arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Придворица: Помен за 185 страдалих Срба

У цркви Светог кнеза Лазара у селу Придворица код Гацка, служена је литургија и помен за 185 страдалих Срба, које су усташке јединице и муслимани из околних села на свиреп начин побили на Божић 1942. године. Помен Придворица ГацкоФото: РТРС Убијени су жене, дјеца и старци на најсвирепији начин, хладним или ватреним оружјем, док је већи дио спаљен у цркви и шталама. Фото: РТРС У крипту храма посмртни остаци невино страдалих српских мученика, пренесени су 2008. године. Извор: РТРС

Slobodan_Antonic_media_centar.jpg

С. Антонић: Онај ко летује у Хрватској доприноси нормализацији столетног геноцида који траје

Данашње летовање наших архиграђанских селебритија у НДХ 2.0 спада, заправо, у исти смисаони сегмент као и летовање у НДХ 1.0. Ових дана наши архиграђански селебритији хвале се путовањима по Хрватској. „Игра Хајдук, данас, сад некад, дивно је бити у Сплиту“!, дичи се Софија Тодоровић, „комшиница из Борче“ (заправо, активисткиња YIHR-а), позната по акцији „Бурек солидарности“ (после које је Кандићкин ФХП позвао Европски суд за људска права да је узме у заштиту од српских националиста). „За 18 година супер летовања“ у Хрватској, похвалио се и Срђан Драгојевић, „нико ме ружно погледао није“. „Мислим да таблоиди распирују мржњу, као 90-тих“, додао је. И док нам Сергеј Трифуновић шаље „поздрав с магичног Цреса“,

Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима

ЗА ХОДОЧАСНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ: Поклоничко путовање у Пребиловце (5. август)

Полазак из Србије дан уочи празника Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика Путовање се организује поводом 78. годишњице страдања око 4000 Срба са подручја Доње Херцеговине и долине Неретве у Покољу, геноциду над Србима почињеном од стране НДХ , од којих жртава је преко 800 из Пребиловаца а од њих су 600 жене и деца страдали 6. aвгуста 1941. Навршава се и 29 година од отварања 13 јама и 3 велика стратишта, 28 година од сахране жртава, 27 година од геноцидног и рушилачког изгона 45.000 Срба са овог подручја и уништења Храма и моштију жртава, 4 године од канонизације Св. Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика и свештања новоизграђеног Храма и полагања остатака

pravoslavlje_logo.gif

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

Жртве Придворачке јаме коначно ће имати достојно спомен-обиљежје

На требињском градском гробљу у Подгљивљу – ексхумација посмртних остатака Требињаца, страдалих у усташком злочину у Придворачкој јами 1941. Након скоро осам деценија, жртве ће бити достојно сахрањене. У ноћи између 23. и 24. јуна 1941. усташе су убиле, и у јаму бациле 13 Требињаца. У октобру исте године, на иницијативу суграђана и уз помоћ италијанских власти, сахрањени су у Подгљивљу, у заједничку гробницу без спомен -обиљежја. Посмртни остаци шест убијених сахрањени су раније у породичним гробницама. Извор: РТРС

Како су 1992. године Пребиловчани по други пут убијени

27 година од вандалског и злочиначког уништења Храма Сабора Српских светитеља Пребиловачких мученика у Пребиловцима и костију Срба убијених 1941, у његовој крипти Хрватске снаге: 156. бригада војске Републике Хрватске (подручје Макарске и Вргорца), 1. бригада ХВО Чапљина, диверзанстке групе Вукови и Пилот, група ХОС, 1. сатнија 40. инжињеријског батаљона ХВ и непознат број припадника других формација и наоружаних и ненаоружаних цивила су 8. јуна 1992. године ушле у небрањене и напуштене Пребиловце. У селу су остале само 2 старице, од којих је једна убијена (тело јој није пронађено), а друга заробљена и одведена на опљачканом трактору у Чапљину где је касније умрла. Старе камене куће и други објекти у

ЈАМА ПАНДУРИЦА – 13. јун 2019. : Помен за 36 мученика страдалих од усташа

Изнад јаме Пандурица код Љубиња у четвртак, 13. јуна 2019. године у 10 часова биће одржан помен за 36  мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године које су усташе живе бацили у ову јаму. Већина пострадалих били су у то вријеме на важним руководећим мјестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Списак жртава пострадалих од усташа на јами Пандурици, у ноћи између 13. и 14. јуна 1941. године : 1. Божидар Шаренац – свештеник 2. Обрен Јахура – учитељ 3. Томо Јахура – земљорадник 4. Гојко Козић – трговац 5. Ђорђе Тохољ – службеник 6. Богдан Турањанин – земљорадник 7. Милан Турањанин – жандар 8.

Помен првим требињским жртвама усташког терора

У Саборном храму Светог преображења Господњег служен је парастос за невино пострадале Требињце – прве жртве усташког терора, који су убијени на данашњи дан 1941. године, као и невино страдале Требињце у периоду 1941-1945. године. Истина је да су убијени били Срби, православни хришћани, што је био и основни разлог њиховог убијања, да су њихове убице биле усташе, дојучерашњи пријатељи и комшије, казао је Вујадин Вуковић, испред Удружења ЈВуО Требиње. „Ово је било прво страдање цивила из Требиња и околине од усташке руке, након кога су услиједили злочини у Ластви, Зупцима, Придворцима, Поповом пољу и осталим стратиштима у околини Требиња. Наша обавеза је да се сјећамо свих невиних жртава и

С друге стране историје (9): Дан кад су усташе завиле Требиње у црно

Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стиже Боривоје – Боро Ротквић са групом „свеучилиштараца“ (студената) Загребачког универзитета… Одмах по доласку у Требиње, наредили су да се по радњама и јавним мјестима, као и на споменицима Његошу и Херојима за слободу, уклоне сви натписи на ћирилици, што је одмах и учињено… Тих јунских дана, ова група усташа имала је апсолутну власт у Требињу, чак и над људским животима и смрћу… О овом страдању требињских Срба, до данас се није пуно говорило, а посебно у периоду послије Другог свјетског рата, када је због фиктивног „братства и јединства“ и „будућности југословенских народа“ у комунистичкој Југославији било забрањено помињати српске жртве, као

Кости Срба из јаме Бивоље брдо

Из судске архиве: Свједочење о геноциду НДХ у Клепцима, Лозници, Гњилиштима…

11. августа 1941, извршено је најмасовније убијање у јами Бивоље брдо Срба из Клепаца, Лознице, Гњилишта, Тасовчића, Чапљине, Почитеља и других места. Захваљујући СНД Пребиловцима објављујемо аутентично свједочење  о Геноциду НДХ у Клепцима, Лозници,  Гњилиштима и другим селима чапљинске општине. Записник  код Земаљске Комисије за утврђивање злочина  окупатора и њихових помагача заведен је под бројем 567429, састављен је 7. јула 1946. године у Клепцима, МнО Тасовчићи, срез Чапљина, округ Мостар Од комисије присутни : Секретар Зем. Ком. Ђуро Боснић и записничар: Невенко Баста Приступају: Пухало Војин п. Јована из Лознице, стар 60 година., земљорад. Чл. МО из Клепаца Марушић Лазар п. Спасоја, стар 25 год. земљорад. члан МО из Клепаца Мандрапа  

Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме!

Владо Булут, коме су у јаму бачени жена, две кћери и четири сина, кришом је и раније долазио на јаму. У камеру Здравка Шотре, који је тада снимао документарни филм о страдању херцеговачких Срба, Владо Булут је говорио: Тата, вади нас, не можемо више бити овде. Вади нас из јаме! То ми се вазда причињавало. Како су џакови костију извађених са дна јаме ишле од руку до руку Пребиловчана, Влади Булуту се кроз сузе отело: Ево рођаче, прими, ево, ђеца наша. Ђеца наша! Педесет година у јами. Ова реченица Шотру је инспирисала за назив филма „Ево наше деце”. Трифку Екмечићу препукло је срце у грудима док је на јами чекао

Ни послије 27 година нико није осуђен за злочине над Србима у Брадини

У Брадини код Коњица данас је обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Након служења литургије у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег у Брадини и парастоса страдалима вијенце су на спомен-обиљежје у црквеној порти положиле породице страдалих, изасланици предсједавајућег Предсједништав БиХ Милорада Додика и предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, представници Министарства рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске, Савеза логораша Српске и други. Парох коњички јереј Милан Бужанин изјавио је да је жалосно што до сада нико није осуђен за злочин почињен на данашњи дан прије 27 година у селу Брадина које је потпуно спаљено, 48 људи убијено

Брадина - спомен обиљежје убијеним српским мјештанима Фото: РТРС

У суботу обиљежавање 27 година од злочина над Србима

У Брадини код Коњица у суботу, 25. маја, биће обиљежено 27 година од злочина који су над Србима у овом селу починиле здружене муслиманске и хрватске снаге. Тим поводом биће служена Света архијерејска литургија и парастос у Цркви Вазнесења Господњег, те положени вијенци на спомен-обиљежје у црквеној порти. Из Српске православне црквене општине Коњичке саопштено је да би обиљежавање страдања Срба Брадине требало да почне у 10.00 часова литургијом у обновљеној Цркви Вазнесења Господњег, коју ће предводити Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије, а у 11.30 часова је предвиђен помен парастос жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје у порти храма. На најбруталнији начин 25. маја 1992. године у Брадини

Др Петар Рундо

Др Петар Рундо – срески љекар из Требиња, објешен у усташкој полицији

„Мој отац др Петар Рундо био је срески љекар у Требињу. Његово присуство ексхумацији Срба из Придворачке јаме у својству санитетске инспекције – захтјевали су италијански љекари који су га познавали, а то је била и законска норма у Италији. То је било октобра 1941. године. Тада усташе више нису могле да праве злочине, Италијани су чврсто држали власт у Требињу. Наравно, усташе су биле на сваком ћошку, њихов вођа био је апотекар Ђорђо Стринчић и ја га се сјећам – ходао је градом у усташкој униформи и био упадљиво хром – гегао се и дизао руку уз сваки поздрав! Мој је отац ухапшен тек априла 1942. и исте ноћи

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Лажна слика државе којој је злочин био програм и циљ

Хрватско суочавање с трауматском прошлошћу умногоме је компликованије, теже и спорије него у већини европских земаља. Пише: Славко Голдштајн Након рекламно замашне најавне кампање, Јутарњи лист је у суботу 6. фебруара 2016. објавио невелику фотомонографију на 104 странице, с око 120 снимака из раздобља 1941-1945, под насловом “Живот у НДХ”. Жао ми је што је лист у којем повремено сурађујем објавио такву књижицу, али ми је драго да ми је главни уредник тог листа, кад сам му телефонски најавио да о томе желим написати негативну критику, спремно одговорио да су ми и за такав текст ступци Јутарњег листа отворени. Наслов књижице “Живот у НДХ” неумјесно је претенциозан, јер “живот” подразумијева

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.