U prvim reagovanjima evropski listovi nisu u Memorandumu videli ni poziv za rušenje Jugoslavije, ni osnov za etničko čišćenje. Zapadni novinari su pisali da je spis Akademije afirmacija demokratskih tekovina Pojava Memoranduma SANU i afera koja je mesecima potom tresla Jugoslaviju snažno su odjeknule i u Evropi. Gotovo da nije postojala strana novinska agencija ili medij čiji ovdašnji dopisnik nije javio o jugoslovenskom političkom skandalu. Izveštaji stranih medija s kraja 1986. i početka 1987. godine pokazuju živo interesovanje za događaje u SFRJ, ali i ushićenje novim vetrovima u okoštaloj socijalističkoj državi. Okosniocu izveštaja stranih medija o kontroverznom dokumentu Srpske akademije, uprkos kasnije uvreženom mišljenju, nije činilo insistiranje na srpskom nacionalizmu

Akademici pune tri decenije dokazuju da su se prilikom pisanja Memoranduma držali postojećeg poretka i pozicije Jugoslavije i da su samo otvarali pitanja o ravnopravnosti naroda Stvaranje „velike Srbije“ u javnom mnjenju bivših jugoslovenskih republika i Zapadne Evrope početkom devedesetih postalo je ključni deo nenapisane optužnice protiv Memoranduma SANU, akademika, pa i tek uspostavljene SR Jugoslavije. Čak i najtvrđi kritičari teksta akademika priznaju da je Memorandum formalno bio na jugoslovenskom stanovištu, ali da njegov duh čine ideje karakteristične za velikosrpske projekte. Srpski istoričari tvrde da je pojam „velika Srbija“ nastao još u Austrougarskoj, koja se posle Berlinskog kongresa obrenovićevskoj državi nametnula kao politički i ekonomski tutor. Južni sused dvoglave Carevine,

Haški tužioci postavili su jednostavnu i krajnje jednostranu tezu – Memorandum SANU idejna je platforma za „veliku Srbiju“, a želja da se ona stvori ključni je razlog raspada Jugoslavije Retko ko je bio iznenađen kada je na početku suđenja Slobodanu Miloševiću u Tribunalu za ratne zločine počinjene u bivšoj Jugoslaviji februara 2002. godine zamenik tužioca Britanac Džefri Najs čitanje optužnice započeo širokim citatima iz Memoranduma SANU. Pozivanjem tužioca Najsa na dokument koji su još 1986. godine napisali srpski akademici započeo je novi talas, ovog puta pravosudne kampanje na Akademiju i njene članove. Memorandum u Hagu je direktno doveden u vezu sa najtežom posledicom raspada Jugoslavije – građanskim ratom. Proces protiv

U drugom talasu kritika na Memorandum najžešća paljba je stigla iz Hrvatske. Za razliku od komunističke hajke na Akademiju, povod za novu ofanzivu bila je – odgovornost za rat Memorandum SANU nije bio na meti kritika samo komunističkog režima. Već pune tri decenije ovaj spis predmet je osude zvanične politike bivših jugoslovenskih republika, svetskog javnog i intelektualnog mnjenja, ali i domaćih liberalnih i antinacionalnih krugova. Svi oni tvrde da su akademici 1986. godine napisali srpski nacionalni program koji je Slobodanu Miloševiću poslužio kao povod i opravdanje za ratne sukobe devedesetih. Teze afirmisane u ovim krugovima postale su sastavni deo zapadnjačkog pogleda na raspad Jugoslavije, uzroke i naravno – krivicu. Ocenama,

Kriza oko Memoranduma pokazaće sve pukotine koje su postojale u vrhu partijske i državne vlasti Srbije i koja će biti ogoljena na Osmoj sednici slomom Ivana Stambolića Ćutanje Slobodana Miloševića o Memorandumu SANU nije prošlo neopaženo u partijskom i državnom vrhu. Upadljivo je, međutim, da kritike njegove igre počinju tek posle Osme sednice i smene Ivana Stambolića i njemu bliskih saradnika sa čela srpskog rukovodstva. Uzdržan stav prvog čoveka srpske Partije danas se objašnjava Miloševićevom namerom da izbegne zameranje sa uglednim akademicima, na koje je još tada računao kao na važan oslonac u svom pohodu na vlast. Ovu tezu između redova provući će i Dragiša Pavlović, predsednik beogradskih komunista i