arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Сандра Благић: Још једно стратиште православних Срба

Између Травника и Новог Травника налази се мјесто стравичног покоља. Након прогласа о успостављању НДХ, усташе и усташка власт почињу са убиствима Срба, Јевреја и Рома. Усташе формирају жупаније као своје административне јединице. У Травник су 16. јуна стигли Виктор Гутић и Мухамед Суџука. Хапшење, убиства, као и покатоличење Срба увелико је почело. Колико се зна, до дан данас, још увијек није описано стратиште Смрике код Н.Травника. Најмасовнији Покољ на Смрикама десио се крајем јула и почетком августа 1941. године. Смишљеном стратегијом, Виктор Гутић је режирао и извео лажни напад на свој ауто и на своју пратњу да би добио повод за истребљење Срба. Јеврејима је било забрањено кретање послије

Фото: БН Телевизија

Стари Брод – место великог страдања

Пре 77 година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну. О овом се ћутало деценијама, за злочине нико није одговарао, а тек је 2008.године обележено место великог страдања у Старом Броду. Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обележје и сведоче преживели, који су као деца на овој обали, само чудом избегли смрт. „То се лешеви измешали, једни кољу отуд, једни одвуда, ја међу оне мртве паднем потрбушке и тако сам ти остао“, каже Ристо Боровчанин из Соколца. Људи у збеговима, приспели од Сарајева, Кладња, Хан

Срби подобни само за комеморације

Одбијање потомака усташких жртава да се повинују ревизији историје и мирно живе у друштву које од жртава прави крвнике, а од крвника жртве, питање је здравог разума и пијетета према свим страдалим у нацистичкој НДХ Хрватска је једина држава у Европи у којој је законом дозвољено носити слогане из доба нацизма, односно Независне Државе Хрватске /НДХ/, па је одбијање српске и јеврејске заједнице да учествују у државној комеморацији у Јасеновцу нормално и очекивано. Аутентични усташки поздрав „За дом спремни!“ практично је озваничен у Хрватској након одлуке комисије коју је успоставила хрватска држава да тај слоган може бити дио грба ХОС-а – хрватских војних јединица у црним униформама из ратова деведесетих

Две колоне у Јасеновцу

Узалудан позив Пленковића антифашистима, Србима и Јеврејима. Настављено јачање ревизионизма и дизање усташтва И ове године, средином априла, биће две комеморације у Јасеновцу – она званична, на коју ће доћи хрватски политички врх, и друга, на којој ће почаст жртвама одати представници Срба и Јевреја и антифашисти. Ништа се битније у Хрватској није променило од прошле године, када су српске и јеврејске организације упозоравале на драматично јачање историјског ревизионизма и дизање глава неоусташа. У међувремену, и даље није до краја законски регулисано истицање усташких симбола, за разлику од суседне Аустрије, која Хрватској све више указује на неприхватљивост толерисања фашизма. Иако је званична власт желела да се средином априла одржи само

Споменик у селу Стрмену, оскрнављен 1995. године (Фо­тодокументација „Политике”)

„Четници” код Јасеновца

Сазнања о дешавања у српским селима у близини злогласног логора Aна Вила, мајка четворо деце и трудница, нашла се на скели на реци Сави којом су усташе превозиле своје жртве у јасеновачи логор. Они су јој наредили да најпре баци једно дете у реку. Двоумила се. Можда ће, ако баци једно, осталу децу сачувати. Деца су запомагала: „Мама, немој мене”, отимала су се из наручја. Онда је нагло одлучила да она скочи у воду. Злочинцима то није било доста него су за њом бацили све четворо деце. Из породице Вила Други рат је преживео само њен супруг Душан, а укупно је страдало осам чланова. Догађај је забележио Никола Турајлић који

Геноцид у НДХ – Покољ

Историчари усвојили нови термин за усташко затирање Срба Систематски државни злочин који је над православним Србима током Другог светског рата починила Независна Држава Хрватска назван је – Покољ. Овом терминолошком одредницом српски народ придружио се јеврејском, који је свој геноцид назвао Холокаустом, односно ромском, који своје страдање назива Порајмос. Да затирање Срба у НДХ добије свој термин и прецизну дефиницију изборило се Удружење „Јадовно 1941“, које је у избор назива и његову употребу укључило и историчаре и истраживаче. Нови термин у понедељак је промовисан у Београду, уз оцену да су Срби последњи народ – жртва геноцида који није изабрао терминолошки назив за своју голготу. – Геноцид није најприкладнији израз за

Јасеновац

ЂУРЂЕВДАН. Сарајевски „Ђурђевдански теферич“

Постоје они који не верују, они који се не боре јер мисле да не могу ништа да промене. Са друге стране стоје они пуни вере они за које су проблеми и препреке само део живота. Они који никада не одустају, од њих се може увек чути да како год је време сада на крају ћемо победити. Наравно и једни и други су у праву биће им управо онако како верују,кажу, мисле и боре се. Светосавци су увек веровали, борили се и знали да ће једног дана за то бити и награђени. Тако ће и бити. Злотвори су стављали пред Србе и непремостиве препреке али никад нису успели да избришу светосавску

Вељко Ђурић Мишина: Шта би са српским меморијалом на Ушћу

  Једна од најболнијих рана у нововековној историји српског народа јесте страдање у 20. веку, а у том контексту и ратне жртве. Када се помену ратне жртве обично се говори о бројевима. И ту настаје велики проблем. Јер, аматери и заљубљеници у прошлост, као и понеки професионални историчар од угледа и звања, започну тираду празних тврдњи. Као школовани историчар и директор Музеја жртава геноцида јављао сам се у разним формама, од новинског текста до дугометражних документарних филмова, све у намери да исправим бројне заблуде, глупости и аматеризам, јер све то доноси штету у односу на научно и стручно тумачење одређених тема. Овом приликом желим да укажем на бројне и испразне

Пребиловке на домаћинском течају 1939

Мртвима вјечна слава, живи будите будни

Пише Весна Капор Док Милановић поново витла над Пребиловцима, свет у Херцеговини међусобно ће размењивати смокве и кајмак, мед и кромпир, шљиве и грожђе, пећи лозу и шљиву… и како то обично и бива, наздрављати и сахрањивати, заједно, између свих наших „клања и орања“ Обуците бијеле кошуље. Та реченица дуго се протезала, потихо у Херцеговини, као окидач, као поента, и као врхунски цинизам дуге историје комшијко-братских односа, после Другог рата. И нико баш, од оних који су потихо чували сећања није заборављао ову језиву реченицу да дометне у причу. Ову невину, обећавајућу, светлу реченицу. За Србе, како се испоставило, укопну. Тако су нове власти НДХ државе, успостављене одмах1941, позивале своје

Све бараке у Слани биле су ограђене бодљикавом жицом у неколико редова

БИЛТЕН: Глас Јадовна – Бр. 1

Фашизам у пракси: Само 30 одсто Хрвата верује у суживот са Србима Само 30 одсто испитаника старости од 14 до 29 година сматра да постоје квалитетни услови за суживот Хрвата и Срба у некад ратом захваћеним подручјима, а 23 одсто подржава право националне мањине да користи властито писмо и језик у службеним просторијама институција. Српске цркве биле су ломаче У тоj држави, у исто време и на истом месту, спаљивани су и људи и књиге. Цркве су постале ломаче, понегдеи кланице. Храмови хришћанског, православног богослужења претворени су у стратишта само због тога што су припадали православном обреду. Сандра Благић: Напокон знам гдје почивате Годинама смо се питали, гдје су им

Обиљежено 75 година од убиства цивила у Вршанима

У Вршанима код Бијељине данас је обиљежено 75 година од страдања 75 мјештана овог села, које су на данашњи дан 1944. године звјерски побили припадници злогласне 13. СС Ханџар дивизије. Предсједник Савјета мјесне заједнице Вршани Недељко Мићић рекао је да су припадници 13. СС Ханџар дивизија починили незапамћен злочин над мјештанима Вршана и околних села. „Побијени су углавном нејач и жене, чак и свештеник и његова породица…Наша је морална обавеза да овај датум никада не заборавимо, да га обиљежавамо са жељом да се то зло никада не понови“, рекао је Мићић новинарима. Мићић је навео да су ријетки тога дана успјели да побјегну од сигурне смрти. Градоначелник Бијељине Мићо Мићић

Стоја Карлица

„Шишали су нас до коже, крв је текла“, са 9 година одведена је у Јасеновац, њена сећања на плач, деце, глад, страх, мртве не бледе

Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, места на самој граници БиХ и Хрватске, никада неће заборавити страхоте које је као девојчица од девет година преживела у усташком концентрационом логору Јасеновац у Другом светском рату, где су људе убијали и пре него што су ушли у логорски комплекс. Она је у изјави Срни истакла да се злочини и све оно што је доживела у јасеновачком логору не могу описати речима. Стоја, девојачко Рабат, рођена је 1933. године у селу Побрђе код Костајнице. Офанзиву на Козари 1942. године дочекала је као сироче са још три сестре и два брата јер су им родитељи умрли пре офанзиве. Они су сами пошли у

Лов на меморабилије злогласне НДХ по огласницима и сајмовима ‘У Србији продајем усташки бодеж за 1300 кн. Не знам чији је, дјед је тајну однио у гроб’

Види ову фотографију, каже ми продавач на сајму антиквитета на Британцу. Показује ми помало изблиједјелу фотографију која приказује три војника који гацају сњежним путем. – То ти је високи часник НДХ у разговору с часником Wehrmachta. Мјесто радње је Stockerau, година је 1944., иза њих хода још један часник. Дам ти за 150 куна. – Знате ли о чему су разговарали? Насмије се. – Е, па онда би то вриједило пуно више. Kад је ријеч о колекционарству војних меморабилија, сајмови на Британцу и Хрелићу, али и онлине огласници плодно су тло. Kако због своје бурне повијести, промјена режима и ноторне чињенице да су нас били окупирали нацисти тако и због

НАЈАВА: Промоција романа „С Хомером у олуји“ аутора Анђелка Анушића

Позивамо Вас на промоцију романа „С Хомером у олуји“ која ће бити приређена у Народној и универзитетској библиотеци у Б. Луци, 19. марта, у  19. часова. Роман је завршница (II, III, IV)  дио Анушићевог четворокњижја заснованог на првом дијелу (Гласови са Границе, 2016.) о дугом историјском кретању између орања и клања (Андрић- Екмечић) нашега народа на сјеверозпадним ободима Балканског полуострва, дакле о Србима са Војне границе, односно потоње Крајине и Хрватске, као и дејтонске/дводјелне Босне и Херцеговине. Кроз породично стабло  једног Граничара/Крајишника које сеже до осмог кољена (курђеп, курђепа), дакле до 17. стољећа па до свршетка озвијереног двадесетог вијека, фокусира се повијесна судбина и разнолики социјални, политички и културни  облици

Акција "Олуја" (Фото: veritas.org.rs)

Сахрањени бака и унук убијени у „Олуји“

На мјесном гробљу у селу Превршац, код Костајнице, јуче су сахрањени посмртни остаци Стоје Матијашевић /65/ и њеног унука Милана Корасића /11/, који су убијени у хрватској војној акцији „Олуја“ у августу 1995. године, саопштено је из Документационо-информационог центра „Веритас“. Они су убијени заједно са комшијом Милошем Корасићем /78/ у подруму Милошеве куће. Посмртни остаци старице и хендикепираног дјечака, који је остао уз баку која није хтјела да напусти родно огњиште, идентификовани су у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу 5. фебруара. Убијени Милош Корасић идентификован је 13. јула 2010. године и сахрањен је раније на мјесном гробљу у Превршцу. У посљедњих 18 година из заједничких, масовних и

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.