arrow up

Епископ Сергије у Ливну: Не заборавити 20.000 убијених Срба

Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије поручио је данас у Ливну да не смије бити заборављено страдање српског народа од усташа, које су у овој епархији у Дргом свјетском рату убиле и заклале око 20.000 Срба, а само у Бихаћу између 12.000 и 14.000. Владика Сергије служио је Свету архијерејску литургију у Спомен-капели у Ливну гдје је данас стигао Часни крст из Јерусалима и плаштаница из Русије, те је у бесједи подсјетио да су усташе убијене ливањске Србе, којима је направљена ова капела, бацили у јаме Ливањског поља. – Управо они који су клали, годинама су то заташкавали. После тог клања, нажалост, завладало је безбожништво – рекао је владика Сергије

garavice-stratiste.jpg

Бокан: ДА ЛИ СТЕ МАКАР ЧУЛИ ЗА ГАРАВИЦЕ, ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА СВИХ ВРЕМЕНА?

Сви знамо за побијене у њујоршким ”кулама близнакињама”, за страдалнике модерних џихадиста у Паризу, за мртве у Вијатнаму и Камбоџи, за Улофа Палмеа и Зорана Ђинђића, браћу Битићи, Славка Ћурувију и Милана Пантића, па чак и за неразрешено убиство певачице Јелене Марјановић…, али, у исто време – да ли смо уопште чули за Гаравице код Бихаћа, језиво место где је од крволочних хрватских и муслиманских усташа страдало преко 12.000 невиних српских цивила (британски извори наводе за неколико хиљада већи број жртава).  С тим што је међу тим српским страдалницима било и много дечице, несвесне због какве би то ”кривице” они требало да буду преклана, а и зашто се не сме

Срби огорчени због забране обиљежавања Покоља* у Гаравицама

Све док се питање великог прилива миграната не ријеши, на подручју Унско-санског кантона све манифестације јавног карактера биће отказане, а међу њима и одржавања комеморативног скупа у Гаравицама код Бихаћа, најављеног за 14. септембар, изјавио је за Радио-телевизију Републике Српске, министар МУП-а Унско-санског кантона, Нермин Кљајић. Срби након овакне одлуке оштро реагују сматрајући да је за одржавање 78. годишњице усташког злочина у Гаравицама код Бихаћа, почињеном над више од 12.000 Срба у Другом свјетском рату, требало да буде више разумијевања и да је за овај догађај требало да буду обезбијеђени одговарајући услови. Срби убијени на једном од највећих стратишта српског народа у Другом свјетском рату заслужили су достојанствени помен, а не

garavice-stratiste.jpg

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Ханџар дивизија

Цела БиХ пуна је српских Сребреница!

Територија БиХ препуна је српских стратишта из Другог светског рата за која, све до уназад две деценије, готово нико није ни знао, изузев ретких преживелих и родбине несрецћника који су тамо скончали од усташке руке! Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 2. августа 2017. године. Пријатељи, родбина и потомци покланих Срба тек након пада комунизма почели слободно да посјецћују места на којима су страдали њихови најближи, историчар Зоран Пејашиновицћ ипак истиче да је погрешно у комунистичкој репресији тражити искључивог кривца за недостојно обележавање локација на којима је извршен геноцид над српским народом. – Кривица за такав однос у највећој мери лежи у нама

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац.

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује:

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој

Јово Шаровић

Приједор, Аеродромско насеље Свједочи: Рођен сам 7. јануара 1937. године у околини

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.