„Путовао сам са Десанком деведесетих година на један од Вукових сабора, у време оне опште еуфорије. Тад су свуда биле српске заставе, њу су поздрављали са три прста и са песмама које се дотад нису певале, а она је отпоздрављала грађанима који су нас мимоилазили“. „И у сред те велике еуфорије, како смо били у истим колима, она се у једном тренутку сагнула према мени и шапатом питала: `Да ли ћемо пропасти?` Кад сам чуо да је избачена из школског програма у Србији, сетио сам се тог њеног питања. Још је симболичније да је из школског програма избачена њена књига `Тражим помиловање`. Ја већу пропаст не могу замислити…“ Овако академик