arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

На карневалу одглумили напад на ватерполисте „Црвене звезде“

Учесници карневала у Каштел Сућурцу код Сплита данас су одглумили напад на ватерполисте „Црвене звезде“ на сплитској риви. У карневалској поворци провезао се камион са машкарама обученим у дресове „Црвене звезде“, а све је било попраћено Бајагином пјесмом „Звезда“, јавља „Далматински портал“. Машкаре обучене у дресове „Црвене звезде“ су потом „напали“ мушкарци обучени у тренерке и са палицом у руци, при чему је један „звездаш“ скочио у море, што је јасна алузија на недавни напад на ватерполисте „Црвене звезде“ на сплитској риви. Четворица српских ватерполиста нападнута су 9. фебруара на Риви у Сплиту, уочи утакмице београдске „Црвене Звезде“ и сплитског „Морнара“. Они су били у тренеркама са клупским обиљежјима, а

СКАНДАЛ НА ХРВАТСКОЈ ДРЖАВНОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ: Певачи наступили у нацистичким униформама и певали „За добра стара времена“

Хрватска телевизија HRT, данас је емитовала емисију „Лијепом нашом“ снимљену у Ријеци. Ради се о забавној емисији коју већ годинама води Бранко Уводић, а која се базира на извођењу музичких нумера пред публиком. Данашња емисија тематски је била посвећена карневалу, а неко је на ХРТ-у проценио да је таква тематика довољна за позивање групе која наступа са нацистичким шлемовима с ознаком СС на главама. Радило се о својеврсном музичком перформансу у ком је део чланова на позорницу дошетао обучен у нацистичке униформе, а други део у партизанске униформе, након чега су симулирали борбу, али и плесали у колу. Потом су отпевали „Нећемо ноћас дома“ и, веровали или не, „За добра

Личанки од скоро 100 година одузето 54 литре ракије и новчано кажњена

Хрватски цариници казнили су 98-годишњу старицу у Лици јер је пекла ракију. Старица из Удбине је пекла ракију на традиционалан начин, а кад је, уз помоћ суседа, пристављен још један котао, у двориште је стигла мобилна екипа Царинске службе у Задру. Старица живи сама па није имао ко да јој објасни законску процедуру у вези са условима дестиловања алкохола у кућној радиности, пише ријечки „Novi list“. Лист наводи да јој је одузета ракија и наплаћена казна. Одузете су јој 54 литре ракије, а на лицу места наплаћена јој је казна од 500 куна (скоро 8.000 динара), а касније јој је стигла додатна казна за прекршај у износу од 1.500 куна

Бака Љуба (88) Српкиња која живи Хрватској, 55 година није имала струју

Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине Љуба Обрадовић из Листоваче на Банији, 55 година живела је без струје, у 21. веку, у Хрватској, која је од 2013. године пуноправна чланица Европске уније. Бака Љуба живи 80 километара од Трга бана Јелачића у Загребу и 10 километара од Глине, а за њу и случајеве сличне њој (читај Србе), задужена је заменица градоначелника Бранка Бакшић, која једина брине о припадницима српске националне мањине. О животу бака Љубе, која слабо види, а још слабије чује, која око главе и зглобова има завезане мараме, а на себи чак и по пет мајица због хладноће,

Напади на Србе у Дубровнику пре Априлског рата 1941.

И пре стварања Бановине Хрватске Срби у Дубровнику били су изложени нападима хрватских сепаратиста. Српски лист „Дубровник” пренео jе из „Самоуправе” од 31. jула 1937. чланак под називом „Немили догађаjи у Дубровнику” у коме се истиче : „Послиjе прославе Мачековог имендана и послиjе jедног харангираjућег говора … проф. Мишетића, … дошло jе у ноћи до немилих демонстрациjа и разбиjање излога. Страдале су само оне радње, коjе нису извjесиле племенску заставу и коjе не сматраjу имендан г. Мачека — „државним празником”. Г. Мишетић jе приjетио како ће се пролити крв и споменуо jе Србе … Судећи по свему извjесна господа jавни и таjни провокатори желе да се опет понови 1914 година.

Утврђивање броја ратних жртава 1941–1945. било би погубно за комунисте

УБИСТВА БЕБА И ДЕЦЕ ПРЕД МАЈКОМ: Бруталност усташких злочинаца у геноциду над Србима згрозила је и окупаторе Немце и Италијане Прилог у расправи о концентрационом логору Јасеновац – шта још није утврђено О проблему као што је овај из наднаслова истовремено је много тога познато и много тога непознато, зависи од тога шта кога занима. Мада сам већ неколико пута писао краће текстове с нагласком на бројне недоумице кад је реч о том проблему и објављивао их на разним интернет порталима (најчешће на НСПМ), сматрам да има много тога што би требало да се истражи и разјасни. Наиме, већина оних који се упуштају у расправу о, на пример, броју логораша

Драган Марковина Фото: HRT

Град проусташких и антисрпских слогана

Сплит је претворен у град мржње након недавног напада на ватерполисте „Црвене звезде“ – антисрпски слогани и величање усташтва постали су још јаче изражени у овом некада партизанском граду. Садржај порука, слогана и графита по граду садржи величање усташтва, кукасте крстове, усташко слово „У“, позиве на убиства Срба… Врхунац слављења усташке идеологије десио се на фудбалској утакмици између „Хајдука“ и „Горице“, на којој су домаћи навијачи, склони десничарењу, на сјеверној трибини Пољуда поставили транспарент са натписом „Максови месари“ – напомињу хрватски медији. Они су тако славили једног од највећих усташких злочинаца, команданта концлогора Јасеновац Макса Лубурића, чији су одреди убица брутално ликвидарали Србе, Јевреје, Роме и антифашисте хладним оружјем. Познати

Прети рушење топовских шупа на Аутокоманди?

Привремена заштита некадашњег јеврејског логора на београдској Аутокоманди траје још само две године. Уколико се убрзо не донесе закон и ако не постане споменик културе, остаци стратишта ће нестати Остаци некадашњег логора Топовске шупе, на београдској Аутокоманди, где је практично започео Холокауст у нашој земљи, могли би да буду срушени уколико не добију статус културног добра! Како је, за „Новости“, потврђено у Заводу за заштиту споменика културе Града Београда, ова локација налази се под претходном заштитом, која је само привремена. Она се даје на три године, док се не прикупи документација неопходна да објекат „конкурише“ за заштићено културно добро. Претходна заштита за Топовске шупе већ је требало да истекне у

Један од хиљаде живота, колико један живот значи и кад он постаје само бројка

Мој деда, Благоја Рауш, рођен је 25.12.1934. године у селу Црна Долина код Приједора, умро је 10.06.2016. године у Приједору у породичној кући коју је сам изградио и у којој је стекао породицу, дјецу, унучад и праунучад. Као дјечак био је заточен у логору Јасеновац, са својом породицом, мајком, браћом, пријатељима. Видио је многе страхоте, убијања, мучења и клања, о којима само болесни ум може да ужива. Од мог рођења (1989. године) једном ми је покушао да исприча шта је све доживио, јер ме је то одувијек занимало. Међутим, деда није имао снаге, сваки пут кад би кренуо почео би да застаје, да муца и онда би рекао: „Не могу…“.

plascanska-dolina-nob.jpg

Сјећање на злочин у Јања Гори

Поводом злочина у мjесту Јања Гора, код  Плашког, коjи се десио 27. фебруара 1945. године, када су усташе масакрирале 25 српских сељака, доносимо списак „ жртава фашистичког терора и рата на подручjу плашчанске долине и околице1941-1945“- за подручjе Јања Гора. Списак jе комплетан и без интервенциjа преузет из књиге Плашчанска долина и околица у НОР-у  у издању Хисториjског архива у Карловцу из 1976.године.  Жртвa jе људско биће, жива душа, а не броj. Не заборавимо њиховиа имена. ЈАЊА ГОРА  Граховац Петра Мариjа, рођ. Пешут, 1912, сељанка, Српкиња, убиле jе усташе заjедно с њене шесторо малољетне дjеце у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Даница, 1935, диjете, Српкиња, убиле jе усташе у Јања Гори 27.02.1945. Граховац Николе Гоjко, 1937, диjете, Србин, убиле га

Мучеништво двојице свештеника у Бихаћкој кули 1941.

По свједочењу Мирка Турића, који је био затворен у Бихаћкој кули, једном од мучилишта Срба са подручја Бихаћа, доносимо причу о два свештеника Српске православне цркве који су, пркосили усташама. „… У једној групи од око 700 сељака био је и један поп, у мантији, тридесетогодишњак, висок, згодан, црне, велике одњеговане браде. Но и без свештеничких обиљежја, он би се својом наочитошћу издвајао у свакој средини. Примјетивши га, неки усташки старјешина је наредио да поп дође горе к њему, на доксатић, тик уз наш прозор до врата, и да чита Оченаш, гледајући са свом оном масом везаних сељака, у ставу мирно, у сунце које је, тек прешавши зенит, највећма жегло

Одржан јавни час о методологији изучавања Холокауста

Изучавање о Холокаусту треба да буде засновано на принципу личне приче жртве јер исповијести преживјелих увијек говоре о побједи живота над смрћу, рекао је Боро Станић, који је са ученицима Економске школе у Бијељини подијелио сазнања о овој теми стечена на семинару „Јад Вашем“ у Јерусалиму, највећем институту за проучавање Холокауста. Станић, који је професор српског језика и књижевности у овој школи, на јавном часу посвећеном методологији изучавања Холокауста, рекао је да је циљ овог семинара развијање свијести о култури памћења, а Институт у Јерусалиму највећи је тог типа на свијету. „Неопходно је методолошки приступити прочувању овог проблема 20. вијека, као и наставне садржаје о Холокаусту и геноциду прилагодити ученицима“,

Пијани хрватски полицајци глуме претке усташа: Врбнички Срби, запалићемо вам град!

У Врбнику на острву Крку дошло је до инцидента када је полицајац на забави током карневала ударио мештанина по глави стакленом чашом. После инцидента његове колеге су запретиле речима: „Врбнички Срби, запалићемо вам град“. Полиција је потврдила да се инцидент догодио у ноћи с петка на суботу у Врбнику, а покренута је и истрага, преноси Index.hr. „Према засад прикупљеним сазнањима, на јавном окупљању ‘Машкаре 2019 Врбник’ дошло је до нарушавања јавног реда и мира у којем је учествовао већи број особа, међу којима је био и полицијски службеник Полицијске станице Крк, у то време изван службе“, наводи у саопштењу полиција. Лакше телесне повреде су том приликом задобили 28-годишњи хрватски држављанин

Вучевић у Вуковару: Пуна подршка нашем народу

Градоначелник Новог Сада посетио Вуковар и сусрео се са представницима заједничког већа општина Срби у Хрватској увек могу да очекују институционалну подршку од матице Србије, поручио је у понедељак у Вуковару градоначелник Новог Сада Милош Вучевић и истакао да се предано ради на што бољим односима са Хрватском, јер је то у циљу заштите права Срба који живе у тој држави. Он је са својим сарадницима, на позив председника Заједничког већа општина Вуковар Срђана Јеремића, посетио Србе који живе у источној Славонији, западном Срему и Барањи. – Имајући у виду споразуме између председника Републике Србије и председнице Републике Хрватске, са српске стране је урађено све што је тражено од хрватске

Марина Љубичић: Сјећање Драгутина Челице

Драгутин Челица, иако у позним годинама, веома јасно се сјећа свога дјетињства, које је обиљежено ратом и страдањем најближих чланова породице, другова из дјетињства, комшија. Као јако млад сусрео се лешевима, али и својим очима гледао убиство. И сам је био рањен, али је имао срећу да преживи. У свом свједочењу, датом аутору текста, он и поред временске ди- станце веома јасно разазнаје и наглашава оно што је лично видио и оно што је од других сазнао, сјећајући се чак и од кога је то сазнао. Аутор: Марина Љубичић Кустос-историчар; Меморијални музеј на Мраковици; [email protected] УДК 341.322.5(497.13)“1941/1945:929Челица Д. Кључне ријечи: Драгутин Челица, Новоселци, усташки злочини, устанак, Козара Разговор са Драгутином Челицом

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.