчара Александра Раковића, заједно са свим осталим полугама власти усташког режима радила је на томе да се српски православни народ преводи у Хрвате. Верски аналитичар Драшко Ђеновић за „Ало!“ каже да

Мило Ломпар

Милош Милојевић: Мило Ломпар о отпору између буне и самосатирања

Извештај са предавања Мила Ломпара „Српски народ после распада Југославије“ У Парохијском дому Цркве светог Саве у Београду одржано је 24. октобра ове године предавање Мила Ломпара посвећено важној теми перспективе српског народа после распада Југославије. Оно што је привукло пажњу – посебно ако сте тражили слободно место – била је велика посећеност. Сала Парохијског дома била је дупке пуна а састав публике прилично мешовит. Што, руку на срце, није баш уобичајена слика сличних скупова на којима доминирају седе главе. Уводничар о. Далибор Стојадиновић је, испред организатора предавања, указао да је тема идентитета, питање којим желимо да се идентификујемо као народ, једно од кључних питања. Такође је укратко представио предавача

Изложба «А Бог само ћути и гледа»

25 година егзодуса са Билогоре

Морамо бранити и мртве да би се спасили живи Поруке са изложбе «А Бог само ћути и гледа» одржане у Београду од 24. до 26. октобра 2016. у организацији Завичајног удружења «Билогора» У сриједу, 26. октобра у Београду, у изложбеном холу Народне банке Србије на Славији затворена је изложба „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА“. У оквиру изложбе одржана је и промоција књиге Душана Јелића са насловом истовјетним са називом изложбе – „А БОГ САМО ЋУТИ И ГЛЕДА – Одговор на обмане хрватских аутора о рату на Билогори 1991“. Такође, саставни дио изложбе је била и видео-презентација „Завичајно удружење Билогора „ те представљање посљедњег броја листа листа „Српско коло“ са

Иван Стамболић и Слободан Милошевић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (20) Двострука игра Слободана Милошевића

Односом према Меморандуму Милошевић је стекао благонаклоност станара Кнез Михаилове 35, али и њихову подршку у антибирократској револуцији и његовом отвореном походу на власт Исламску декларацију прожету фундаменталистичким идејама написао је Алија Изетбеговић. Фрањо Туђман аутор је књиге „Беспућа повијесне збиљности“, у којој је и расистички садржај. Када је на тлу Југославије наступила сецесија, антисрпској пропаганди засметало је што су политички лидери Муслимана и Хрвата због својих опредељења оправдано жигосани. Милошевић није имао своју књигу. Зато му је приписан Меморандум САНУ, као национални програм Србије. Везу Меморандума САНУ и Слободана Милошевића, која је по многима била идентична односу родитеља и детета, овако су објаснили академици Василије Крестић и Коста Михаиловић.

Добрица Ћосић и Слободан Милошевић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (19) Ћутање будног чувара постојећег поретка

Чињеница је да се Милошевић, за разлику од Ивана Стамболића и Драгише Павловића, према САНУ и Меморандуму држао уздржано. У свеопштој хајци, био је на самој периферији догађаја Природа односа Слободана Милошевића и Меморандума САНУ једно је у низу контроверзних питања која се од краја осамдесетих до данас готово без прекида постављају. Оно има и посебну тежину имајући у виду неславни исход Милошевићеве политике и метода којима се служио током успона и деценијске владавине на челу Србије и СР Југославије. Да ли Меморандум створио Милошевића, или је Милошевић његове наводе преузео као сопствени политички програм? Са дистанце од три деценије од објављивања меморандумског текста и пуних 16 година од петооктобарске

Виктимизaциja кoлaбoрaциoнистa пoдрaзумиjeвa рeлaтивизaциjу њихoвe oдгoвoрнoсти – кoмeмoрaциja у Худoj Jaми Foto: Срђaн Живулoвић/ФA Бoбo/ПИXСEЛЛ

Худoвишнe измишљoтинe

Kрижaрски рaт сjeћaњa кojи хрвaтскa дeсницa вoди прoтив истoриjскoг и фaнтoмa сaврeмeнoг кoмунизмa, присутaн и у eмисиjи ‘Oтвoрeнo’ пoсвeћeнoj Худoj Jaми, нeћe и нe мoжe стaти, пoгoтoвo сaдa кaдa пoстaje jaснo дa идeja пoмирeњa сирoмaшних и бoгaтих, oднoснo мирeњa с eкoнoмскoм eксплoaтaциjoм, прeдстaвљa суштински диo тзв. нaциoнaлнe пoмирбe нoмeн oбрaчунa пoбjeдничкe, aнтифaшистичкe стрaнe с jугoслoвeнским кoлaбoрaциoнистимa, oднoснo дoмaћим фaшистичким и прoфaшистичким oружaним снaгaмa, мaja и jунa 1945, прeдстaвљa кључни aспeкт истoриjскe дискрeдитaциje пoкрeтa прeдвoђeнoг KПJ у интeрпрeтaциjaмa тумaчa идeoлoшки нaклoњeних дeсници. Њихoв aнтикoмунистички рeсaнтимaн je, нaрaвнo, лeгитимaн – свe дoк нe пoчнe прeрaстaти у виктимизaциjу вojскe jeднe фaшистичкe држaвe, кaквa je билa НДХ. Meђутим, у jaвним дeбaтaмa нa нaвeдeну тeму

Славиша Орловић, Јелена Триван и патријарх Иринеј (Извор: Глас Српске)

Патријарх Иринеј: Рано говорити о патриjарху Павлу као свецу

Београд – Његова светост патријарх српски Иринеј рекао је да је још рано говорити о проглашењу патријарха Павла за свеца, те да има неколико принципа који служе као основ за проглашење неког светим. „Никада није било о томе говора. Уосталом, све је то још рано. Има неколико принципа који служе као основ за проглашење за светог“, рекао је патријарх новинарима на Сајму књига у Београду, након представљања књиге „Патријарх Павле, светитељ наших дана“ Жан-Клодa Ларшеа. Он је додао да се патријарх Павле у вријеме најтрагичније историје српског народа понашао мудро са пуно благодети и освијетлио не само своје име, него и вријеме српске цркве, пренијели су београдски медији. „Како је

Милован Ђилас је први покушао да повеже српске и хрватске опозиционаре

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (18) Кружок у Симиној створио опозицију

Фрањо Туђман је пристајао на сарадњу са београдским „јеретицима“, али само под условом да они Хрватској признају право да у сваком тренутку може да изађе из заједничке државе Основу српског опозиционог деловања седамдесетих и осамдесетих година чинили су интелектуалци окупљени у Удружењу књижевника Србије, Српској књижевној задрузи, САНУ и Матици српској. Посебан тон критичкој мисли давали су Социолошко друштво Србије и њему блиско Филозофско друштво Србије, као и Економски институт. Човек који је на овој сцени имао највећи ауторитет и од кога је потицало највише иницијатива усмерених ка систему био је Добрица Ћосић. Управо на ове кругове уперен је прст режима као на главне креаторе идеја које су свој коначни

Матија Бећковић, Добрица Ћосић и Јован Рашковић

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (17) Српско виђење будућности Југославије

Творци Меморандума били су „згрожени поквареношћу и неодговорношћу Стамболићеве бирократске врхушке и њене интелектуалне послуге“, записао је Ћосић Лидери неформалне српске и словеначке опозиције новембра 1985. године, упркос дубоком неслагању око готово свих питања будућности Југославије, постигли су и један важан споразум. На састанку Михаила Марковића, Добрице Ћосића и Љубомира Тадића са водећим љубљанским интелектуалцима у гостионици „Мрак“ договорено је и да свака страна независно напише сопствени национални програм. Оба акта, како је тада речено, требало је да буду објављена у „Новој ревији“ из Љубљане. „Афера Меморандум“, међутим, осујетила је рад на српском програму који никада неће бити написан. За разлику од Срба, Словенци су рад на својем „Начертанију“ завршили

Идеја о југословенству била је секундарна за Словенију

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (16) Разлаз српских и словеначких интелектуалаца

Састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца у Љубљани 1985. дефинитивно је срушио илузије да могу заједно да наступају. Српски опозиционари били су затечени словеначким антијугословенским уверењем У јеку писања Меморандума у Српској академији наука и уметности, 16. новембра 1985. године у једној кафани на периферији Љубљане одржан је састанак водећих српских и словеначких опозиционих интелектуалаца. Гостионица „Мрак“ у којој су се састали можда на најбољи начин описује услове и теме рада ове групе опозиционара. Овај сусрет осим што је дефинитивно срушио илузије да Срби и Словенци могу заједно да наступају у промени поретка, произвешће и низ последица које ће завршити у прашини коју је у југословенској јавности изазвала појава

У понедељак у Београду отварање изложбе: А Бог само ћути и гледа

Свечано отварање изложбе биће у понедељак 24. октобра 2016. године у 18 часова у изложбеном холу Народне банке Србије, Немањина 17, Београд. У оквиру изложбе одржаће се и промоција истоимене књиге аутора Душана Јелића. Изложба ће бити отворена до 26. октобра а може да се погледа од 10 до 18 часова. Изложбу, промоцију књиге и видео-презентацију о Билогори организује Завичајно удружење „Билогора“са седиштем у Београду, а у сарадњи са Народном банком Србије и Савезом Срба из региона. Догађај је део шире манифестације посвећене 25. годишњици егзодуса са Билогоре. Аутор изложбе је ликовни педагог, сликар и коаутор уџбеника за ликовни одгој у Републици Српској, Милан Дијаковић, који живи и ради у Гроцкој, а рођен

Академик Љубиша Ракић један од твораца Меморандума

Фељтон: Меморадум САНУ – три деценије после (15) Хрватска емиграција пише свој меморандум

Академици у Меморандуму су констатовали да се српско становништво из Лике, Кордуна и Баније исељава због економске неразвијености и рафиниране асимилационе политике Хрватске Податком произашлим из пописа становништва 1981. године да ван територије Србије живи чак 24 одсто српског становништва, аутори Меморандума САНУ указали су на опасност од латентне дезинтеграције српског народа. У радној верзији овог документа посебно је наглашена ситуација у Хрватској, где је за свега три деценије њихов број сведен на ниво нижи од послератних година. Део Меморандума посвећен положају српског народа у Хрватској са констатацијом да је на делу асимилација и затирање његовог националног идентитета, у годинама које ће уследити биће тежишна тачка његове осуде и политичке

Најава – Мило Ломпар: ,,Српски народ после распада Југославије“

Позивамо вас, да у понедељак, 24. октобра 2016. године, у 19 часова, у великој сали парохијског дома Храма Светог Саве (Крушедолска 2/А) присуствујете предавању на тему „Српски народ после распада Југославије“. О овој теми говориће: Проф. др Мило Ломпар (Филолошки факултет, Београд) Предавање се одржава у организацији Храма Св. Саве на Врачару и Светосавске омладинске заједнице Архиепископије београдско-карловачке. Улаз је слободан. Извор: СОЗ Архиепископије београдско-карловачке

Ратко Дмитровић - Теофил Панчић

Ратко Дмитровић први пут жестоко, без кочница, о Теофилу Панчићу!

Напало ме оно што се у јавности појављује као Теофил Панчић. Никада се до сада нисам бавио том јединственом физичком и менталном појавом. Због гађења. Писати о Панчићу захтева напор, као да пишеш о преливању септичке јаме. А и коме је до Теофила Панчића? Не бих ни сада да ме то брдо меса, у некаквом сочињенију објављеном на једном опскурном антисрпском војвођанском сајту, није узело у уста бранећи Хрвате. Можеш Панчићу да радиш шта ти је воља, све ће да прогута, осим критике на рачун Хрвата. То му је горе него прескакање оброка. Пре би се одрекао главе у шкембету и четрдесет ћевапа него реакције на критику Хрвата и хрватске

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рецензије

Рецензија, Василије Каран: Геноцид у континуитету Обиман захват, како у далеку историјску,

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.