Хрвати су, уз највише почасти, у Осијеку открили споменик Алојзију Степинцу, надбискупу, а затим и кардиналу загребачком(1), који је 1998. године проглашен „блаженим“, и поводом чијег уздизања на степен универзалног свеца католицизма је основана комисија за преговоре између Ватикана и СПЦ.   Тобож, папа Фрањо жели да се приближи Србима, да они изнесу своје аргументе, па ће онда видети шта ће да ради са „универзализацијом“ Степинчевом. Ова комисија је, од самог свог почетка, осуђена на пропаст Разлога је много, почев од неприпремљености србске стране, о чему је на Фонду стратешке културе већ било речи.(2) Али, кључна ствар је у томе што је за Хрвате и остале римокатолике у свету Степинац већ

Др Дарио Видојковић, историчар из Регензбурга, био је ангажован у припреми изложбе „Јасеновац – право на незаборав“, али изостао је из вишечлане делегације Србије која је крајем јануара путовала у Њујорк да би представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. – Занимала ме је реакција америчких медија, јер је циљ изложбе био да се свету прикаже истина о усташком геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима, о гнусним зверствима о којима се, нажалост, готово ништа не зна на Западу. Међутим, нисам нашао такве чланке. Неки српски листови попут „Политике“ су извештавали о томе, али требало је много више и боље учинити. Можда је један од разлога слабог медијског

Саопштење Међународне комисије за истину о Јасеновцу, поводом Изложбе о Јасеновцу у САД Министарствоa за иностране послове Републике Србије је требало да организује у Њујорку, САД у Уједињеним нацијама изложбу под насловом Холокауст – изложба о Аушвицу Балканског полуострва”, поводом 75 година од пробоја логораша из Јасеновца. Наместо предвиђне изложбе у Уједињеним нацијама у Њујорку организована је изложба “Јасеновац – право на незаборав” и то у Хобокену, у једном бившем магацину фирме Flourish and multiply. Наравно нико од диплимата и нико од заинтересовани хособа није могао или није желео да посети ту изложбу. Министарство иностраних послова Републике Србије је послало огроман број људи изСрбије на ту изложбу, њих двадесет троје

Изложбом „Јасеновац – право на незаборав“ и низом комеморативних дешавања Србија је у Њујорку крајем јануара представила најмасовније српско страдање у НДХ током Другог светског рата. Делегација: Иван Костић и Владимир Божовић са нашим представницима Највећа до сада приређена поставка у иностранству, поводом 75 година оснивања злогласног логора, нажалост, прошла је без нарочитог медијског одјека. Питања читалаца „Вести“ Тим поводом „Вестима“ су се јавили читаоци који су између осталог питали због чега је 23-члана српска делегација била бројнија од новинарских екипа и зашто у Њујорк није стигао и прослављени редитељ Емир Кустурица, иако је био најављен. Занимало их је и зашто је изложба постављена у неугледној згради у Њу Џерзију,