arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Srbija arhivu o zločinima NDH dostavila Izraelu: Hrvatska ljuta i ponovo prijeti

11. februar 2022.

Hrvatska traži od Srbije da joj preda i građu sa diska koju je Srbija predala Izraelu i u kojoj je, prema saopštenju srpskog Ministarstva obrane, građa o stradanjima Jevreja u NDH. Hrvatska ponovo preti Srbiji da će zaustaviti njen put ka Evropskoj uniji, a kao razlog sada navodi problem arhivske građe koje Beograd navodno odbija da vrati Zagrebu. Zagrebački Večernji list tvrdi da Beograd odbija da Zagrebu vrati arhivsku građu koja mu pripada iako je, kako kažu, Srbija potpisala sporazum o sukcesiji. Večernji piše da je tim povodom Hrvatska juče uputila protestnu notu Srbiji u kojoj, kako navodi, upozorava da problem arhiva može zaustaviti put Srbije prema EU. List dodaje

Spomenik žrtvama Holokausta – između sjećanja i revizionizma

31. januar 2022.

U Zagrebu se otkriva spomenik za šest milionana Jevreja stradalih u Holokaustu u Evropi. I to tik uz željeznički kolodvor s kojeg su u logore deportovane žrtve ustaškog genocida. O njima na spomeniku nema niti jedne riječi. Piše: Nikola Puharić This post is also available in: English (Engleski) U Zagrebu će uskoro biti otvoren Spomenik žrtvama Holokausta u Branimirovoj ulici ispred Glavnog željezničkog kolodvora, a polemike oko njegova naziva i umjetničkog rješenja još uvijek ne prestaju. „Navikli smo da spomenici izazivaju javne prijepore pa nije čudo da je tome tako i u ovom slučaju. Stručnjacima su već duže vrijeme poznate kritike onih zemalja koje su se pridružile međunarodnom obilježavanju žrtava

Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta

27. januar 2022.

U svijetu se danas obilježava Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta tokom Drugog svjetskog rata. Na današnji dan 1945. godine, jedinice sovjetske armije oslobodile su najveći nacistički koncentracioni logor Aušvic sa 7.500 zatvorenika, a u borbama je život izgubio 231 sovjetski vojnik. Međunarodni dan sjećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN. Opredeljujući se za dan kada je 1945. godine oslobođen Aušvic-Birkenau, najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Generalna skupština UN rukovodila se potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i vjerske mržnje zasnovane na predrasudama. Prema podacima Državnog muzeja logora, u logoru Aušvic, proširenom u

Odobrena rezolucija kojom se osuđuje poricanje holokausta

25. januar 2022.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija odobrila je danas rezoluciju kojom se osuđuje svako poricanje holokausta i pozivaju sve nacije i kompanije društvenih medija da preduzmu aktivne mere u borbi protiv antisemitizma. Rezolucija je odobrena konsenzusom, bez glasanja. Ambasadori Izraela i Nemačke, koji su snažno podržali rezoluciju, istakli su značaj usvajanja ove rezolucije. „Živimo u eri u kojoj fikcija postaje činjenica, a holokaust postaje daleka uspomena”, rekao je izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan u Skupštini, pozivajući na podršku rezoluciji, preneo je Tanjug. Amabasador Erdan, unuk preživelih holokausta, poručio je da je rezolucija obaveza da se osigura da se iskrivljavanje i poricanje holokausta „više neće tolerisati”. Istakao je da platforme društvenih medija,

Studije Holokausta na Kragujevačkom univerzitetu

7. oktobar 2021.

U temelju programa je jevrejska kultura, ali i duga istorija evropskog antisemitizma koji je doveo do nestanka milionske populacije Jevreja, kaže rukovodilac Centra za studije sećanja Katarina Melić. Od zimskog semestra školske 2021/22. studenti Kragujevačkog univerziteta moći će da pohađaju i studije Holokausta. Ovaj novi program će se realizovati u okviru Centra za studije sećanja kojim rukovodi profesorka Katarina Melić, šefica Katedre za romanistiku na Filološko-umetničkom fakultetu. Centar za studije sećanja osnovan je 2020. godine, s ciljem da se u Srbiji, po ugledu na neke evropske zemlje, utvrdi multidisciplinarna platforma za izučavanje kulture sećanje, a studije Holokausta su prvi veliki projekat ove naučnoistraživačke jedinice Univerziteta u Kragujevcu. – Studije Holokausta

Đurđica Dragaš: Ne opraštam i ne zaboravljam zločine nad srpskim narodom, i to je u redu

23. septembar 2021.

Napisala sam i, u prethodnih godinu dana, ovde objavila tri teksta u kojima sam se bavila Drugim svetskim ratom, ali i sukobom koji je početkom devedesetih besneo u bivšoj Jugoslaviji. Pisala sam o sebi, svojoj porodici, narodu kojem pripadam. Kao i uvek kad se „potegnu“ takve teme, bilo je reakcija, što privatnih što javnih, na portalu RTS-a i društvenim mrežama. Zahvalna sam svima koji su mi pružili podršku, saosećanje i razumevanje, ali bilo je, naravno, i onih koji su kritikovali, koji stvari ne „vide“ mojim očima. Iako je normalno da čoveka to pomalo zaboli, kad bolje razmislim, zahvalna sam i njima. Zašto?! Zato što su me podstakli na razmišljanje o

Ilustracija: Gettyimages

Poljski sud: Istoričari holokausta ne moraju da se izvine

18. avgust 2021.

Poljski apelacioni sud presudio je danas da dva istoričara optužena da su u knjizi o holokaustu ukaljala ugled poljskih seljaka, ne moraju da se izvine, čime je odbačena ranija presuda nižeg suda u Varšavi. U februaru je sud u Varšavi doneo presudu da se Barbara Engelking i Jan Grabovski, autori knjige „Sledi noć: sudbina Jevreja u odabranim okruzima okupirane Poljske”, moraju  izviniti zbog tvrdnji da je seljanin Edvard Malinovski predao Jevreje nacističkim Nemcima, piše Rojters. Neki akademici su tada ocenili da bi ova presuda mogla da ugrozi dalja istraživanja o ulozi Poljske u Drugom svetskom ratu. „Presuda doneta danas je ogromna stvar, ne samo za mene i moje kolege, već

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Nećak: Kultura sećanja ovde ne stanuje

11. mart 2021.

Izgleda da je refleksna reakcija u pitanju? Kad kod se pomenu sećanja na jevrejske žrtve iz perioda Holokausta, kao eho odjekne: A naše srpske žrtve, njih je bilo najviše? Ni jedan Jevrejin iz Srbije nikada nije sporio postojanje i brojnost srpskih žrtava, NIKADA. To što se mi sećamo naših žrtava, i što se na isti način i uz dužno poštovanje sećamo i svih drugih žrtava, ne znači da smo jedini dužni da se borimo i za memorijale srpskim žrtvama. Naravno da smo se uvek zalagali za sećanje na sve žrtve, ali dragi srpski prijatelji, nalazite se u svim relevantnim institucijama, nalazite se na vrlo važnim i respektabilnim funkcijama, ima vas

aleksandar-necak-konferencija.jpg

Aleksandar Nećak: Da nam se zločini više nikada ne ponove

19. februar 2021.

Jednoga dana, broj ljudi koji su pogledali film „Dara iz Jasenovca“, biti će bitan pokazatelj. I tada se neće gledati ko nije imao želudac, a ko nije imao nešto drugo, već će biti svrstani u nezainteresovane. A biti nezainteresovan znači iskazivati pasivan odnos prema žrtvi i prema zločinu. Ma koliko iskreno saosećali sa žrtvama, a to javno, ponekad i hrabro ne pokazivali, ostaće samo vaša bol, a ne i deo zajedničke, velike ideje da nam se zločini više nikada ne ponove. Ja naravno ovde ne osuđujem nikoga, niti imam pravo na to. Ja samo želim da ukažem da pasivan odnos prema zločinima otvara prostor za nove pokolje. A u to

SEĆANjE NA ŽRTVE HOLOKAUSTA – 27. januar

27. januar 2021.

Međunarodni dan sećanja na holokaust obeležava se – 27. januara, u znak sećanja na datum kada je 1945. sovjetska (Ruska) Crvena armija oslobodila nacistički koncentracioni logor Aušvic, najzloglasniji logor smrti u porobljenoj Evropi. Odluku da se 27. januara obeležava Međunarodni dan sećanja na holokaust, donela je Generalna skupština Ujedinjenih nacija  1.novembra  2005. godine. Priredio – Đorđe Bojanić Drugi svetski rat odneo je preko šest miliona nedužnih žrtava – pripadnika jevrejskog naroda koji se našao na meti sistematskog istrebljenja od strane nacističke Nemačke i drugih marionetskih država kao što je i Nezavisna Država Hrvatska (NDH). Pored Jevreja i Srbi su u velikoj meri bili žrtve nacističkih zločina. Aušvic, Treblinka, Mathauzen, Dahau,

Ustaše su bile surovije od nacista: Profesor Gideon Grajf o dva najmonstruoznija logora

26. januar 2021.

Izraelski istoričar prof. dr Gideon Grajf analizirao je zločine u Aušvicu i Jasenovcu: Pavelićevi zlikovci su uživali u ubijanju, voleli su krv. Nemci osmislili likvidacije, da ne isprljaju ruke. Profesor dr Gideon Grajf, izraelski istoričar, analizirajući sistem koncentracionih logora Aušvic i Jasenovac, u svojoj multidisciplinarnoj studiji istražio je zločine u ovim logorima, njihove sličnosti i razlike. Zaključio je: Jasenovac je balkanski Aušvic. Tako je i naslovio monografiju koja je, uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Srbije, prevedena i na srpski jezik. – Sistemi oba logora su bili zli, vrlo okrutni, sadistički. Nacisti i ustaše brutalno su istrebljivali ljude, potiskujući bilo kakav moralni kodeks. U njima nije bilo ni trunke obične ljudske

Američki portal o „Dari iz Jasenovca“: Zločini iz logora za istrebljenje za koje je malo ko u svetu čuo

24. januar 2021.

Selekciona komisija američke nagrade „Zlatni globus“ objavila je zvanično na svom portalu goldenglobes.com analitički tekst o filmu „Dara iz Jasenovca“ u kom se kaže da je reč o priči iz jednog od najvećih logora za istrebljenje za koji je u svetu malo ko čuo. „Većina priča iz Drugog svetskog rata ispričana je iz perspektive žrtava na osnovu istinitih svedočanstava, ali retko vidimo priču deteta iz koncentracionog logora za koji je retko ko čuo, a Jasenovac je bio jedan od najvećih“, piše na portalu goldenglobes.com na početku prikaza filma „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Gage Antonijevića. Prikazivanje Antonijevićevog filma kreće u bioskopima širom Sjedinjenih Američkih Država početkom februara, a pored trke

Izraelski ambasador u Hrvatskoj: Vrijeme je da se zabrani pozdrav ‘Za dom spremni’

24. novembar 2020.

Reagovao je na skrnavljenje spomenika žrtvama holokausta u Varaždinu na kojem je nacrtan kukasti krst i ustaški znak. Izraelski ambasador u Hrvatskoj Ilan Mor ocijenio je u ponedjeljak da je vrijeme da se u Hrvatskoj pokrene potpuna zabrana ustaškog pozdrava „Za dom spremni“, reagujući na skrnavljenje spomenika žrtvama holokausta u Varaždinu na kojem je nacrtan kukasti krst i ustaški znak. „Siguran sam da će nadležne institucije u Hrvatskoj i dalje činiti sve da se počinioci što prije identifikuju i izvedu pred lice pravde. Ovo je prikladno vrijeme da se pokrene i potpuna zabrana svake upotrebe notornog pozdrava ‘Za dom spremni’“, stoji u saopštenju izraelske ambasade koje potpisuje ambasador Mur. Mur

Planirali da otruju 6 miliona Nemaca: Jevrejski tajni „osvetnici“ bili prava noćna mora za naciste!

11. novembar 2020.

Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. (Foto: Snimak ekrana/Youtube/American Heroes Channel) Nakon Drugog svetskog rata hiljadama nacističkih lidera je bilo dozvoljeno da slobodno odšetaju. Za preživele Jevreje koji su godinama gledali istrebljenje svog naroda, ovo ignorisanje jednostavno nije moglo da prođe. Umesto da osude ostave pravnom sistemu, grupa osvetnika rešila je da stvari uzme u svoje ruke. Kako se Drugi svetski rat bližio kraju, desetine hiljada preživelih je oslobođeno iz logora smrti koji su postojali širom Hitlerove nacističke države. Ipak, ni najveći pesimisti nisu mogli da predvide svu veličinu užasa koja je otkrivena

Promocija knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“ prof. dr Gideona Grajfa

7. novembar 2020.

Srpska zajednica Perta je pod okriljem Saveta srpskih zajednica Zapadne Australije, a posebno ogromnim zalaganjem Nataše i Nenada Mlađenovića, te članova odbora Koste Mijatovića, Ilije Ilića i Nene Samac, u sredu, 28. oktobra 2020. godine imala posebnu privilegiju da prisustvuje  promociji monumentalne monografije, obimno dokumentovanog i bogato ilustrovanog dela „Jasenovac – Aušvic Balkana – ustaška imperija okrutnosti“  izraelskog istoričara i istraživača Instituta za holokaust prof. dr Gideona Grajfa. Nakon pomena ove knjige u avgustu mesecu i najave o široj prezentaciji, knjiga je predstavljena u Državnoj biblioteci Zapadne Australije najširem auditorijumu – svim zainteresovanim zajednicama i građanima Perta. Promociji su prisustvovali predstavnici srpskih zajednica, pravoslavnih crkvenih opština, jevrejske zajednice – predstavnik Jevrejskog instituta

NAJNOVIJE VIJESTI

Stope u snijegu..

Svjedočenje Kate Bukve rođene Trbojević o obruču na Petrovoj gori, pokoljima i

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA