Геноцид Архиве - Страница 107 од 121 - Јадовно 1941.

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

15. март 2019.

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Лов на меморабилије злогласне НДХ по огласницима и сајмовима ‘У Србији продајем усташки бодеж за 1300 кн. Не знам чији је, дјед је тајну однио у гроб’

14. март 2019.

Види ову фотографију, каже ми продавач на сајму антиквитета на Британцу. Показује ми помало изблиједјелу фотографију која приказује три војника који гацају сњежним путем. – То ти је високи часник НДХ у разговору с часником Wehrmachta. Мјесто радње је Stockerau, година је 1944., иза њих хода још један часник. Дам ти за 150 куна. – Знате ли о чему су разговарали? Насмије се. – Е, па онда би то вриједило пуно више. Kад је ријеч о колекционарству војних меморабилија, сајмови на Британцу и Хрелићу, али и онлине огласници плодно су тло. Kако због своје бурне повијести, промјена режима и ноторне чињенице да су нас били окупирали нацисти тако и због

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

14. март 2019.

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у 19. часова. Роман је завршница (II, III, IV) дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни облици

Сахрањени бака и унук убијени у „Олуји“

14. март 2019.

На мјесном гробљу у селу Превршац, код Костајнице, јуче су сахрањени посмртни остаци Стоје Матијашевић /65/ и њеног унука Милана Корасића /11/, који су убијени у хрватској војној акцији „Олуја“ у августу 1995. године, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Они су убијени заједно са комшијом Милошем Корасићем /78/ у подруму Милошеве куће. Посмртни остаци старице и хендикепираног дјечака, који је остао уз баку која није хтјела да напусти родно огњиште, идентификовани су у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5. фебруара. Убијени Милош Корасић идентификован је 13. јула 2010. године и сахрањен је раније на мјесном гробљу у Превршцу. У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и

Крај Корићке јаме

13. март 2019.

Још као мали чуо сам у причама старијих како негде на пола пута од Гацког ка Билећи постоји једна јама која својим мрачним дубинама сведочи о прошлости, и која уклесана међу стенама сведочи о једном од најмонструознијих злочина. Преносили су старији гласове да је и та јама тек један од деова мозаика који показује масовно истребљење Срба са подручја Херцеговине. Године су пролазиле и учећи историју зацртао сам себи циљ која сва места морам обићи. Јама о којој сам као дечачић слушао била је на врху листе приоритета. Међутим и поред велике жеље посета тој јами ми је некако стално измицала и губила се у вртлогу мојих мисли. Све до

Сакрили масакр 6.000 Срба због братства и јединства

13. март 2019.

Сећање Милорада Ћебића, једног од малобројних преживелих сведока усташког пира у Старом Броду у априлу 1942.Заклано и 72 Ћебићевих рођака, најмлађи имао седам дана. Девојке у самртном загрљају скакале са стене Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (83), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак. – Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није

Зашто Аушвиц није бомбардован ?

12. март 2019.

До данас трају расправе о томе зашто савезници нису бомбардовали Аушвиц, уништили гасне коморе и омогућили бијег бар неких заробљених Јевреја – једни тврде да савезнике није било брига, а други да такво бомбардовање не би успјело нити би имало сврхе. Многи Јевреји, укључујући и садашњег премијера Израела Бењамина Нетанјахуа, вјерују да су савезници могли и требали да бомбардују Аушвиц или бар пругу којом су допремани заробљеници. Како пише „Дејли бист“, Давид Вајман је у својој књизи „Зашто Аушвиц никад није бомбардован?“ навео да је то морални неуспјех савезника који се нису обрачунали са муком Јевреја. Након тога су услиједили контрааргументи у разним есејима, који су објашњавали да би ваздушни

Заев Холокауст назвао „јеврејском традицијом”, па се извинио

12. март 2019.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев извинио се синоћ путем Фејсбука што је у говору на обележавању 76 година од депортације тамошњих Јевреја у нацистички логор Треблинку, Холокауст уместо „трагедијом” назвао „јеврејском традицијом”, преноси Танјуг. Како преноси plusinfo.mk, Заев је на овој друштвеној мрежи изнео тврдњу да је у питању ненамерна грешка. „У мом обраћању на догађају поводом 76 година од депортације македонских Јевреја у нацистички логор Треблинка и званичном отварању музејске изложбе у Меморијалном центру Холокауста, направио сам ненамерну грешку”, навео је Заев. Он је написао да је у делу говора који гласи: „Холокауст није само јеврејска трагедија, нити само једна мрачна страна Другог светског рата. Уз сав ужас, тај

Бојазан у Хрватској за судбину Степинца

12. март 2019.

У Загребу уверени да проглашење „ратног кардинала“ за свеца зависи од тајних списа. Нису сигурни шта ће се наћи у ватиканским архивама Међу свештеницима у Хрватској, који и даље на неки начин бране НДХ и усташки покрет, можда нико није тако непопуларна особа као данашњи папа. Сматрају да је управо он кривац што Степинац већ није проглашен светим. На најаву да ће Ватикан отворити архиве и да ће бити доступни многи до сада непознати документи који би требало да открију шта је све Степинац радио првих година рата, са Каптола у овом тренутку нема реакција. Сви чекају да виде о чему је реч и да ли архиве чувају заиста значајне

НАЈАВА: У Београду 18. марта конференција за медије удружења Јадовно 1941.

11. март 2019.

Удружење „Јадовно 1941.“ организује конференцију за медије на тему: „ПОКОЉ“ Терминолошка одредница за Геноцид почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске Институције српског народа, научна и стручна јавност као и српско друштво у целини, до сада се нису терминолошки одредили према злочину Геноцида који је почињен над православним Србима од стране Независне Државе Хрватске. Мотивисани и вођени наведеним чињеницама а желећи истакнути важност овог питања, Скупштина удружења Јадовно 1941. из Бањалуке одлучила је да злочин Геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ. На конференцији ће бити представљен и образложен интегрални текст одлуке који поред осталог садржи дефиницију овог

Линта: Китаровић зна да је Блајбург место величања усташтва

11. март 2019.

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта осудио је као срамну изјаву хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић да дубоко жали због забране мисе побијеним усташама крајем Другог светског рата. „Грабар Китаровић добро зна да Блајбург није место страдања цивила већ место величања усташтва и нескривено жаљење за пропашћу НДХ”, истакао је Линта у саопштењу. Он наводи да је један од доказа и чињеница да се у Блајбургу венци полажу на гробну таблу на којој пише „У част и славу погинуле хрватске војске – мај 2015”. „То је најбоља потврда да хрватски званичници и бискупи, заједно са хрватским народом, одлазе у Блајбург одати почаст злочиначком режиму, а не жртвама”, сматра Линта.

Новости: Kрајње време да Ватикан каже шта зна о Степинцу

10. март 2019.

Први човек центра „Симон Визентал“ каже да је крајње време да Ватикан обелодани и документе који се односе на улогу Алојзија Степинца у Другом светском рату. Вест да је папа Фрања донео одлуку да 2. марта 2020. године буду отворени тајни архиви Ватикана који се односе на период Другог светског рата када је врховни поглавар био Пије Дванаести с великом пажњом је дочекана у јерусалимском Центру „Симон Визентал“ на чијем је челу чувени ловац на нацисте Ефраим Зуроф, пишу „Новости“. „Надамо се да ће постати доступни документи који ће помоћи да одговоримо на питања шта је папа Пије знао о прогону и убиствима Јевреја током Холокауста као и када је

Драгослав Бокан: „Партизанска герила“ у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о „комунистичким илегалцима“ у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од „Капелских кресова“ до „Операције стадион“). Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла „Ендехазије“? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о „загребачкој партизанској фронти“ долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових „илегалаца“ био изванредно

Kорушка Kатоличка црква забранила мису у Блајбургу

8. март 2019.

Kатоличка црква у Kорушкој, тачније бискупија Гурк-Kлагенфурт одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због тога јер се ова миса политички инструментализује, саопштила је у петак тамошња Kатоличка црква, а преносе хрватски медији. Мисе на тој локацији биле су формални оквир за комеморације које су се средином маја сваке године одржавале на спомен убијеним припадницима квислиншких формација и цивилима, ликвидираним након што су их Британци маја 1945. вратили партизанима. „Миса на пољу поред Блајбурга постала је дио манифестације која се политички инструментализује и дио је политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“, стоји у писму које је потписао секретар бискупије у

Свештеници у логору „Даница“ код Копривнице 1941.

8. март 2019.

(Из биљежнице jедног преживjелог свештеника-логораша) Пред рат напуштена творница „Даница“, постала jе године 1941. – логор „Даница“. Као авет у подравскоj равници са своjим високим водоводом и творничким зградама дуж цесте и, паралелно са друге стране магазинима до коjих су стизали вагони, чиjа jе утроба гутала људе и одвозила у непознатим правцима – равно на стратиште. „Даница“, насмиjана дjевоjка како jе била раниjе приказана на кутиjама од крема за ципеле, ниjе више заштитни знак производа ове напуштене творнице; сада jе крваво усташко знамење – слово „У“ – замиjенило оваj дражесни осмиjак и цери се као авет из сваког кута овог здања – логораши га виде и тамо гдjе ниjе, из