arrow up

ХРВАТСКА ИМА ПРОБЛЕМ СА РЕВИЗИЈОМ ИСТОРИЈЕ И УМАЊИВАЊЕМ ЗЛОЧИНА

Хрватска једна од најпроблематичнијих земаља у Европи када је ријеч о историјском ревизионизму и умањивању злочина почињених у Другом свјетском рату, наводи се у извјештају истраживача са универзитета Јејл и Гринел. У извјештају о ревизији Холокауста, у коме се говори о начину на који се поједине државе ЕУ баве насљеђем злочина из Другог свјетског рата, наводи се да Хрватска има један од најгорих проблема са историјским ревизионизмом и умањивањем злочина. У извјештају, који је објављен у оквиру пројекта „Сјећање на Холокауст“ и који се заснива на раду истраживача са универзитета Јејл и Гринел, каже се да је ревизионизам Холокауста најгори када су у питању нове чланице ЕУ у средњој Европи

Радио сам свој сељачки и ковачки посао

Ђуро Затезало: „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ У издању  СКД “Просвjета”, а уз помоћ Савjета за националне мањине, штампана је књига познатог карловачког историчара др. Ђуре Затезала под насловом “Радио сам своj сељачки и ковачки посао”. Ради се о књизи аутентичних свjедочења људи коjи су преживjели Покољ, геноцид на подручjу Независне Државе Хрватске, односно на териториjу Баниjе, Лике, Кордуна, Горског котара и Покупља, у времену од 1941. до 1945. године, као и о свjедочењима осуђених починилаца тих злочина. Недавно је штампано друго допуњено издање књиге. Књига jе доступна у формату Acrobat PDF: Ђуро Затезало: Радио сам своj сељачки и ковачки посао, 1.075кБ Прочитаjте: Интервиjу са аутором Прочитаjте: Предговор

Душан Ј. Басташић

Професоре Мишина у какву то расколничку каљужу гурате српску јавност?

Директор Музеја жртава геноцида нас онако “ex cathedra”, у маниру излагача на научном скупу, по ко зна који пут за редом, покушава заокупити бројем јасеновачких жртава Пише: Душан Ј. Басташић Онај дио невладиног сектора који окупља потомке и поштоваоце жртава Геноцида, на српском језику Погрома, Сатирања, Истребљења или Покоља почињеног од стране Независне Државе Хрватске, из много разлога пажљиво прати сваку јавно изнесену ријеч директора Музеја жртава геноцида из Београда. Од тога, која особа стоји иза те функције, много је важније да она представља не само највишу, државну институцију Србије али и васколиког српског народа, у чијој је компетенцији (између осталог) изучавање, публиковање и образовање Срба о Погрому, Сатирању, Истребљењу

Metajna_litija_1.jpg

Метајнска литија 2015.

Велика jе разлика између потомака фашистичких злочинаца и потомака жртава фашизма. Ниjе лако ни jеднима ни другима Пише: Зорица Ђоковић Метаjнска литиjа 2015. – острвско чудо невиђено у 74 године од оснивања и затварања првог логора за жене и дjецу у Другом свjетском рату, звучи велико и jесте велико, али не на око. Па, ипак, била jе трн у оку. Некима. Како jе могуће да мала метаjнска литиjа са три православна свештеника и четрдесетак ходочасника, укључуjући и камермане, новинаре и фото-репортере, чиjа jе траса износила jедва 250 метара, инспирише неку господу коjа се уз ту трасу случаjно затекла, а нису били, сад већ по правилу, антагонистички расположени навиjачи, на вриjеђање

19. јун – 02. јул 2016. – Крстоносни пут Свештеномученика Саве горњокарловачког

Часни крст је освештан  у Молу, родном месту Св. Саве горњокарловачког, био постављен и цјеливан у Башаиду у Бачкој. Након тога постављен је у Манастиру Крушедол и Саборном Храму у Сремским Карловцима и стигао до Храма Светог Саве на Врачару.  Услиједио је пут ка Патријаршији у Београду, Плашком и коначно до Катине јаме у Лици у коју је бачено тело тадашњег Владике горњокарловачког Саве Трлајића. Одлуком Светог Архијерејског Синода Српске православне Цркве и благослова Његовог преосвештенства епископа Горњокарловачког г. Герасима, удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке организовало је поводом 75-годишњице страдања српског православног свештенства и народа у комплексу логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, пролазак Часног крста кроз места и Храмове

jadovnicka-golgota.jpg

Јадовничка голгота Свештенослужитеља Српске Православне Цркве 1941. године

Књига Драгана Шућура представља допринос недовољно истраженој теми Покоља, геноцида над српским народом, а посебно теми мученичког страдања свештенослужитеља његове Цркве у НДХ. У комплексу логора Госпић-Јадовно-Паг, који је формиран одмах након проглашења Независне Државе Хрватске 10. априла 1941.,  за само 132 дана његовог постојања, усташе су на најсвирепији начин усмртиле 40.123 особе – од тек рођене дјеце до људи у дубокој старости. Међу жртвама је било 38.010 Срба, 1998 Јевреја, 99 Хрвата, 11 Словенаца, девет муслимана, два Мађара, два Чеха, један Рус, један Ром и један Црногорац. Именични попис жртава израдио је др Ђуро Затезало и објавио га у свом капиталном дјелу Јадовно: комплекс усташких логора 1941. На сакупљању

pozivnica-2.jpg

ПРЕДАВАЊА О ОДНОСУ ПРЕМА ЖРТВАМА ХОЛОКАУСТА И ГЕНОЦИДА

У Музеjу Републике Српске у Бањалуци сутра почиње семинар о теми „Култура сjећања и памћења – oднос према жртвама холокауста и геноцида од 1939. до  1945. године“. Свечано отварање семинара, чиjи jе организатор Удружење студената историjе „Др Милан Васић“ из Бањалуке, предвиђено jе за 11.55 часова. Предавачи на семинару, коjи ће траjати до 25. маjа, биће Његово преосвештенство владика липљански Јован /Ћулибрк/, викар патриjарха српског, Предраг Лазаревић, Никола Б. Поповић, Милан Кољанин, Горан Латиновић, Жељко Вуjадиновић, Душан Павловић, Душан Басташић, Јован Мирковић, Јасмина Тутуновић, Мира Јовановић -Ратковић, Драгослав Илић и Ненад Антониjевић. Предавање о теми „Холокауст и геноцид у послиjератноj европскоj култури“ сутра ће одржати  проф. Предраг Лазаревић, док ће

Логор Јадовно-цртеж

Јадовно – први концентрациони логор у НДХ 1941. године

Опште jе познато и заслужуjе сва поштовања, што jе jевреjски народ, коjи jе расут по читавом свету успео прикупити податке о своjим жртвама током Другог светског рата. Успех jе утолико већи, због чињенице да су Јевреjи страдали на просторима више европских држава или боље речено, где jе била успостављена немачка окупациjа и њоj одани сателити или како су називани, квислиншки режими. Илустративан jе и податак да су Јевреjи о страдању свог народа прикупили преко 130 милиона документа што jе фасцинантно. Пред две године на скупу у Београду, где се говорило о геноциду представник ромског народа нас jе обавестио да ће и они успети прикупити податке о страдању Рома у Другом

jadovno_konferencija_2011-02.jpg

Прва међународaна конференција о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић – Паг 1941.

Бања Лука, Р. Српска, БИХ, 24 – 25. jун 2011. Српски :: English У организациjи Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић-Јадовно 1941., те суорганизациjи Института за савремену историjу из Београда и Академиjе наука и умjетности Републике Српске, у Виjећници бањалучког Банског двора 24. и 25. jуна 2011. одржана jе Прва међународна конференциjа о комплексу усташких логора Госпић-Јадовно 1941. У раду конференциjе судjеловало jе педесетак учесника и судионика из Србиjе, Хрватске, Израела, Сjедињених Америчких Држава, Италиjе, Њемачке, Русиjе, Аустриjе, Српске и других земаља. Програм конференциjе Уводна обраћања Видео снимак отварања конференциjе Извjештаj о конференциjи Зборник сажетака Готови радови Слике са конференциjе Везане виjести   Програм конференциjе Прва међународна

Jadovno 1941. – DA SE NE POZABI

DA SE NE POZABI Prenesite letak v formatu PDF Misiji Jadovni lahko pomagate, če letak obojestransko, barvno natisnete na A4 papir, ga prepognete in podarite prijateljem. Pomagajte našim projektom z donacijo АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

Jadovno 1941. – CONTRO L‘OBLIVIONE

CONTRO L‘OBLIVIONE SCARICA IL VOLANTINO IN FORMATO PDF PUOI AIUTARE LA MISSIONE DI JADOVNO STAMPANDO IL VOLANTINO SU ENTRAMBI I LATI, IN COLORE IN FORMATO A4, PIEGALO E DONALO AI TUOI AMICI. AIUTA I NOSTRI PROGETTI CON UNA DONAZIONE АGAINST OBLIVION– CONTRE L’OUBLI – PROTIV ZABORAVA – CONTRO L‘OBLIVIONE – GEGEN DAS VERGESSEN – ПРОТИВ ЗАБЫВАНИЯ – PROTI POZABI – ПРОТИВ ЗАБОРАВА

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Рeинтeгрaциja злoчинa

У пoвoду гoдишњицe мирнe рeинтeгрaциje Зajeдницa пoврaтникa хрвaтскoг Пoдунaвљa дaлa je признaњe

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.