Dalmacija Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Ђурђица Драгаш: Ма кажи ми, молим те, шта значи маћи

20. децембар 2025.

Да ли је и зашто је важна „Тврђава“?! Насмеја ме, ал’ некако и разнежи питање које ми пре неки дан постави пријатељица, рођена Београђанка. Знала бих откуд јој то и да ми није објаснила. Серију Тврђава гледали су и они којих се тематика лично не дотиче, они који домаће серије не гледају, што „из принципа“, што из чисте незаинтересованости, али и они који о Крајини, Книну и колони која је одвела читав један народ, не знају скоро ништа. Објасних пријатељици да је реч о детету, најчешће малом, али да је било и оних које су родитељи, бабе и деде, рођаци па чак и пријатељи тако звали читавог живота. Остајали су „маћи“

Објављени први кадрови филма и серије „Олуја“, емотивне сцене леде крв у жилама

1. октобар 2021.

Без и једне изговорене речи, прве сцене филма „Олуја“ уздрмаће и најјаче међу нама. Филм и серија „Олуја“, пројекат који обрађује тему једног од највећих српских страдања у новијој историји, добио је свој први тизер видео сачињен од потресних сцена које ће несумњиво изазвати набој емоција код свакога ко га погледа. Први кадрови прожети страхом, тугом, неизвесношћу и храброшћу потврђују намеру редитеља и сценаристе Милоша Радуновића да кроз овај филм и серију ода почаст судбинама „обичних“ људи који су кроз историју највише пропатили, а због политике остали занемарени. Да је Радуновић направио добар избор када је кастинг главних улога у питању, јасно је већ из овог првог најавног видеа. Глумци

Саво Штрбац: ДОЛАЗАК СРБА НА ПОДРУЧЈЕ ДАНАШЊЕ ХРВАТСКЕ

2. јул 2020.

У сјеверној Далмацији, у којој сам живио до августа 1995, постојала су, и још увијек постоје, три православна манастира, која су утемељена у XIV вијеку: Крупа (1317), Крка (1350) и Драговић (1395), који од оснивања постају “духовна средишта, културна стјецишта и национална зборишта” српског народа у Далмацији. Недавно је “Јутарњи лист”, један од водећих хрватских дневних новина, из пера новинара Владе Вурушића, објавио подужи текст о положају Срба у Хрватској, којег су у цијелости или дијеловима пренијели и многи медији у региону. Текст и по мом мишљењу доста објективно приказује данашњи положај Срба у тој држави и веома је критичан према хрватским властима које увелико придоносе, својим чињењем и нечињењем,

Ислам Латински: Комшија му псовао мртву четничку мајку и претио смрћу

22. мај 2020.

У мају прошле године у селу Ислам Латински, у току ноћи, уз псовке и погрдне речи каменовано је неколико кућа Срба повратника. Тачно годину дана након тог инцидента Душану Лакићу комшија псовао „мртву мајку четничку“ и отворено му запретио да ће га убити ако још једном затражи од њега своју земљу. Прошло је нешто више од шест година од када се Душан Лакић вратио у своју породичну кућу у Исламу Латинском. Много дуже од тога, тачније недуго након што ју је у рату напустио, његову земљу и имање заузео је и обрађивао комшија Маринко. И поред чињенице да се Душан вратио и да, изузев земље, других прихода за живот нема,

ЧЕТИРИ СЛИКЕ ИЗ КРАЈИНЕ: Тамо где се (не)живи

20. јул 2019.

И данас… када у Перучи опадне ниво воде, са дна на Цетини изграђеног вештачког језера, изрони стари манастир Драговић. Тада се темељи храма основаног 1395. године и остаци тежачких камених домова, потопљени педесетих година прошлог века забеле на далматинском сунцу и попут костију сину између Динаре и Свилаје. У Цетинској крајини. Како Драговић, тако и далматински Срби. Тако Далмација, Лика, Банија, Кордун.. тако Славонија…Тако Крајина. Прва слика: Драговић На крају заборављеног пута који ће своме циљу довести само оне који знају куда иду, пред манастиром који тихо гледа плаветни бездан на чијем дну и сам спава, дочекује нас јеромонах Јован. Здрави се и смеје. Задовољан што поново има са ким

Нада да ће Миочић поново оживети и даље тиња

30. мај 2019.

Миочић је једно од српских села на подручју општине Дрниш, које је наслоњено на чувено Петрово Поље. Од Дрниша је удаљено свега неколико километара. У овом селу некада је живело више од шест стотина становника, док их је данас петнаест пута мање. У односу на време од пре три деценије, у Миочићу је све другачије, само је сеоски храм Светог Јована Крститеља готово исти. Стражари над селом, чувајући успомене на нека лепша времена, када је оно било пуно живота. Петар Вуковић из Миочића има седамдесет и три године. Памти овај Далматинац своје село још кад је у њему босоног трчао по ливадама, играјући се са својим вршњацима, којих је у то

Да Срби нису гинули за Далмацију, данас бисмо гладовали

15. фебруар 2019.

Хрватски историчар Горан Шарић подсјећа на оно што у Хрватској прећуткују и о чему не говоре, држећи се стереотипа о Србима као вјечитим непријатељима – Срби су два пута спасили хрватску обалу. Текст хрватског историчара Горана Шарића у којем подсјећа јавност да су Срби 1918. године и у Другом свјетском рату својим животима два пута плаћали слободу Далмације, односно хрватске обале, изазвао је различите коментаре у региону. Шарић, који је и католички теолог, наводи да је Лондонским уговором од 25. априла 1915. године Италији обећана готово цијела источна обала Јадрана, а Србија је требало да добије остатак далматинске обале, Славонију и БиХ. Тада је одлука о томе хоће ли Хрватска

Позната имена идентификованих у Загребу

7. фебруар 2019.

У Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу у уторак су идентификовани посмртни остаци шест особа које су ексхумиране на асанацијским гробљима на подручју Сисачко- мославачке и Задарске жупаније. И док Министарство бранитеља Хрватске које је саопштило ову информацију није открило ни њихова имена, ни националност, “Веритас” открива да је реч о Србима убијеним током или након акције “Олуја”. – Успели смо да сазнамо за имена четворице од шесторице идентификованих. Међу њима су Драгомир Обрада Чотра, душевни болесник који је убијен крајем августа 1995. године у селу Бјелина, опшина Бенковац, а чији посмртни остаци су ексхумирани у новембру 2016. из масовне гробнице на Градском гробљу у Задру. Тако је