arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

ВИДЕО: Крвави камен херцеговачки – Радачки Бријег, Љубомир

„Крвави камен херцеговачки“ прича о монструозном злочину Саве Ковачевића и Драгице Правице у требињском селу Радачки бријег, Љубомир, гдје су 27. фебруара 1942. године стријељали 18 стараца и младића. Први дио: Други дио: Трећи дио: Извор: ХЕРЦЕГ ТВ Везане вијести: Крваво коло Радачког Бријега | Јадовно 1941. РАДАЧКИ БРИЈЕГ, 27. ФЕБРУАР 2020. ГОДИНЕ: Помен жртвама комунистичког терора С друге стране историје (1): Крваво коло Радачког Бријега Пријеки суд Саве Ковачевића: Породицама жртава забрањивао да носе црнину Историја о којој се ћутало: Друго лице „народних хероја“

ЛУПЕЖ ЈЕ УВИЈЕК ЛУПЕЖ! Луко Паљетак о Србима и српској култури

Град Дубровник је одбио да изда дозволу Радио Телевизији Србије која је имала намјеру да сними филм о култури Срба у Дубровнику. Према ријечима градоначелника Дубровника Мата Франковића у допису који је упутила РТС јасно су наведена имена истакнутих Срба римокатолика међу којима су: Руђер Бошковић, Влахо Буковац, Балтазар Богишић и многи други. Хрвати су се веома узнемирили због новог Закона о културном наслеђу Републике Србије, по коме се дубровачка књижевност до 1867. године сматра подједнако српском, колико и хрватском културом. Жестоке реакције и тешке ријечи појединих политичара нису ништа неуобичајено, али у вријеђању Срба овога пута најдаље је одмакао хрватски aкадемик и дубровачки пјесник Луко Паљетак. – Нисам читао

Ето Боже преко воде…

(или- Божић дође, а ми о’ђе…) Тешко jе данас дочарати осjећаj радости, весеља, узвишеног полета и љепоте прослављања Божића у Пребиловцима приjе и послиjе Другог свjетског рата. Mного тога се промjенило, усљед рата и других догађања коjи су нас отргли од села. Промjене, можда за ову причу и битниjе наступиле су раниjе, када се мало ко надао посљедњем рату и егзодусу. Оне су биле у начину живота коjи jе постаjао лакши и удобниjи, али са другим обавезама, коjе су допринjеле губитку многих дотадашњих вриjедности. Што jе било више плата, пензиjа, диплома, телевизора, машина, возила, зараде на пиjаци- било jе и мање времена за себе и друге, за рођаке и комшиjе, село

Ускоро обнова споменика у селу Драчево код Чапљине (ВИДЕО)

Цијела је Херцеговина „засијана“ споменицима српског страдања из прошлих ратова, а нарочито из Другог свјетског рата. Многи су више пута рушени и девастирани. Један од њих, споменик жртвама усташког злочина у селу Драчево код Чапљине, требало би да ускоро буде обновљен, а инцијативу је покренула црквена општина у Чапљини. Погледајте прилог: Извор: РТРС

Пребиловци

МИЛЕНКО ЈАХУРА: РАТ ПРОТИВ СРПСКИХ ЖРТАВА И КУЛТ УСТАША КАО МУЧЕНИКА У ХЕРЦЕГОВИНИ

Уз сагласност аутора, доносимо рад Миленка Јахуре, представљен на 7. Међународној конференцији о Јасеновцу, 22. маја  2018. године у Бањој Луци. Увод Пропагандни рат против  Срба жртава геноцида НДХ води се од  од тренутка њихове мучке и свирепе ликвидације  коју страна одговорна за тај геноцид   настоји  оправдати,  а злочине сакрити или умањити.  Власт комунистичке  Југославије је такође настојала да сакрије и умањи обим и последице српског страдања у НДХ, као и да неформално амнестира већину усташа и  избегне суштинску осуду злочина геноцида над Србима.  Својски је радила да званично успостави симетрију онога што су током рата  чинили четници и усташе. Без основа, стављали су у исти кош једне и друге,

МОЛИТВА ЗА САБОРЦЕ СВЕТОГ ДИМИТРИЈА

Традиционално, на Митровске задушнице, у суботу је у цркви Светог Саве на Врачару служен помен за погинуле борце Невесињске бригаде и осталих јединица Војске Републике Српске. Служење помена организује Удружење Невесињаца у Београду, а поводом обиљежавања Митровданских битака које је водила Невесињска бригада 1992. и 1994. године. Помен су служили свештеници Радивоје Панић и Лазар Манигода. Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби је присуствовао ратни предсједник Владе Републике Српске Душан Козић, народни посланици у Народној скупштини Републике Србије Милимир Вујадиновић и Славенко Унковић, предсједници завичајних херцеговачких удружења у Београду: Требињаца, Жарко Ратковић; Гачана, Слободан Бобан Драшковић; Калиновчана, Спасоје Ђого, те официри и борци Невесињске бригаде и Херцеговачког корпуса. Свештеник

Студенти историје у посјети српским стратиштима у Херцеговини

Група од 70 студената и пет професора, углавном са Департмана за историју Филозофског факултета из Ниша, али и са других студијских програма посјетила је данас јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани, гдје су дошли у оквиру стручне екскурзије – заједничког програма филозофских факултета из Источног Сарајева и Ниша. Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, један од иницијатора и домаћин студентске посјете историјским мјестима страдања Срба на овим просторима, изразио је задовољство што су студенти из Ниша са својим професорима имали прилику да виде српска стратишта у Херцеговини. Он је навео да је са колегама са Филозофског факултета у Нишу дошао на идеју о овој

Klepci_Stari_most.jpg

ГОДИШЊИЦА ПОКОЉА ПРЕБИЛОВЧАНА У МОРИНОМ ОТОКУ

На локалитету Морин оток, близу старог моста на Брегави, у ноћи 14/15 августа 1941, заклано jе преко 50 Пребиловчана. Они су се на позив и обећање о амнестиjи предали усташама, утучени сазнањем да су им породице страдале у Шурманачкоj jами. Били су то углавном одрасли људи, са своjим синовима и унуцима. Тако се ту, поред моста на Брегави из XI века, угасило више пребиловачких огњишта. После мучења у сеоскоj школи, пешачили су везани 2,5 километра, да би им ту, главе одсекао Циганин Ибро Мехић, ковач из Тасовчића. Главе су закопане у jедну, а тела у другу рупу. Мехић, коjи jе због овог злочина одлежао неколико година у Зеници, после jе

Ужаси над јамама

За само три часа усташе су у Шурманачку jаму бациле од 500 до 600 жена, дjеце и стараца из села Пребиловаца, док jе током рата у њу бачено више од 3.000 Срба… Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У бестиjалним масовним убиствима Срба у Пребиловцу посебно су се истакли усташе – Марко Родин, Чутура Иван, извjесни Шарић из Вишића, а преживjели су нарочито истицали срамну улогу Мурата Шоше из Бивољег Брда и његових синова. Усташе су 4. августа тражиле Пребиловчане, већином мушкарце, коjи су се спашавали бjекством у брда. Оне коjе су успjели да ухвате убиjали су на лицу мjеста. Наредног дана усташе су из осталих заселака прикупили све становнике, махом жене, дjецу

Миленко Јахура: Пребиловци данас, 30 година касније

Видим да се нико не сјећа да се 4. августа ове године навршава и 30 година од свјештања темеља првог Храма у Пребиловцима, крипте и мермерне гробнице и полагања српских мученичких костију из 12 јама и три велика стратишта у њу. Снаге војске Републике Хватске, ХВО и ХОС, састављене од Хрвата и муслимана, у јуну 1992. године оскрнавиле су и уништиле још недовршен Храм и извршиле небивали злочин над костима дјеце, жена, дјевојака и одраслих Срба, убијених од предака злочинаца којима је Храм пао (или предат) у руке. Кости и Храм су подвргнуе трјумфалном иживљавању, развлачењу и уништавању постављеним пластичним екслозивом и активирањем постављених великх авионских бомби и противтенковских мина.

Matija_Beckovic.jpg

НЕ ЗНА СЕ ШТА ЈЕ НЕЧОВЈЕЧНИЈЕ – ИСТРАГА ЖИВИХ ИЛИ МРТВИХ

Академик Матиjа Бећковић каже да се „кост не може до краjа уништити нити спепелити, и да jе из пребиловачке разорене костурнице никао Храм Христовог васкрсења“… Српски књижевник и академик Матиjа Бећковић сматра да jе битно одржати сjећање у српскоj колективноj свиjести на усташки злочин над Србима у Пребиловцима у Другом свjетском рату, али и на злочин над њиховим костима у рату деведесетих. Бећковић истиче да jе „тешко знати шта jе било нечовечниjе – истрага живих или мртвих“. „Битно jе одржати сећање на Пребиловце зато што смо доживели ово што смо доживели. Што их се нисмо сећали и што смо их заборављали, што нисмо имали ниjедно српско стратиште на коjима су

Миленко Јахура: НЕРЕТВА ХЛАДНА СРПСКА ГРОБНИЦА

Исказ Шакота Софије, избјеглице из Чапљине Комесаријату за избеглице у окупираној Србији и саслушање Рагуж Стојана, хрватског усташког таборника из Домановића 1952. године пред органима УДБ-е у Мостару о бацању тела убијених Срба у Неретву са моста у Чапљини. Извод из Записника саслушања ратног злочинца Рагуж Стојана из Домановића, о злочинима хрватских и муслиманских усташа на подручју Чапљине и Стоца“.Шта нам знате рећи о убиству петнаесторице Срба у штали Марић Петра, који су били и који су извршили убиство? Не могу се сјетити тачно датума када је то било, било је углавном послије ових акција које сам ја са својим усташама изводио. Једног дана ја сам се налазио у патроли,

Црква у Ржаном долу

Сјећамо се јаме у Ржаном долу

Служењем помена и полагањем цвиjећа, сваке године око Видовдана обиљежава се годишњица масовног страдања Срба из Поповог поља, Бобана и околних мjеста.  Уочи Водовдана 1941. године усташе су на превару ухватиле 186 Срба, и након звjерског мучења бациле их у jаму Ржани До код Љубиња. Усташе из Дубљана, Равног и Трнчине предвођене Јуром Бороjом те фратрима дон Јосипом Зовком и дон Андриjом Моjићем уочи Видовдана 1941. године на превару су повхатале српске сељаке коjи су обрађивали земљу у Поповом пољу,  затвориле их у школу у Величанима, а потом послиjе стравичног мучења бациле у jаму Јагодњача -Ржани До код Љубиња.  “Злочин су починиле комшиjе, Хрвати из околних села, а нажалост нико

ГАБЕЛА КОД ЧАПЉИНЕ: Обиљежено 80 година од страдања Срба (ВИДЕО)

У мјесту Габела код Чапљине обиљежено је 80 година од страдања 140 Срба овог краја, које су убиле усташе у Другом свјетском рату. Убијени су уочи Видовдана и бачени у јаму Опузен код Метковића. На обиљежавању 80 година од свирепог злочина над недужним живљем овог краја, окупили су се потомци, родбина и пријатељи из свих крајева. Након свете заупокојене литургије и помена жртвама, поручено је да је наша дужност да се сјећамо и обиљежавамо страдање недужног народа. – Прије 80 година су људи без икакве кривице били убијани на најгоре могуће начине, бацани у јаме. Данас им служимо службу и сјећамо се њихове жртве – изјавио је игуман манастира Житомислић

80 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА КОЈЕ СУ УБИЛЕ УСТАШЕ ИЗ ФАЗЛАГИЋА КУЛЕ

У злочину који су починиле муслиманске усташе из сусједног мјеста Фазлагића Кула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Корићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Корита и околних села. Кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Владика је истакао да је Корићка јама у општини Билећа српска рана, али да српски народ треба кренути даље и са вјером и љубављу, без мржње и огорчења, градити нови живот. Према његовим ријечима, сви треба да поступају тако да буду једни другима лијек, радост и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.