arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Дража током процеса Фото Архив „Борбе“

Судбину Драже Михаиловића одредиле светске силе

9. децембар 2019.

Американци били против искрцавања савезника на Јадрану, а команданта Југословенске краљевске војске у Другом светском рату Енглези предали Титовим комунистима, каже Милослав Самарџић, аутор документарца о вођи четничког покрета. Крагујевац – „Много сам хтео, много започео, али је ратни вихор однео мене и моје дело…” Када су се чуле ове речи генерала Драгољуба Драже Михаиловића, измученог оптуженика, које он изговара у судници на крају монтираног процеса, у публици је настало комешање. То је претпоследња секвенца документарног филма о команданту Југословенске краљевске војске (у отаџбини), аутора Милослава Самарџића, уредника некадашњих „Погледа”, који је, у организацији Покрета обнове Краљевине Србије, приказан у препуној сали Скупштине града Крагујевца. Трен касније, када се на

Како данашњи руски историчари гледају на четнике и Дражу Михаиловића

3. децембар 2019.

Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: „Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо друкчије информације. У овом тексту водећи руски експерти-балканолози говоре о својем односу према четничком покрету Драже Михаиловића и његовој рехабилитацији. У совјетском периоду, а затим по инерцији и 90-их година 20. века однос многих руских научника према овом питању био је крајње недвосмислен: Совјетски Савез је спасао свет од нацизма, а његови савезници у Југославији били су Титови партизани који су се херојски борили

Бањалука: Премијерно приказан филм „Генерал Дража Михаиловић“

17. октобар 2019.

У Културном центру Бански двор у Бањалуци приказан је документарни филм Милосава Самарџића о команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Дражи Михаиловићу. Аутор је грађу за филм прикупљао 30 година у архивима Србије, Њемачке и Сједињених Америчких Држава. Двочасовни документарни филм “Генерал Дража Михаиловић” садржи један од одговора на питање зашто су Западни савезници 43. изневјерили Равногорски покрет и успоставили сарадњу са Комунистичком партијом Југославије. Према ријечима аутора Милосава Самарџића, рјешењу те недоумице претходио је његов истраживачки рад дуг три деценије. – Бирали смо најексклузивније податке, архивске филмове, документа и фотографије. Људи су много изненађени садржајем. Мислим на оне који су гледали само конвенционалан програм – изјавио је Самарџић. Приказивање

Бањалука: Премијера документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“

14. октобар 2019.

Србско сабрање Баштионик организује премијерно приказивање документарног филма „Генерал Дража Михаиловић“ у уторак 15.10.2019. љ.Г. у Концертној дворани Културног центра Бански двор у Бањалуци с почетком у 19ч. Циљ нам је да на достојанствен начин прикажемо филм који кроз архивске снимке, свједочења учесника догађања, изјаве страних војних и дипломатских званичника, објективно и неострашћено, историјским  чињеницама говоримо о животу најодликованијег српског официра свих времена. Желимо бањалучкој али и широј јавности у Републици Српској показати истиниту причу о херојском путу човјека који је свој крст часно изнио, до краја остајући вјеран својој војничкој заклетви Богу, Краљу и Отаџбини. Пројекцији ће присуствовати аутор филма господин Милослав Самарџић који ће се обратити присутнима. Улаз

Некад кад запепели ваздух, можда је Чича: Годишњица од убиства генерала Драже Михаиловића

17. јул 2019.

Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’ некад се деси да нека друга трунчица пепела падне ми на главу. И не знам која је те трунчице прича, али застанем и помислим – можда је Чича На данашњи дан десила су се два трагична догађаја која су имала тешке последице по судбину српског народа – 1918. године комунисти су звјерски ликвидирали руску царску породицу Романових, а 1946. од исте руке страдао је и вођа српског антифашистичког покрета Драгољуб Дража Михаиловић. 1946. године зверски је ликвидиран генерал Драгољуб Дража Михаиловић, послије монтираног процеса владајуће Комунистичке партије Југославије. „Некад кад запепели ваздух… Јасно разазнам у њему Светога Саву. Ал’

Николa Калабић

Србија: Одложен почетак суђења о Kалабићу

4. фебруар 2019.

У Вишем суду у Ваљеву данас је за 19. март одложен први претрес у оквиру поновљеног суђења о захтеву за рехабилитацију четничког вође из периода Другог светског рата Николе Kалабића, након што је Апелациони суд у мају 2018. укинуо претходно решење о рехабилитацији и вратио на поновни поступак. Претрес је одложен на захтев адвоката породице Kалабић која је тражила да се поново саслуша историчар Бојан Димитријевић као и историчар Веселин Ђуретић. Виши јавни тужилац је у предходном поступку тражио вештачење стручњака Савременог историског института у Београду, те је судија Вишег суда Драган Обрадовић данас наложио да се Јавно тужилаштво у року од петнаест дана конкретно изјасни о ком историчару је

Дража Михаиловић

Србија може да добије музеј Драже Михаиловића?

1. фебруар 2019.

Србија би могла да добије музеј посвећен вођи четничког покрета Дражи Михаиловићу, седам деценија после његове смрти, пишу „Вечење новости“. Тај листи наводи и да, иако је оснивање тог музеја још само на нивоу плана, већ сада је јасно да ће пробудити никад успаване духове српске прошлости. Kако наводе, иза ове иницијативе стоји његов унук, Војислав Михаиловић и група поштовалаца равногорске традиције, а идеја је да се на једном месту сакупе лични предмети, документи и литература посвећени његовој борби. Место ове поставке још није одређено, али је могуће да ће бити на месту где се налази кућа у којој је Михаиловић са породицом живео пре рата – у Брегалничкој 24

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА