Геноцид Архиве - Страница 59 од 121 - Јадовно 1941.

Никола Милованчев: Хрватски проблем – чланак једног умног и честитог Хрвата из 1921.

14. март 2023.

„И ако хрватска народна душа болује, верујем у здрави народни инстинкт, верујем у оне латентне силе, које леже закопане дубоко у народној души, а које ће, кад се пробуде, убити све заразне клице, које данас муче душу хрватског сељака.„ Геноцид, биолошко уништење Срба, само је потврда запажања др Здравка Ковачевића из 1921. – Срби, који су пре 100 година у бившем котару Слатина били најбројнији, сведени су на мање од 10% Зато могу без грижње савести устврдити да се само обмањујемо верујући у љубав хрватског сељака спрам српског му друга, напротив данас хрватски сељак (а великим делом и капуташ) мрзи српскога сељака и Србе у опће и није их никада искрено волео.Здравко

Четници из Приједора спашавали Србе из логора „ЦИГЛАНА“

14. март 2023.

Након офанзиве на Козару (10. јун-18. јул 1942.) у усташким логорима нашло се на десетине хиљада српских цивила, највише жена и дјеце. Један од највећих логора био је у Приједору. У кругу фабрике за производњу цигле – Циглана (Прва крајишка творница цријепа и зидне цигле Приједор, подигнута 1926. године), формиран је „логор на Циглани“. Кроз тај логор прошло је око 14.500 Срба. Затвореници су мучени, убијани, и умирали од многих болести. Свако јутро „купили су оне који су умирали од глади и тифуса, стављали их на такозвани „шпрајц“ (плато са точковима) и одвозили у непознатом правцу.“ Какви су монструми стражари били у логору, свједочи један од преживјелих логораша, Дадо Стајковић:

U_Knezevu_veceras_odrzano_predavanje_i_otvorena_izlozba_Moje_Jadovno.jpg

Западна Босна – Књига Јадовно 1.

13. март 2023.

Највећи број Срба и Јевреја који су из западне Босне транспортовани у логор Јадовно био је из Бањалуке, Кључа, Кулен Вакуфа, Горњег Вакуфа, Босанске Крупе, Босанског Новог, Бихаћа, Велике Кладуше и Врнограча. Масовна хапшења у Бањалуци су усташе извршили ноћу између 10. и 11. јула, као и сљедећег дана, по налогу стожерника Велике жупе Сана и Лука Виктора Гутића. Међу заточенима је било више православних свештеника из Бањалуке и њене околине. Ухапшен је и академски сликар Шпиро Боцарић, родом из Будве, иначе директор Етнографског музеја у Бањалуци. Њега су 6. јуна усташе смијенили с дужности и затворили, а затим пустили кући, да би га 12. јула изнова ухапсили, а 19.

Снег је после батинања постајао крвав

9. март 2023.

Хладан фебруарски дан. Шеснаест дана након пробоја логора „12. фебруар“. Само што је сада 2023. година. Али зидови на исти начин вриште, гуше се, боле, губе у мраку и хладноћи логора на Црвеном крсту. Прича коју причају дуга је онолико колико је трајао Други светски рат и онолико колико траје наше сећање осамдесет година касније. Овде је време стало, од уласка у двориште логора до изласка – време које проведете унутра не мери се овоземаљским аршинима. Прича ових зидова дубока је колико и рана од куршума на стрељаним телима које сам могла да видим испод зида за стрељање, а можда их нисам ни видела овоземаљским видом. Не постоје границе људског

Милка и Цвита, сестра и мајка Данице Бошковић-ЛАЛИЋ, које су као и она, преживјеле пакао јаме Равни Долац

Даница

7. март 2023.

И Даницу Бошковић, старију Цвитину ћерку, животна лађа је понијела далеко од родних Рујана, од Динаре и Ливањског поља. Обрела се у срцу Шумадије. Дична Херцеговка о чијој се љепоти и данас прича у родном крају, чије се крупне плаве очи и тешке плетенице боје зрелог жита и данас памте, свила је топли дом са Марком Лалићем на периферији Аранђеловца, у насељу Врбица, под гранама огромног вишевјеког храста.Има у томе неке фине симболике: живот је, како то само он умије и може, саставио понос-дрво и понос-човјека. Даница је слична храсту. И она је попут храста истрпјела муње и громове живота, издржала злоћу и безумље људско, отела се из чељусти смрти

Антун Милетић за “Глас Српске”: На сцени није само ревизија броја жртава већ цијеле историје

6. март 2023.

У посљедње вријеме врши се не само ревизија броја жртава, него и ревизија историје. Сад се више не зна ко је добио, а ко изгубио Други свјетски рат и то је права катастрофа. Пише: Свјетлана Ђуричић Казао је ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар и магистар војних наука Антун Милетић из Београда те нагласио да се ревизијом баве и многе државне установе у Србији. ГЛАС: Шта стоји иза тих покушаја ревизије историје и зашто се углавном покушава умањити број српских страдалника у Другом свјетском рату, а највише у Јасеновцу? МИЛЕТИЋ: Зато што је највише Срба убијено у Јасеновцу. Срба је највише било и у партизанима, двије трећине је било

„Судњи дан” на отварању споменика у Јасеновцу

6. март 2023.

Можда и стотину хиљада људи трчало је преко поља избезумљено грцајући; саплитало се, посртало, падало уз продоран, ужасни крик, па продужено потмуло ридање све док маса није пристигла до самог подножја споменика и опколила га. У српским крајевима обогаљеним усташким геноцидом није постојала социјално-психолошка подршка душевно разореним људима који су остали на згариштима, сломљени због губитка најближих сродника или комплетних породица и родова, због претрпљених траума и неизлечених страхова. Без основних материјалних услова за наставак каквог-таквог подношљивог живљења, без било какве смислене, државно подстакнуте терапијске акције и праксе, без душевног прочишћења и смирења, ране су крвариле деценијама после рата. Можда и најснажнији подстицај таквом стању ствари био је ишчашени и

Ђакон Павле Љешковић: У свјетлости будућег вијека – Сусрет са великомученичким Јасеновцем

4. март 2023.

Ми смо данас обишли музеј Јасеновац, гдје су нас неки вјерујемо добронамјерни људи покушали увјерити у свој концепт, према којем је жртва појединац, што би вјероватно требало да значи да жртва није члан ни припадник ни једне скупине, ни једног племена, ни једног народа. Часни оци, драги ђаци и остала браћо и сестре, који сте оставили своје свакодневне обавезе да бисте се придружили нама на овом путовању – које за нас у великој мјери има карактер поклоничког путовања, а објаснићу касније и због чега. Дакле, Богословија је једна специфична школа, између осталог и по томе што у њој часове имамо и суботом. Данас је требало да, као и сваки други

CC BY-SA 3.0 / Bundesarchiv, Bild 101III-Mielke-036-23 / Mielke /

Исходиште геноцида: 1. март

2. март 2023.

У питању је црни дан у (х)историји. Тачка без повратка, у пројекту наставка вишевијековног злочина геноцида над српским народом западно од Дрине. Прва објава овог текста са фотографијом нацистичких војника у фесовима, такозване СС Ханџар дивизије, који читају памфлет о односу ислама и јудаизма, десила се 02.03.2010. године. Јединице које су организовале власти тадашње Независне Државе Хрватске, као што је ова, бориле су се као добровољачке чак под Стаљинградом. Из тадашње НДХ, преко Украјине, ишли су да заједно са Хитлером покоре Совјетски савез, односно Русију. Мало се од тада шта озбиљније промијенило. Тако Њемачка опет наоружава Бандеровце у Украјини, а Хрватска шаље добровољце да помогну неонацистичким јединицама. Вијори се шаховница

Делегација Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна из Београда поклонила се невино страдалим Србима у глинској цркви

26. фебруар 2023.

Делегација Удружење Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула и Никола Кукуљ, заједно са доградоначелницом Глине Бранком Бакшић Митић, предсјеником Вијећа националних мањина Града Глине Миланом Мартиновићем, потпредсједником Градског вијећа Града Глине Николом Јанусом и чланицом женске пјевачке групе СКД Просвјета пододбор Вргинмост Љубицом Мраовић положили су вијенац на новообновљену спомен-костурницу невиним српским жртвама, убијеним у усташком покољу у глинској православној цркви 1941. године. Пише: Новинар Српског кола, Драгана Бокун Том приликом за Српско коло Митићева се присјетила звјерстава која су се ту догодила. Прошло је 82 године од покоља над Србима у Глини, који се догодио свега мјесец дана од проглашења Независне Државе Хрватске, звјерски је убијено више од

Владимир Умељић: ДУБОКА РАСКОЉЕНОСТ И ТРАГИЧНИ УСУД МИЛАНА НЕДИЋА

23. фебруар 2023.

Да ли је примерено поштовати лик Милана Недића, који је у време Другог светског рата прихватио и збринуо, спасао стотине хиљаде протераних и у окупирану централну Србију избеглих Срба из распарчане прве Југославије? Да, несумњиво. Да ли је примерено осуђивати сарадњу Милана Недића са немачком окупационом силом и његово саученишство при немачком геноциду над Јеврејима и Ромима у Србији, као и при масовним стрељањима српских талаца у Крагујевцу? Као и нпр. његово инсистирање да Гестапо у априлу 1942. ухапси супругу Драже Михајловића Јелицу, и децу, сина Бранка и ћерку Јелицу, и држи их као таоце у логору Бањица до краја 1943, јер команданту Југословенске војске у отаџбини није падало на памет

Павле Булут у Суботици на донаторској вечери посвећеној Пребиловцима (ФОТО: Слободна Херцеговина)

ПАВЛЕ БУЛУТ УСНУО У ГОСПОДУ: Одлазак посљедњег свједока српског страдања у Пребиловцима

20. фебруар 2023.

Преминуо је Павле Булут (96), последњи Пребиловчанин који је свједочио страшном усташком злочину 1941. године. Сахрана ће бити обављена у понедјељак 20 фебруара 2023. године у 12.30 на Централном гробљу у Београду, а опело ће почети у подне. Павле Булут је један од оснивача и први председник скупштине СНД ”Пребиловци”, најзначајније организације у Србији које окупља Србе из долине Неретве. Дао је немјерљив допринос у обнови храма Христовог Васкресења , као и подизању Културног и духовног центра ”Свети краљ Милутин” у Пребиловцима. Био је и први кум славе канонизованих Пребиловачких и доњехерцеговачких мученика чије су мошти сахрањене у крипти овог спомен храма. У рату је изгубио десет чланова породице. Имао

Мрачна мисија доктора Корба

17. фебруар 2023.

Немачког историчара који је у Берлину докторирао филозофију с тезом да у НДХ није било геноцида над Србима, већ деценију награђују и угошћавају српски високорангирани историчари, свештеници и државни службеници. Пише: Милан Четник У Независној држави Хрватској (НДХ) није почињен геноцид над Србима. У тој нацифашистичкој, усташкој творевини јесте било геноцида над Јеврејима (холокауст) и Ромима (порајмос), али се није десио србоцид. У тој клаоници и умираоници Срби су били жртве трећег реда или друге класе. Над њима је извршено другоразредно „масовно насиље”. Са оваквом тезом, немачки историчар Александер Корб одбранио је 2011. године своју дисертацију на најстаријем берлинском, Хумболтовом универзитету након чега је промосиван у доктора филозофије. Тројица Корбових

Симо Брдар почео снимање филма “Градина”: Први кадрови у Напуљу, ево и зашто..

16. фебруар 2023.

Напуљски Атлас је најстарија ископана скулптура овог митског јунака. По казни бога Зевса он на плећима носи земаљску куглу, неки кажу хемисферу. Стојећи пред тим Атласом примијетио сам да на хемисфери нема црвене тачке. У то вријеме она није могла ни бити, објашњава Симо Брдар, историчар, пјесник и филмски редитељ, разлоге који су га опредијелили да свој нови филм “Градина”, о усташком Геноциду током Другог свјетског рата, започене снимати управо овдје, у Италији. Црвена Тачка на хемисфери налази се на корицама књиге “Јасеновац – Доња Градина, прећутани геноцид”. Овај наслов и садржину осмислили су писци, Нијемац и Србин. То је атлас, картографија и историографија усташког злочина Геноцида над Србима, Јеврејима

„НОВОСТИ“ ОТКРИВАЈУ: Степинац више није тема за Ватикан

14. фебруар 2023.

Проглашење кардинала Алојзија Степинца за свеца више није на дневном реду Ватикана! Пише: Ј. Кеблер, од сталног дописника Загреб Открива ово за „Новости“ високорангирани свештеник из Свете столице, добро упознат са приликама у врху Католичке цркве. – Папа Фрања је јако забринут због догађаја у свету и не жели да отвара још један проблем, посебно између две цркве на југоистоку Европе. За време понтификата овог папе тешко да ће доћи до преокрета, Степинац ће остати највероватније на чекању – тврди наш саговорник. Пуне три године тему проглашења контроверзног кардинала светим папа Фрања није коментарисао. Када је у посети Ватикану био сисачки бискуп Владо Кошић, један од ретких преосталих конзервативних хрватских