arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

У Гацку обележен Дан страдања Срба из Kоњица

2. мај 2019.

Поводом Дана страдања Срба из Kоњица положени су венци на Централном споменику, на којем су уклесана имена 383 српских војника и цивилних жртава. Пре 27 година у порти храма Светог Василија Великог убијен је Ђорђо Магазин, прва српска жртва у Kоњицу. Уследила су убијања, затварања у логоре, злостављања и прогон коњичких Срба, преноси РТРС. Kоњичани кажу да су двоструко страдали, у рату, а потом и у миру, када је њихов град Дејтонским мировним споразумом припао Федерацији БиХ. Осим тога, после 27 година само је неколико починилаца злочина правоснажно осуђено и то на мале затворске казне. У Kоњицу је, од предратних око 7000 Срба, остало 270, углавном стараца. Извор: Б92

Служен парастос за 61 српског борца и цивила из Козје Луке

26. април 2019.

Код споменика у фочанској мјесној заједници Козја Лука јуче је служен парастос за 61 српског борца и цивила који су погинули у рату од 1992. до 1995. године. Предсједник Борачке организације Фоча Срђан Станковић рекао је да су са подручја Козје Луке погинула 54 борца Војске Републике Српске и седам српских цивила. „Борци су углавном били из Миљевинског батаљона и Фочанске бригаде, а има ту и мјештана који су погинули у другим бригадама, а родом су из ове мјесне заједнице, која броји око 15 села“, навео је Станковић. Козја Лука је површином једна од највећих фочанских мјесних заједница са измијешаним српским и бошњачким селима, која су у рату сва погорјела.

Ledinica_Leotar.jpg

Леже ли на „лединици“ у Подгљивљу заборављени мученици из Придворачке јаме?

8. април 2019.

Пишите ви шта хоћете, али од тога неће бити ништа, као што ни досад ништа ниjе било! – рекао jе новинару „Моjе Херцеговине“ jедан стари Требињац, коjи има вриjедна сjећања. И додао да jе то испричао мени лично jер сам га питала, али да забрањуjе да наведем његово име! Да неће да буде дио моjе приче. Ко би то замjерио човjеку са седамдесетогодишњим лошим искуством поводом ове „ствари“? А ради се о посмртноj судбини мученика из Придворачке jаме. О информациjи да се на „лединици“ преко пута капеле на улазу у требињско гробље, диjелу коjи jе изузет од давања локациjа за нове гробнице, а гдjе jе 06. октобра 1941. сахрањено 13

Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину

3. април 2019.

На простору Требињске шуме партизани су своје „измишљене непријатеље“ убијали и бацањем у више крашких јама.… Ови злочини били су наставак злочина – геноцида који су починили Муслимани и Хрвати – усташе над православним Србима Требињског среза прољећа и љета 1941. године. У оба случаја жртве су цивили, често жене, дјеца, старци и болесне особе. Не прави се разлика у годинама, убијани су заједно дјеца и родитељи… „Помилуј Свемоћни невине што гину…“ Ове почетне ријечи пјесме МОЛИТВА, великог српског пјесника Јована Дучића, објављене у Американском Србобрану 17. септембра 1942. најбоље би описале стање у коме се српски народ Требиња и Херцеговине нашао 1941. и 1942. године. У окупираној Отаџбини, незаштићен,

Галерија знаменитих херцеговаца: Љубо Мићевић – чувар Вјетренице писао дјела за Српску Краљевску академију

28. март 2019.

Међу бројним обдареним, признатим и патриотски настројеним Херцеговцима био је и Љубо Мићевић из села Завале. Љубо је рођен 1886. године у Стоцу а у село Завалу, на тадашњој железничкој прузи, у тадашњој требињској општини, дошао је са својих двадесет година. О бурном и напредном животу и раду Љуба Мићевића писала је „Политика„ још давне 1939. године, у свом броју од 19. марта, под насловом „Нешколован човек са села, чувар пећине Вјетренице, добровољац на Солунском фронту и ратни инвалид, пише научна дела која ће ускоро издати Српска краљевска академија„. Као млад, задојен нацоналним идејама за слободу свог народа, Љубо је био члан револуционарне „Младе Босне„. После атентата у Сарајеву био

Крај Корићке јаме

13. март 2019.

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до

Devastirani_spomenik_pobijenim_zrtvama_na_Krupi_kod_Draceva.jpg

Стравичан покољ Срба 1941. у Драчеву код Чапљине

5. март 2019.

Убиjено jе више од 70 Срба из Драчева, Сjекоса, Кљенка, херцеговачких Глушаца, Дубравице, Колоjања, Церовице, Вишића и поjединаца из других места. Село Драчево се налази у општини Чапљина, на плодноj земљи, са леве стране река Неретве и Крупе, преко пута Габеле, а испред Метковића. Све до 19. века у Драчеву су живели само Срби и муслимани. Данас jе то велико и чисто хрватско село. Срби из Драчева су ужасно пострадали у хрватском Покољу 1941, а 1992. су протерани са своjих огњишта, док су им материjална добра опљачкана или уништена. Хрвати из Драчева, похапсили су пред Видовдан 1941, све своjе комшиjе Србе, одрасле мушкарце и затворили их у путарску кућу. После

Љубиње: Обновљена спомен-капела Пандурица

4. март 2019.

У јами Пандурици страдало је 36 Љубињаца, а у јами Јагодњачи на Ржаном Долу, више од двије стотине угледних Срба Поповог поља и околине. Потомци страдалих учитеља Николе Перушине и свештеника Божидара Шаренца, за информацију о вандализму сазнали су из програма РТРС, и одлучили су да финансирају обнову капеле на Пандурици. – Нисам увјерен да ли је то чин вандализма, који је резултат национализма, или је економски вандализам, али ме погађа да се људима, који су на тај начин дали животе, још увијек дешавају овакве ствари – рекао је унук страдалог учитеља Николе Перушине Зоран Перушина. Стратишта су дио локалног и ширег националног идентитета. Међутим, немају дефинисан статус историјског спомен подручја.

Једно писмо Јована Дучића са извесним напоменама проф. Радоја Л. Кнежевића

20. фебруар 2019.

„Једном масон, увек масон“ – Проф. Радоје Л. Кнежевић У „Гласу Канадских Срба“ објављен је чланак проф. Радоја Л. Кнежевића (1901 – 1983), под насловом „Једно писмо Јована Дучића“, и он гласи… Једно писмо Јована Дучића Писац ове уводне белешке налазо се од 21 јуна 1941 у Лондону, Енглеска, камо га је после Хитлерова напада на Југославију довео развој ратних догађаја. Велики српски песник Јован Дучић, кога је рат затекао у Мадриду као југословенског посланика при Шпанској влади, убрзо се нашао у Сједињеним Америчким Државама, где ће остати као Краљевски посланик на расположењу све до своје смрти, упролеће 1943. Потписани је био поштовалац Ј. Дучића, – који је, узгред, од

Мирко и Мара са унуцима

Пребиловачки биљези: Огњиште и вериге

17. фебруар 2019.

У Мирка Булута, кадгод, сваки разговор начињао се и завршавао за огњиштем. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 26. новембра  2017. године. Одовуд је он укућанима издавао свакодневна задужења и примао извештаје о учињеном. Пред вече уз мезетлук, лозу и покоји филџан обавезне, а јако заслађене каве – разговарао се ту са другим домаћинима и осталим људима. – Já! Сад свак’ на своју страну, а ја ћу сам куда знам – умео је беспоговорну наредбу да преокрене у двосмислену пошалицу гледајућ ме како се башкарим на сећији застртој бичаљем, ту одмах наспрам огњишта, где је обичаjaвао и највише волио да прилегне послиjе обеда да би, како је

„ПОНОР ЗЛА“: Друго издање стрипа о злочинима у источној Херцеговини

14. фебруар 2019.

Велико интересовање за стрип-албум о страдањима у источној Херцеговини.Приче о злочинима над становништвом у Другом светском рату Стрип-албум „Понори зла“ Невесињца Јована Братића, на 205 страница у 1.050 кадрова, који говори о злочинима и страдању становништва источне Херцеговине у Другом светском рату, због велике потражње доживео је и друго издање. У том стрипу, аутор кроз измишљена имена ликова говори о истинитим и стварним догађајима, а главни јунак је Алекса Војиновић, представник патријархалне, хришћанске, патриотске, породице, сведок и учесник трагедија и злочина који су се десили његовој породици и народу. – У лику Алексе Војиновића, који је измишљен, налази се симбиоза многобројних родољуба који су се борили против фашизма, а због

Сага о Предојевићима: Мајци цркву, себи џамију, а стрица под гомилу

4. фебруар 2019.

Пет стотина година, с кољена на кољено, у Билећи се препричава једна дирљива и узбудљива прича, епска али истинита драма, о мајчиној љубави, отетом сину јединцу, силном турском јунаку, себичном ђеверу, стрицу, кнезу, суровој казни, цркви и џамији. Предојевићи су билећки Еп о Гилгамешу, херцеговачка Одисеја и Илијада, заветно писмо о Приметној гомили у Пријевору где су столовали средњовековни српски властелини. Кад су Турци стигли у Херцеговину народ је постао раја и свој јад и чемер могао је да упамти и забиљежи само у камену и усменом предању. Других мјеста имао није. Сунце је било већ високо кад су чобани подно Дубовца видјели колону како промиче кроз Кртине испод Грабовица

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА