
Јован С. Марић – Умјесто почетка родослова
Зар је могуће живјети, дјелати или битисати, а не поставити себи и другима питање о настајању, корјенима, брду, небу, ливади, кући или зденцу? И како је могуће да се оде на починак и утоне у снове, а да се не сазна истина вертикале и хоризонтале о себи и својима? Колико год сам се трудио да сазнам о мојим корјенима, поријеклу и настанку првих Марића, обилазећи архиве и музеје, читајући књиге, публикације, фељтоне и слушајући бројне разговоре старијих, све сам сигурнији у увјерењу да је моја баба, по надимку Павлуша-звала се Цвијета Павловић (удато Марић) најјачи ослонац и поуздање, које ми је омогућило да бар отпочнем овај родослов, без много изгледа













