У тексту Мислава Хорвата ”Путујући циркус Ивана Пернара”  изнешене су бројне чињенице о страдању Срба. Што се Двери тиче и мене лично, ничег ту нема спорног, нити смтрам да је било ко из Двери, а нарочито председник Двери, Бошко Обрадовић пријемом Ивана Пернара у Народној скупштини наговестио промену својих политичких ставова. Да је тако, постоје бројни докази и пре и током парламентарног рада Српског покрета Двери, од којих ћу овде препоручити да погледате само неке: –  Бошко Обрадовић: СНС омогућила хрватским тајкунима да владају српским тржиштем – Посланичка група Двери предала у Скупштинску процедуру Предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима,   Јеврејима и Ромима током Другог светског рата –

На недавно објављеном Удбином списку Голооточана нашла се многа позната имена, али су нека и прескочена. На списку и Драгица Срзентић, која је у Москву однела Титово „не“ Стаљину Војислав Мишић, трећи по реду син чувеног српског војсковође Живојина Мишића, само је једно од 16.090 имена голооточана који су остали уписани у архивама Удбе, а преузела их је БИА и уступила Архиву Србије. Како су „Новости“ већ објавиле, Архив и Институт за савремену историју објавили су први пут у Србији овај званични списак, у књизи „Заточеници Голог отока“. За разлику од свог најстаријег брата Александра, који је дао живот за Дражу Михаиловића, Војислав, симпатизер комуниста, 1948. проглашен је за народног