arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

8. мај 2019.

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

ЧЕМУ ПРОГЛАШЕЊЕ СВЕТИМ АКО ИСТИНА НИЈЕ ЈАСНА?

8. мај 2019.

Папа Фрањо сматра да проглашење Алојзија Степинца светим „не би служило ничему ако истина није јасна“. На повратку са тродневне посјете Бугарској и Сјеверној Македонији папа Фрањо је у изјави за ХРТ навео да је Степинац „био крепостан /узоран/ човјек, па га је Црква прогласила блаженим“. „Али, у одређеном тренутку, у процесу канонизације постоје нејасне тачке – историјске тачке“, рекао је папа Фрањо. Папа истиче да се „молио, промишљао, тражио савјете и увидио да треба да затражи помоћ од /Његове светости патријарха српског/ Иринеја“. „Он је велики патријарх. Иринеј је помогао, формирали смо заједничку историјску комисију и сарађивали. И Иринеју, и мени је једини интерес истина“, напомиње папа. Папа Фрањо

Сандра Благић: Свака хумка има једну Јелену, Стоју, Милицу, Алексу, Раду, Стојана, Милана, Јована

7. мај 2019.

Киша неуморно пада а вјетар фијуче и пробија до кости. Пробија до саме душе која се смрзне чим види хумке Доње Градине. Непрегледна поља са гробницама којих има на стотине. Киша која пада није киша већ сузе наших мученика чије су кости још увијек прекривене травом. А њихове душе са Господом стоје. Стоје и гледају потомке, поштоваоце како се односe према њима. Стотине људи и дјеце корачају стазом од туцане цигле и не знају гдје су дошли. Не знају да ходе по костима прадједова, костима дјеце, бака и мајки. Нема више тишине…чује се смијех, врисак, цика, аплауз. Слабо се чује молитва и пој свештеника, слабо се чују они који би

Строго поверљиво: Откривени тајни нацистички документи – како бити немилосрдан (фото)

7. мај 2019.

Тајне, строго поверљиве нацистичке документе открили су британски командоси током инвазије на норвешка острва Лофотен у марту 1941. Готово непозната копија нацистичких докумената која је недавно откривена у Националној библиотеци Израела баца ново светло на живот у окупираној Норвешкој током Другог светског рата, навео је Шаи Бен-Ари из библиотеке у чланку објављеном у новинама „Харец“. У документима се налазе упутства високих официра Вермахта војницима који су били ангажовани у нацистичкој окупацији Норвешке. „Наредбе објављене у брошури у суштини представљају кратак и практичан приручник како преузети демократску земљу и ’притискати‘ њено становништво“, нагласио је Бен-Ари. Он подсећа да су тајна документа која „пружају увид у природу нацистичке окупације Норвешке“ пронашли британски командоси током

evo-nase-dece.jpg

Видео: ЕВО НАШЕ ДЕЦЕ

7. мај 2019.

Погледаjте документарни филм Здравка Шотре коjи свjедочи о страдању Срба из Херцеговине у Независноj Хрватскоj 1941. године. Мученичко село Пребиловци наjстрашниjе симболизуjе геноцид коjи  jе преживио српски народ. Потомци након 50 година широм  Херцеговине ваде кости своjих предака из jама и достоjно их сахрањуjу. Оваj филм из 1991. има своjу специфичну тежину ако знамо да jе убрзо након тога „комшиjа“ са незапамћеном монструозном мржњом уништавао и кости мученика. Везане виjести: Видео записи везани за страдање у Пребиловцима, љета 1941. Страница на нашем саjту посвећена ПРЕБИЛОВЦИМА

Djuro_Zatezalo_I_i_II.jpg

Казнионица Окружног суда у Госпићу концентрациони логор – Књига Јадовно 1.

7. мај 2019.

Одмах по проглашењу Независне Државе Хрватске, усташе су запосјеле све казнионице и затворе Краљевине Југославије на територији нове државе. Тако су запосјели и казнионицу Окружног суда у Госпићу и у њу, већ од 11. априла 1941. године, почели затварати Србе и комунисте, без обзира на националност, с подручја Госпића и његове околине, а од почетка јуна и из свих крајева НДХ. Казнионица у Госпићу је код старијих грађана овог мјеста позната и под именом „Герихт“ (Gericht, њем., суд). То је велика четворострана зграда, основе 130×130 метара, на два спрата. Крила зграде су међусобно повезана и затварају дворишни простор с бунаром у средини. У предњем, западном дијелу зграде, за Краљевине Југославије

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Проф. др Борис Беговић: Логори у НДХ – државни пројекти

6. мај 2019.

Др Борис Беговић – редовни професор Правног факултета БУ, члан Центра за либерално-демократске студије, познат у економским круговима, али и члан Удружења „Јадовно 1941.“, за наш радио говори о активностима поменутог Удружења, предстојећем молитвеном скупу првог јулског викенда на местима где су Срби страдали почетком Другог светскг рата од стране усташког терора. „Комплекс логора ЈАДОВНО – ГОСПИЋ – ПАГ био је државни пројекат чији је циљ било коначно решење, односно истребљење српског народа“, рекао је проф. др Борис Беговић. Како јке функционисао комплекс логора, како су убијани заточеници, зашто је логор затворен након три месеца од отварања, како је страдао Епископ горњокаарловачки Сава Трлајић, само су нека од питања на

Јелена Бухач Радојчић, фото: Танјуг

Јелена Бухач Радојчић: Још чујем вриску дјеце из Јасеновачких логора

6. мај 2019.

Осамдесетдвогодишња Јелена Бухач Радојчић, која је као дијете преживјела голготу јасеновачког логора, изјавила је Тањугу да и данас чује вриску дјеце и мајки које су усташе раздвајале у логору Стара Градишка и да су то слике које не блиједе. Усташе су током Другог свјетског рата Јелени убиле баку, дједа, оца, два брата и још 80 рођака, а по завршетку рата она, брат и мајка нису имали гдје да се врате, јер је породична кућа у Јабланцу била срушена, а и кућа бабе и дједа. Усташе су 1942. године у јасеновачком логору заклале њеног четворогодишњег брата Душана, бабу и дједа, зато што нису жељели да се раздвајају. Црнокошуљаши су оца Божу

Мирослав Лазански

Лазански: Хрвоје Класић и Хрвати хоће да промене историју, али заборављају…

6. мај 2019.

  Гледао сам ових празничних дана мало телевизије драгих нам суседа. Па тако, на ХРТ 4 набасах на емисију која се бави ревизијом историје на просторима бивше СФРЈ. Гост је био уважени загребачки професор, историчар др Хрвоје Класић. Повод је била наводна идеја неких кругова да се у Београду подигне споменик Слободану Милошевићу. Иако мислим да би се тај споменик, пре свега, требао подићи у Загребу. Иако се уважени професор Класић својски трудио да остави бар привид објективности, иако је мало, онако овлаш, опалио и по својима, ипак је закључак био да су за све несреће, трагедије и ратове на просторима бивше СФРЈ криви Срби и Србија. Тако рече професор

Матхаузен

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

5. мај 2019.

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек

Проф. др Гидеон Грајф

Грајф: Дићи глас против антисемитизма и ревизије историје

5. мај 2019.

 Израелски историчар Гидеон Грајф поручио је данас у Доњој Градини да треба дићи глас против застрашујућег тренда антисемитизма и ревизије историје Другог свјетског рата свуда у свијету. „То дугујемо будућим генерацијама, то дугујемо нашим прецима“, рекао је Грајф на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Он је истакао да је морална дужност и обавеза свих нација да не дозволе да се јасеновачко мучеништво понови, те је овом приликом дао подршку изградњи меморијалног центра у Доњој Градини. „Наша је морална дужност да будемо овде у име Срба, Јевреја и Рома који су брутално убијени, а посебно према 20.000

Додик: Нећемо дозволити прекрајање историје

5. мај 2019.

Предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик подсјетио је на зло усташког режима и монстроузна страдања у Јасеновцу и Доњој Градини, прије свега српског, али и свих осталих народа. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да злочин у јасеновачким логорима не смије бити заборављен и да је зато српска држава синоним за слободу српског народа. – Тек 27 година обиљежавамо ово страшно страдање које се догодило прије више од 70 година у Другом свјетском рату. То говори да се хтјело сакрити страшно страдање Срба, Јевреја и Рома, међу којима је било и 20.000 дјеце – рекао је Додик на обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у

Народни хероји у фабрикама Вермахта

5. мај 2019.

Стратешки циљ Башића било је одвраћање Цвијиног одреда од противусташких акција тако што ће га увући у борбу против других српских устаника и Италијана: „Требало је искористити прву прилику да га доведемо у сукоб, најпре с окупатором, а затим с четницима, да се с њима непомирљиво закрви!!!” Сведочанство пуковника ЈНА Дуја Башића, шпанског добровољца и партизанског првоборца, објављено пре више од пола века, подрива догме официјелне историографије о ангажману и доктрини КПЈ после слома Краљевине Југославије Mноги шпански добровољци, истакнути чланови Комунистичке партије Југославије (КПЈ), они који су ратни слом своје земље дочекали у француским логорима, нису се пробијали ка окупираној Југославији већ су, по налогу КПЈ, отпутовали у срце

Дан кад су „савезнички“ авиони сравнили Подгорицу са земљом

5. мај 2019.

Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута Ни мањег града, ни више бомби које су пале на њега у 20. вијеку. На Подгорицу су и агресорски и савезнички авиони истресали смртоносни терет, на њене житеље, куће, зграде, мостове, млинове, воденице, остављајући пустош. Најтеже је било оно 5. маја 1944. године када се на град сручило 600 бомби тешких преко 400 тона. Том приликом, погинуло је 600 грађана, а више од 200 теже или лакше рањено. Иако је у Другом свјетском рату имала једва 16 000 становника, Подгорица је бомбардована чак 84 пута! У тим нападима погинуо је сваки осми становник

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА