херој Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Сјећање на Горана Милошевића – херојство које вријеме није избрисало

22. децембар 2025.

Припаднику Војске Републике Српске Горану Милошевићу, који је погинуо 1994.године, у Јагодини је прошлог викенда одржан помен, коме су присуствовали његови ратни другови из Републике Српске и чланови јагодинског удружења ,,Ослободиоци“. Горан Милошевић из Јагодине, припадник Јуришног батаљона Треће сарајевске бригаде, погинуо је 7. априла 1994. године у рејону Златна Глава, на правцу Рогатица–Горажде. Указом тадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, Милошевић је 28. јуна постхумно одликован Сребрном медаљом за храброст. Захваљујући вишегодишњем ангажману и напорима припадника Удружења Треће сарајевске бригаде, породица погинулог борца је пронађена, а одликовање им је уручено 21. децембра. Истог дана, на градском гробљу у Јагодини служен је парастос и одржан помен Горану Милошевићу, у организацији

Ђурђица Драгаш: Знате ли ко је Стојадин Мирковић?

29. септембар 2025.

Имао је Цоле избор. Могао је, као и остали војници са којима је био у војном складишту Барутана крај Бјеловара, да послуша наређење мајора Милана Тепића и повуче се у заклон. Први пут се оглушио о наредбу. Децембар 1990. године. Крај скромне куће у селу Горње Лесковице на Повлену мешају се музика, песма, понос и сузе. Породица Мирковић, њихови рођаци и комшије прате у војску свог Стојадина. Цолету (како од миља зову овог веселог младића) се испунила жеља. Биће тенкиста и после овог славља креће пут Бањалуке, до Центра за обуку возача војних возила. Док весело и прилично пијано друштво слави Цолетов тест зрелости, мајка Аница крије сузе. Бринула би

У име части – говор мајора Милана Тепића

29. септембар 2025.

Милан Тепић jе био маjор и последњи одликовани хероj Југословенске народне армиjе (ЈНА). Рођен jе у Комленцу, селу покраj Козарске Дубице у Републици Српскоj, 1957. године. На почетку ратних сукоба у Хрватскоj, 29. септембра 1991. године, маjор Милан Тепић се нашао опкољен са своjим воjницима у складишту оружjа, у селу Беденик надомак Бjеловара. Уз њега су били махом младићи на одслужењу воjног рока. Ратна деjства хрватских паравоjних формациjа, „Збора народне гарде” (Зенге), приморала су их да се повуку у воjно складиште. После неуспелих преговора, на маjору Тепићу jе остало да донесе одлуку од коjе су зависили животи младића и судбина jедног од наjвећих складишта наоружања ЈНА на териториjи Хрватске. Одлука коjу

Јубилеј херојског дјела и страдања неустрашивог Божидара Жугића: Херој Априлског рата – поручник који је одбио да се преда

21. април 2024.

У том тренутку је пуковнику Ристићу и мађарском фашистичком команданту пришао поручник Божидар Жугић држећи десну руку у џепу. Стао је испред мађарског официра и почео да виче: „Шта хоћеш кукавицо? Хоћеш да нас заробиш без борбе?“ Херојски чин поручника југословенске краљевске војске Божидара Жугића дуго није био познат широј јавности и гуран је у заборав. Он је 1941. године одбио да се преда мађарским војницима код Гложана, и том приликом је убио непријатељског и свог команданта, уз ријечи: „Зар се тако брани отаџбина?“ Божидар Жугић је рођен 14. марта 1915. у Новаковићима, селу код Жабљака, испод Дурмитора. Основну школу је похађао у Пријепољу, а одрастао је у Пљевљима где

Живко Кораћ – Последњи активни војник Републике Српске Крајине

18. децембар 2023.

Писана прича о једном човеку који није хтео да се повуче са колоном избеглица 1995. у хрватској агресорској операцији ”Олуја”. Узео је оружје и одметнуо се у шуме где је био страх и трепет за хрватске бојовнике пуних 5 година. Живко Кораћ је рођен 29. октобра 1957. у Великом Шушњару у срцу Баније у породици великих верника, због православне свести и великог патриотизма никад није био члан комунистичке партије, што му је била препрека да добије посао у великим фирмама. Одмах на почетку ратних сукоба Живко се одазива позиву и ступа у одбрану српских села и градова на Банији. Такође је био јако поштован због своје благе нарави али и

„Нећете ви да гинете, ја ћу“: Годишњица погибије пилота Миленка Павловића, браниоца српског неба

5. мај 2023.

На данашњи дан, 1999. године, командант 204. ловачко-авијацијског пука Миленко Павловић је из кокпита МиГ-а 29 извукао млађег колегу пилота, и полетео ка НАТО авионима који су бомбардовали Ваљево. Летео је право у смрт, знајући да је непријатељ далеко бројнији и технички надмоћнији. Са Батајничког аеродрома, винуо се у небо и одлетео у легенду. Његов последњи лет, трајао је 12 минута. Миленко Павловић је рођен је 5. октобра 1959. године у Горњем Црниљеву, општина Осечина. После војне гимназију у Мостару, завршио је Ваздухопловну академију у Задру. НАТО агресија на нашу земљу је пуковника Миленка Павловића затекла на месту команданта 204. ловачко-авијацијског пука. Упркос спознаји да са, упола мањим дометом радара,

Пилот Ђорђе – Ђоко Путица: Херцеговац који је бомбардовао Трећи рајх

9. април 2023.

„Теретна жељезничка станица (Грац) је испод мене. Дижем се на 300 метара и дајем знак извиђачу. За неколико секунди ће одбацити бомбе. Сада! Прва бомба је треснула међу вагоне, друга на сплет пружних скретница – отворио се велики кратер… Трећа бомба је порушила двоспратно жељезничко складиште, иза чега се нагло дижем у оштром заокрету изнад димних експлозија бомби. Четврта бомба је одлетела преко крова складишта, чију експлозију нисам видео услед пењућег заокрета. Ван себе сам од одушевљења. Успело ми је! Бомбардовао сам Трећи рајх! То вам је за Београд!…“ (из записа пилота Карла Мурка) Извор: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА Аутор: Милан Путица НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став

Обележена годишњица смрти мајора Милана Тепића

30. септембар 2022.

Јуче је обележена 31. годишњица смрти мајора Милана Тепића. Храбром мајору почаст је одата полагањем венаца на споменик у улици у Београду која носи његово име. Министар одбране Небојша Стефановић предводио је државну церемонију полагања венаца и одавања почасти мајору Милану Тепићу, преноси се у саопштењу. Поручио је да су људи као што су били Тепић и војник Стојадин Мирковић „уткали своје животе у темеље наше отаџбине и били одани војничкој заклетви до последњег даха“. Дужни смо, навео је, „да градимо и јачамо Србију сваког дана, како би будуће генерације и Мирковића и Тепића и свих других породица у овој земљи живеле у миру и благостању“. Стефановић је положио венац

Хистерија у Загребу због спомен-плоче Милану Тепићу у Бањалуци

13. јануар 2022.

Хрватска упутила протестну ноту БиХ због меморијала који је мајору ЈНА откривен у истоименој улици у Бањалуци. Од сталног дописника Политике Бањалука – Иако последњи херој бивше Југославије, мајор Милан Тепић, већ има своју улицу у главном граду РС, постављање спомен-плоче човеку који је живот жртвовао како ресурси ЈНА не би дошли у руке снагама које су се бориле за отцепљење од земље којој се заклео, узнемирило је духове у суседној Хрватској. Спомен-плочу су у истоименој улици пре неки дан у Бањалуци свечано открили градоначелник Драшко Станивуковић и Александар Тепић, син Милана Тепића. У Хрватској, међутим, тог југословенског и српског хероја сматрају „терористом”, па им се није допало то што

На данашњи дан је рођен Споменко Гостић – дечак на вечној стражи (ВИДЕО)

15. август 2021.

На данашњи дан 15. августа 1978. године, рођен је најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Године 1992, почетком рата, живео је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у месецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије БиХ. “Док моја нога не

Невесиње се опростило од легеданрног команданта: Сахрањен међу својим саборцима

13. март 2020.

Његова одлука била пресудна 1992, када је стао и рекао – нема повлачења. Невесиње се јуче опростило од легендарног ратног команданта Новице Гушића. Невесиње се опростило од ратног команданта чувене Невесињске бригаде, пуковника Новице Гушића. Поводом његове смрти одржана је комеморација у присуству чланова породице, сабораца, представника Владе РС, БОРС и херцеговачких општина. Ратни командант Невесињске бригаде Новица Гушић био је симбол одбране Невесиња и РС у последњем одбрамбено-отаџбинском рату, а његови саборци кажу да је његова одлука била пресудна у јуну 1992. када је стао пред војску и народ који се повлачио из долине Неретве и на Чобановом пољу код Невесиња наредио – нема повлачења. – Пуковник Гушић био

Шест пута рањаван, одбранио коридор, за Републику Српску дао живот у 23. години: Обележена годишњица смрти Бошка Перића Пеше (ФОТО/ВИДЕО)

15. новембар 2019.

Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше откривена је на 25. годишњицу његове погибије Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије. Прошле године је биста која је раније стајала на Пешином гробу украдена, а починиоци још увек нису пронађени. Обележавању годишњице су присутвовали чланови Пешине породице, припадници његове јединице и бројни званичници. Они су се данас присетили младог хероја за којег се сматра да је, својом храброшћу и вештином, спасио не само град Брчко, него и коридор ка западном делу Републике Српске и стотине хиљаде Срба који су тамо живели. КО ЈЕ БИО ПЕША? Бошко Перић

„НОВОСТИ“ са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

27. март 2019.

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и