

Извор: ВИДОВДАН

Пресуде италијанских судова недвосмислено потврђују да је осиромашени уранијум директни узрочник пораста броја оболелих од малигних обољења, па ће ове пресуде и вештачења италијанских лекара послужити адвокатима који припремају тужбе против чланица НАТО-а због бомбардовања Србије 1999. године. Тражиће одштету за грађане Србије оболеле од рака и породице умрлих. Захтеваће и помоћ у лечењу оних који се боре са болешћу. Родитељи младог италијанског војника Валери Мелиса из Каљарија, који је 2004, у 27. години, преминуо од Хочкиновог лимфома, тужили су Министарство одбране Италије за патњу и душевну бол. Суд у Каљарију досудио је сваком од родитеља по 233.776 евра, а брату и сестри војника по 58.444 евра на име накнаде

Велико интересовање за стрип-албум о страдањима у источној Херцеговини.Приче о злочинима над становништвом у Другом светском рату Стрип-албум „Понори зла“ Невесињца Јована Братића, на 205 страница у 1.050 кадрова, који говори о злочинима и страдању становништва источне Херцеговине у Другом светском рату, због велике потражње доживео је и друго издање. У том стрипу, аутор кроз измишљена имена ликова говори о истинитим и стварним догађајима, а главни јунак је Алекса Војиновић, представник патријархалне, хришћанске, патриотске, породице, сведок и учесник трагедија и злочина који су се десили његовој породици и народу. – У лику Алексе Војиновића, који је измишљен, налази се симбиоза многобројних родољуба који су се борили против фашизма, а због

Некадашњи фудбалер Звезде популарни Дуле Савић, дао је изјаву на РТС-у, уживо у емисији УПИТНИК о којој ће сигурно причати регион. – Ми бисмо сами себе требали више да поштујемо, да нам се ово не би дешавало. Да не дајемо наивно декларативне изјаве. Имамо милион примера протеклих дана и месеци. Веће самопоштовање би спречило овакве ситуације. – Само се сетите када је председник био у Босни, када је једва избегао догађај у Сребреници, а онда позвао њиховог председника да играју шах овде. До дан данас, се не зна које то учинио. Kада стално попуштате, а ја јесам да се међусобно поштујемо, али колико поштујеш ти мене и ја ћу тебе.

Читав живот слушам исту причу-причу, која се попут врло укусне торте, са зналачки одабраном глазуром, пуних седамдесет година сервира гладном и неуком српском народу. Народу, кога на жалост не занима ни зашто је гладан ни зашто је неук, ни зашто је доспео до степена “социјалног дарвинизма”. Овом синтагмом, у свом делу “Енглески корени немачког фашизма” Мануел Саркисјанц, означава тотално социјално и духовно посрнуће, после кога се неки народ може сматрати нижом расом. То је прича о нама, и нашим усрећитељима комунистима. Онима који седамдесет година само мењају глазуру, и торту опет износе пред наша насмејана лица, пред наше тинтаре… Тако се ето десило, да после свих наших страдања и погрома

У сплитском кварту Спинут на једној згради јутрос се појавио графит „Максови месари”, којим се величају припадници групе усташког злочинца Макса Лубурића, преноси Танјуг. Графит је снимио станар зграде који је изразио забринутост због све чешћег величања НДХ и њихових злочинаца, преноси Далматински портал. Пре неколико дана у том граду су зидови једне школе и вртића били исписани графитима „Мрзим школу и Србе”, „За дом” и словом „У” са кукастим крстом. Извор: ПОЛИТИКА Везане вијести: Сплит: На школи осванули антисрпски и усташки симболи

Оно што фељтон Здравка Кукрике чини занимљивим је мноштво појединости за које можемо да претпоставимо да потичу из интервјуа са исљедником, према фељтону капетаном Удбе. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. новембра 2017. године. Како другачије објаснити детаљан контекст, споредне ликове и визуелно-психолошке нијансе: малу просторију на спрату Џинића куће, радне столове исљедника и дактилографкиње, слике Тита и Ранковића изнад њене главе и столицу за осумњиченог на другој страни собе. Првог дана саслушања, када је Гутић издиктирао своју биографију, упамћене су и опаске из којих су се назирале основне црте његове одбране: дозвољава да су га „ту и тамо доводили у незгодне

Прелиминарни резултати научномедицинске студије показују пораст учесталости малигних болести, а нарочито леукемије код деце од пете до девете године. Број деце оболеле од малигних болести крви и мозга у великом је порасту и од 1999. године је сваке године све већи. Даница Грујичић, начелница Одељења за неуроонкологију Kлиничког центра Србије, која је и чланица Kомисије за истраживање последица НАТО бомбардовања, каже да су клиничари увидели да су болести чешће, да захватају све млађу и млађу популацију и да су агресивније. То је посебно било изражено између 2007. и 2012. године и то посебно када су тумори мозга у питању. “Ми знамо да је наступило огромно загађење у априлу 1999. Чак

Зорану Ерцегу, који је на откривању споменика првом предсједнику Хрватске у Загребу викао да је Фрањо Туђман – злочинац, одређена је казна од 15 дана затвора, условно 12 мјесеци. Tо значи да у идућих годину дана не смије поновити дјело јер ће онда ићи 15 дана у затвор, наведено је из загребачког Прекршајног суда. У образложењу се наводи да је Ерцегу забрањено да се наредних годину дана приближава Туђмановом споменику. До инцидента је дошло прошлог децембра, када је откривен споменик Туђману, уз присуство цијелог државног врха. Ерцег, сплитски ратни ветеран, повикао је да је Tуђман злочинац. Одмах потом је физички нападнут, а реаговало је и обезбјеђење које га је предало

„Пакрачки епископ Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран…“ Да би се ово могло разумети потребно је осврнути се на Степинчев меморандум од 18. маја 1943. године у којем моли Хитлеровог папу Пија XII да сачува Павелићеву тзв. Независну Државу Хрватску, у којем између осталог стоји: „Носећи свету мир, мислите, свети Оче, на хрватску нацију, увијек вјерну Христу и вама. Млада Хрватска Држава, рођена у страшнијим и тежим приликама, него било која држава кроз више вијекова, борећи се очајнички за свој опстанак, показује са свим тим у свакој прилици, да жели остати вјерна својим сјајним католичким традицијама и осигурати боље и јасније изгледе католичкој цркви у

Пројекат Култура сјећања и памћења у уторак 10. априла 2012. баш на датум када је основана НДХ и када је Госпићка казниона 1941. примила прве затворенике, проширио се у једну нову димензију. Процеси геноцида и Холокауста и ране које су они донијели виђени из перспективе жртава и њихових потомака јесу компонента без које се процес систематизације културалног памћења не може ни замислити. Методолошка плетеница општих и специфичних историјских процеса који су предходили геноциду, испреплетених са личном и породичном причом потомака жртава комлекса усташких логора Госпић- Јадовно 1941 испричана искреношћу и посвећеношћу др Душана Басташића, представили су једну нову кулминациону тачку низа предавања. Идеолошка и „вјерска“ подлога и припрема геноцида, у

Мученичка стаза јадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове јаме до мјеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То је 7300 метара свете земље, освештане крвљу и знојем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани бодљикавом жицом по двоје, по троје и у већим групама корачали су ,,голготом српском – јадовничком“ знајући да крст свој носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се један народ побије, покрсти и протјера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдје је 1941.године доживио своју материјализацију у пуном смислу, која је тешко разумљива и објашњива. Али тај привремени тријумф зла, дуго одржаван вјештачким дисањем прикривања, порицања и
Сваку врсту политичке трговине, толеранцију антисемитизма и избегавање чињеница доживљавам као вређање жртава, али и као посебно забрињавајуће – ускраћивање права на будућност Планови за изградњу музеја варшавског гета, који би требало да буде отворен 2023. године, на осамдесетогодишњицу обележавања устанка, не пролазе без полемике. У тексту Офера Адерета, у листу „Харец”, од 14. децембра 2018, израелски историчар проф. Данијел Блатман, критикован због прихватања позиције главног историчара овог пројекта, наводи да ће ово бити први музеј Холокауста у Пољској, иако се у том граду налази велики број места комеморације. Критикује се, пре свега, тенденција десничарских власти да покушавају да измене колективно сећање и минимализују одговорност у годинама пре, у току

Писмо које су хрватски бискупи послали српском патријарху Иринеју сигурно је нешто што ће поново уздрмати и хрватску и српску јавност и додатно заоштрити ионако лоше односе две суседне земље јер, сада се може очекивати и одговор СПЦ, а онда нека нам је свима Бог у помоћи. Тек онда ће настати прави кијамет. У писму, које је неуобичајено оштро и објављено је у јавности, што иначе није пракса, Хрватски бискупи изнели су низ замерки српском патријарху Иринеју и појединим епископима СПЦ. Између осталог патријарху замерају што тврди да хрватски бискупи ћуте на све већу ескалацију усташтва у Хрватској, што тврди да положај Срба у њој ни данас није бољи него

Председник Европског парламента Антонио Тајани, који је разбеснео хрватске и словеначке политичаре изјавом о „италијанској Истри и Далмацији”, рекао је да је спреман да посети некадашњи нацистичко-фасистички логор у Трсту, у којем је убијено хиљаде Словенаца, Хрвата, Јевреја и италијанских антифашиста током Другог светског рата. Он је то рекао након што га је словеначка политичарка и комесарка ЕК за саобраћај Виолета Булц позвала да заједно одају почаст жртвама убијеним код јаме Базовице и логор Рисиера ди Сан Саба у Трсту, преноси Хина позивајући се на мариборски лист „Вечер”. „Историја је историја, али из ње учимо и тако постајемо мудрији. Зато вас позивам да заједно обиђемо жртве Базовице и жртве логора
Послије подне, кад сам нешто разговарао са Лојзом код њиховог плота, дође
Кренем ја напајати краве, кад у варошу поче пуцњава – рафали, пушке,
Маријана нема. Вјеројатно је остао код шефа јер и они се у
У дворишту куће ниже Вецка стоји стражар, неки Живков рођак, па смо
Чујем коментар: „Има доста плијена“. Бункери пред нашом црквом пресијецају цесту, сваки
Изађем ја ван и видим да је плот између ђедове башче и
Неугодно и изненада, грубим дрмусањем за раме, пробуди ме мама: „Дижи се!
Нешто прије ручка, наврати к нама Ката Гашпаревића, била је у варошу.
Прође тако још неколико уобичајених дана. Можда баш и не уобичајених, али
Једног дана око подне одједном је почела страшна пуцњава негдје у правцу
Кроз Сталовицу смо прошли углавном шутећи. На прозорима и плотовима нема никога.
Одједном врисну Бара, настави да гласно плаче и оде кући, а коња-ждријебе
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.