arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Милан Тепић Фото Предраг Митић

Детаљи последњег дана живота мајора: Тепић је склонио војнике у ровове

29. септембар 2017.

Мало познати детаљи последњег дана живота легендарног мајора у Гарнизону Беденик под опсадом. Пре доласка у Бјеловар службовао је у гарнизону Вараждин, под командом генерала Трифуновића Норужање и муниција у складишту у Беденику код Бјеловара било би окренуто ка српском народу да 29. септембра 1991. за бригу о њему, готово случајно, није био задужен мајор Милан Тепић. Овај магацин није био његово радно место, већ су се официри из Команде смењивали у њему на сваких десетак дана. Тако је било све до дана када је касарна пала у хрватске руке, а Тепић изабрао да погине уместо да убојни инвентар преда агресору. Херојски чин мајора ЈНА болна је тачка и данашњем

Комеморативни скуп у Грубишном Пољу септембра 2012. на 70-ту годишњицу страдања

Покољ Срба на Билогори

29. септембар 2017.

На данашњи дан прије 75 године усташе су на Билогори у Хратској убиле више од 500 Срба, углавном жена и дјеце. „Над нашим члановима породица са Билогоре и Грубишног Поља, само зато што су били српског рода и православне вјере, у озакоњеном злочину Независне Државе Хрватске /НДХ/, почињен је страховит и здравом уму тешко појмљив злочин“, рекао предсједник Удружења „Јадовно 1941“ Душан Басташић. Крајем септембра 1942. почела је непријатељска офанзива на Билогори, са 5.000 усташа, домобрана и Нијемаца. Непријатељ је тада у логоре – јасеновачки и сисачки – отјерао 3.000 становника, углавном жена, стараца и дјеце, од којих се вратио врло мали број. Усташе су у то вријеме у селима

Америка одбацила тужбу Срба: Хрватска није наследник НДХ

29. септембар 2017.

Окружни суд у Чикагу одбацио је тужбу o предмету у којем се од Хрватске тражи одштета од 3,5 милијарди долара за наводно одузету имовину Јеврејима, Србима и Ромима. То је објавило хрватско Министарство спољних и европских послова, преноси „Вечерњи лист“. Тужба „Лалић и други против Републике Хрватске“, покренута крајем марта 2016. године, којом се тражи накнада за жртве усташког режима, њихове наследнике и родбину, одбачена је након четири одржана рочишта у фази расправе о формалним претпоставкама за вођење спора. Иако је тужба одбачена пре расправе о меритуму спора, Министарство спољних и европских послова Хрватске понавља да Република Хрватска, како то јасно стоји и у изворним основама Устава Републике Хрватске, није наследник Независне Државе Хрватске, те да као таква не сноси и не може

СТРАДАЊЕ СРПСКОГ СТАНОВНИШТВА НА ПОДРУЧЈУ ДАНАШЊЕ ПАРОХИЈЕ ЉУБИЈСКЕ (ОПШТИНА ПРИЈЕДОР) ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА

29. септембар 2017.

Овај извјештај је састављен на основу података прикупљених од православног живља горе поменуте парохије, у периоду зима – прољеће 2016. године. 1.Увод Повод за један такав пројекат била је свијест о напаћености православних у тим крајевима у Другом свјетском рату, када готово да и није било домова без губитака или у оружаним окршајима или у погромима недужног цивилног становништва. Толики број жртава морао је неко, барем приближно, забиљежити и оставити у таквом облику, да се у будућности може са њим располагати при упознавању историје православних Срба, не само Поткозарја, већ и цијеле Босанске Крајине. Подаци су прикупљани из усмених казивања парохијана, којима је остала у памћењу кроз предања са кољена

Улица хероја Милана Тепића - Ulica heroja Milana Tepića

Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни

29. септембар 2017.

На данашњи дан прије 26 година војска ЈНА у бјеловарској касарни положила је оружје и предала се хрватским снагама, које су по уласку у круг касарне извршиле егзекуцију над командантом касарне и двојицом његових помоћника, а четири дана касније стријељале још шесторицу припадника ЈНА, подсјетио је Центар „Веритас“ из Београда. Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године, наводи се у саопштењу „Веритаса“. У „Веритасу“ подсјећају да су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/, након вишедневне блокаде, 29. септембра

Живадин Јовановић

Унутрашњи дијалог о Космету: Зашто се Западу жури? 

28. септембар 2017.

Разговарамо са некадашњим Министром иностраних послова Савезне Републике Југославије, господином Живадином Јовановићем,данас председником Београдског форума за свет равноправних. Господине Јовановићу,ви сте један од ретких политичара у Србији који своје мишљење о Косову и Метохији до данас није променио.Ви сте онда а и данас судбину Косова и Метохије видели као део једне шире стратегије разбијања суверене СФРЈ. Ценећи ваш став и вашу одлучност, молимо вас да нам одговорите : У чему се из данашње визуре,састоји проблем – Косово и Метохија? ЖЈ: Косово и Метохија је за Србију и српски народ питање од животног значаја. Од  односа према том питању данас зависи како ћемо и да ли ћемо опстати као нација и

О страдању српског становништва у колони на путу Србобран-Јајце, септембра 1995.

28. септембар 2017.

ИНФОРМАЦИЈА О РАТНИМ ЗЛОЧИНИМА ПРИПАДНИКА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ НАД СРПСКИМ ЦИВИЛНИМ СТАНОВНИШТВОМ НА ПУТУ СРБОБРАН – ЈАЈЦЕ 13. СЕПТЕМБРА 1995. ГОДИНЕ Пошто су 13. септембра 1995. године припадници Хрватске војске напали Србобран (Доњи Вакуф), српско цивилно становништво, међу којим је било највише жена, деце и стараца, кренуло је, бежећи пред њиховим нападом запрежним колима, тракторима, пешице, у аутобусима и камионима, из Србобрана и околних села ка Јајцу и Бањалуци. Велики број њих гонио је испред себе своју стоку. Ту колону, која се кретала од Србобрана ка Јајцу, напали су 13. септембра 1995. године код села Бравнице, на око 3 км испред Јајца, припадници 2. гардијске бригаде Хрватске војске, који су их

1941. Гoдинa кoja сe врaћa: Писмo

28. септембар 2017.

Kaкo je писмo, нaмиjeњeнo мeни, дoспjeлo дo Винкa Никoлићa, дужнoсникa у прoмиџбeним службaмa устaшкoг пoкрeтa и oружaним снaгaмa НДХ дo 1945. и урeдникa ‘Хрвaтскe рeвиje’ у eмигрaциjи? И зaштo гa je пoлa стoљeћa држao у свojoj aрхиви, a мeни никaд ниje ни спoмeнуo дa гa пoсjeдуje? Кaд je први диo oвe књигe вeћ биo нaписaн, из Нaциoнaлнe и свeучилишнe књижницe изнeнaдa мe пoтрeслa виjeст: вoдитeљ Збиркe рукoписa и стaрих књигa, Ивaн Koсић, jaвљa дa je aрхивист Дрaгo Пaжин, срeђуjући oстaвштину Винкa Никoлићa, прoнaшao двиje стрaницe писмa кoje je мeни из зaгрeбaчкoг зaтвoрa 1941. нaписao мoj oтaц. Шaљу ми слaбo читљиву фoтoкoпиjу: дa, тo je oчeвo писмo, њeгoв рукoпис. У гoрњeм дeснoм углу jaснo

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем

Страдање Срба у Јасеновцу квалитетно представити свјетској јавности

28. септембар 2017.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик разговарао је данас са предсједником Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу Србољубом Живановићем о потреби да се страдање Срба у Јасеновцу што квалитетније представи и свјетској јавности, која недовољно зна о највећем српском стратишту из Другог свјетског рата. Живановић је с тим у вези најавио да би половином новембра у британском парламенту требало да буде организована изложба о, како је рекао, незнаном геноциду над Србима, саопштено је из кабинета предсједника Српске. На састанку је било ријечи и о Седмој међународној конференцији о Јасеновцу која би требало да буде одржана у мају сљедеће године. Додик и Живановић разговарали су и о изградњи меморијалног центра у

Petko_Miletic_sa_pordicom.jpg

Петко – српски Робинзон Крусо на Косову

27. септембар 2017.

Једина породица у селу у коме је до 1999. године, до повлачења српске војске и полиције са Косова и Метохије, у тридесетак домаћинстава живјело око 200 Срба Петко Милетић вратио се са породицом у село Опрашке, удаљено двадесетак километара од Истока на Косову и Метохији, гдје данас живи у потпуној изолацији. „Осудио сам себе, супругу и двоје деце на изолацију и жртвовао их зарад сопственог убеђења да ћу сопственом жртвом помоћи опстанку Срба и српске државе на Косову и Метохији“, прича за Срну Милетић. Tамара, ученица седмог разреда, и њен брат Лазар, ученик шестог разреда, у пречнику од пет километара, изузев подивљалих паса, живу душу не могу срести нити видјети.

Фото: pravoslavie.ru

У Бањој Луци промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“

27. септембар 2017.

У сриједу, 27. септембра 2017. године у 19 часова, на сцени Петар Кочић Народног позоришта Републике Српске, одржаће се промоција романа Ненада Милкића „Зов карауле“. Овај роман други је дио трилогије „Ми смо бранили Кошаре“ која је посвећена догађајима на Косову у вријеме НАТО бомбардовања и копненог напада тзв. Ослободилачке војске Косова и војске Албаније. Након промоција широм Србије и Црне Горе (16 промоција – преко 2000 посетилаца), зову карауле, причи о јужној српској граници и једној од две највеће битке модерне српске историје, причи о караули Кошаре и херојима са Проклетија, одазвала су се и браћа преко Дрине те ће прва промоција романа „Последња стража“ и „Зов карауле“, аутора

Српски либерални савет: Против вређања равногорског антифашисте дон Божа Милановића

27. септембар 2017.

Саопштење Српског либералног савета Српски либерални савет придружује се изјави Пулске и Поречке бискупије изданој 27. септембра 2017. и осуди ексцеса који се догодио у Пазину у недељу 24. септембра. Не улазећи у политичке ставове говорнице Колинде Грабар Китаровић, негодујемо због вређања светле успомене дон Божа Милановића. Да младе генерације боље познају историју, знали би да је дон Б. Милановић био истакнути антифашиста и да је 1943. и 1944. био члан Народног одбора, најужег руководства Равногорског (четничког) покрета за Истру, са седиштем у Трсту. У овом одбору су, уз њега, били још проф. Фрањо Андрије Мохоровичић, инж. Јосип Рустја, др Ернест Јазбец, др Славој Славик и свештеник из Трста Петар

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

27. септембар 2017.

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист „Панчевац“, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

Дрaгицa Koвaчeвић

Tajнa брaтoвoг кaпутa

27. септембар 2017.

Дрaгицa Koвaчeвић сумњa дa je нeкo тoкoм рaтa у бaниjскoм Kлaснићу ликвидирao њeнoг брaтa Mилaнa Дeмићa, jeр ниje хтиo узeти oружje и крeнути у рaт Лутajући пo зaпуштeнoм и нaпуштeнoм Kлaснићу, прoлaзeћи крaj дeсeтинa срушeних, нaгoрjeлих и oпљaчкaних кућa, нигдje нe нaлaзимo чeљaдeтa. Oдjeднoм, изa jeднoг зaвoja трoшнoг путa, зaбљeсну нaс кућa, тoликo лиjeпa дa зaстaje дaх. Испрeд њe, витaлнa жeницa пoзвa нaс у двoриштe. ‘E, бaш лиjeпo дa стe дoшли, дaнaс ми je сeдaмдeсeти рoђeндaн!’ – рeчe уз ширoк oсмиjeх и oтвoри joш ширe врaтницe. Нa трпeзи сe зa чaс нaђoшe тeк убрaнe jaбукe и крушкe. Приje чeтрдeсeт гoдинa, Дрaгицa Koвaчeвић и њeн супруг Љубoмирoтишли су, зa пoслoм из Kлaснићa у Kaрлoвaц,

Тома Фила

Усвајање закона имало би велике посљедице по Србе

26. септембар 2017.

Усвајање Закона о правима хрватских бранитеља, у чијем нацрту су Србија, Црна Гора и велики број припадника српске националне мањине у Хрватској означени као агресори, имало би велике посљедице по Србе у овој земљи, оцијенио је адвокат Тома Фила. „Ако би био усвојен, закон би имао велике последице по Србе у Хрватској јер би могли да буду малтретирани као агресори, као људи који су нападали мирно хрватско становништво, растурали хрватску државу“, рекао је Фила за „Спутњик“. Он сматра да се приједлог оваквог закона користи за хрватске унутрашњополитичке потребе, те да Хрватска на основу њега не би могла да тражи никакву надокнаду штете. Фила подсјећа на то да су Хрвати од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА