arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Dijana Budisavljević

Film o Diani Budisavljević u sredu na RTS-u i HRT-u

21. april 2020.

Film „Dnevnik Diane Budisavljević” Dane Budisavljević imaće televizijsku premijeru u sredu 22. aprila na Prvom programu RTS (21 č) i na HRT (20.05 č) – na dan kada se obeležava sećanje na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Nagrađivani igrano-dokumentarni film potresna je priča o nesvakidašnjem herojskom činu Zagrepčanke austrijskog porekla koja je za vreme ustaškog režima u Hrvatskoj spasila više od 10.000 srpske dece iz koncetracionih logora. Nakon premijere na 66. Pulskom filmskom festivalu, na kojem je nagrađen 2019. godine, „Dnevnik Diane Budisavljevć” imao je veliki uspeh na festivalima i u bioskopima širom regiona, uključujući 15. Slobodnu zonu u Beogradu, na kojoj je imao

Bivša zatvorenica koncentracionog logora: Potomci dužni da znaju svu istinu o zločinima

21. april 2020.

Otkrivanje i očuvanje prave istine o ratu uvek je od značaja. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o finskim logorima iz Drugog svetskog rata, potomci zatvorenika će možda saznati nešto više, istakla je predsednica javne organizacije „Karelijsko udruženje bivših maloletnih zarobljenika fašističkih koncentracionih logora” Klaudija Njupijeva. Otkrivanje i očuvanje prave istine o ratu uvek je od značaja. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o finskim logorima iz Drugog svetskog rata, potomci zatvorenika će možda saznati nešto više, istakla je predsednica javne organizacije „Karelijsko udruženje bivših maloletnih zarobljenika fašističkih koncentracionih logora” Klaudija Njupijeva. „Uvek je od značaja vraćanje pravde i očuvanje istine o ratu i ratnim okolnostima. Zahvaljujući deklasifikovanim dokumentima o zatvorenicima u finskim logorima tokom Drugog

Dubrovnik u NDH

20. april 2020.

Dubrovnik je bombardovan 6. aprila 1941. Grad je branila protivavionska baterija na Montovjerni. Veliki broj dobrovoljaca prijavljivao se ali ih vojska nije primila. Izvor: SLOBODNA HERCEGOVINA ; Autor: SAŠA NEDELjKOVIĆ ; april 2019. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Posle rasula vojske franjevac otac Toma Tomašić sa grupom domagojaca razoružavao je na gradskim vratima od Pila vojnike koji su išli svojim kućama. Oružje je prenosio u ustaške centre. Prve nemačke motorcikliste 17. aprila 1941.

Gradići kod Velike Gorice

DAN KADA JE STVORENA NAJKRVAVIJA DRŽAVA U ISTORIJI BALKANA

10. april 2020.

Fašistička Nezavisna Država Hrvatska /NDH/, na čelu sa ustaškim poglavnikom Antom Pavelićem, koja je bila ratni saveznik nacističkog vođe Adolfa Hitlera, formirana je na današnji dan 1941. godine. Na radiju je pročitan poziv narodu dotadašnjeg potpredsjednika jugoslovenske vlade Vlatka Mačeka da se pokori njemačkoj vojsci i podrži ustaše, koje su odmah počele teror nad Srbima, Jevrejima i Romima. Do jeseni 1941. u Srbiju je protjerano oko 200.000 Srba. Pravoslavni Srbi su, sa blagoslovom Vatikana i Rimokatoličke crkve u NDH, prisilno prekrštavani, a najdrastičniji oblik terora nad Srbima, Jevrejima i Romima bili su masovni pokolji. Samo u Jasenovcu usmrćeno je više stotina hiljada ljudi. Ta najveća „fabrika“ smrti u Drugom svjetskom

Staro sajmište

4. april 2020.

U javnim glasilima, često se različiti termini navode za logor na Starom sajmištu. Izvor: Izvor: Politika ; Autor: Prof. dr Branislav Nikolić – april 03, 2020. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. U periodu 1941. – 1945. godine, odnosno u Hitlerovo vreme, granica između Srbije i NDH bile su Drina i Sava, postojao je beogradski logor na Banjici, zemunski ustaški logor na Starom sajmištu, Jajinci su bili gubilište, a sve je to bilo pod

Drska i sramna revizija istorije

24. mart 2020.

„U HRVATSKOJ DRŽAVI 1941-1945. NIJE IZVRŠEN GENOCID NAD SRBIMA“ Ovoj apsurdnoj tvrdnji nastoji da pribavi „legitimitet“ disertacija nemačkog istoričara Aleksandera Korba, nagrađena najvišom ocenom na berlinskom Univerzitetu „Humbolt“ Mladi nemački istoričar Aleksander Korb je na berlinskom Univerzitetu „Humbolt“ uspešno odbranio svoju doktorsku tezu pod naslovom: „U senci svetskog rata. Masivno nasilje ustaša nad Srbima, Jevrejima i Romima“ i dobio najvišu ocenu summa cum laude.  Profesor Baberovski piše u obrazloženju svog predloga najviše ocene, pored ostalog čak i: „Korbova disertacija je jedan izvanredan prilog istraživanju genocida i nasilja. Niko više neće moći da ubuduće piše o ovoj temi na do sada uobičajeni način.“ Šta je to, što je revolucionarno novo u Korbovom

U Vukovaru prikazan film o kompleksu logora Gospić-Jadovno-Pag

13. mart 2020.

U organizaciji Udruženja medijskih radnika srpske nacionalne manjine „Orfelin“, a u saradnji sa Srpskim kulturnim centrom, u Vukovaru je prikazan film „Krst nad jamom“ u produkciji Udruženja „Jadovno 1941“. Autor ovog filma „Krst nad jamom“ je Dušan Bastašić, ujedno i osnivač i predsednik udruženja „Jadovno 1941“ koje se bavi istraživanjem zločina na području kompleksa logora Gospić-Jadovno-Pag, ali i negovanjem kulture sećanja. – Nakon osnivanja udruženja 2009. godine i već nakon prvog obeležavanja sećanja na Jadovno mi smo počeli, vođeni istorijskom faktografijom objavljenoj u knjizi dr Đure Zatezala, da sakupljamo foto i video zapise, da snimamo svedočenja onog malog broja žrtava do kojih smo mogli doći, ali pre svega njihovih potomaka.

Kontranapad iz Zagreba: Hrvati hoće da dokažu da je u Srbiji postojalo više „Jasenovaca“

11. mart 2020.

Iza najave Hrvatske da pomogne 5000 tužbi protiv Srbije zbog „torture u logorima“ koju su navodno preživeli njihovi građani krije se namera da se izjednače istorijske uloge dve države i da se raširi laž da je i Srbija imala svoje Jasenovce. Hrvatska je spremna da do kraja godine podrži 5.000 tužbi protiv Srbije koje podnose njihovi državljani koji su tokom građanskog rata na prostorima SFRJ navodno boravili u zarobljeništvu na teritoriji Srbije. Takozvani bivši logoraši iz Hrvatske smatraju da je Srbija „neosnovano lišila slobode hrvatske građane i da nije poštovala Ženevske konvencije o postupanju sa ratnim zatvorenicima.“ U to ime od Srbije traže obeštećenje u ukupnom iznosu od najmanje 225

Usvojen Zakon o memorijalnom centru Staro sajmište

25. februar 2020.

Zakonom o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ osniva se ustanova koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve.  Poslanici Skupštine Srbije usvojili su, sa 159 glasova, Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ radi, kako je navedeno u predlogu, ispunjavanja dužnosti i trajnog pamćenja i spomena žrtvama holokausta, genocida, okupatorskog terora i zločina. Kako je ranije u ime predlagača objasnio ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, Zakonom o Memorijalnom centru „Staro sajmište“ osniva se ustanova koja će biti posvećena kulturi sećanja na žrtve i istorijske događaje koji su se desili na prostoru današnjeg Starog sajmišta, odnosno na prostoru nacističkog logora „Jevrejski logor Zemun“ i „Prihvatni logor Zemun“. On je u Skupštini objasnio

DOKAZI o saradnji Stepinca i USTAŠA: Šta je kardinal pisao papi o progonima Srba

24. februar 2020.

Vatikan 2. marta otvara svoje arhive iz vremena Drugog svetskog rata. Kada 2. marta Vatikan otvori arhive iz ratnog pontifikata pape Pija 12. mnoge tajne, pa i ona oko aktivne saradnje kardinala Alojzija Stepinca i zločinačke NDH, biće napokon rešene. Već do kraja ove godine rezervisane su sve stolice u arhivu gde će naučnici proučavati milione stranica koje se čuvaju u arhivu iz vremena Drugog svetskog rata, podeljenih u 121 tematsku celinu. „Mi se ne bojimo“, poručuje biskup Serđo Pagao, prefekt Vatikanskog arhiva, nakon što je papa Franja doneo odluku da se ništa ne skriva, pa ni najveće tajne koje treba da razjasne odnos pape Pija i genocida nad Jevrejima,

Bojanić: Film koji svaki Srbin treba da pogleda

21. februar 2020.

Pogledah sinoć dokumentarni film ,,Zaveštanje“, autora Ivana Jovića emitovan na drugom programu RTS-a. Izuzetan dokumentarac, zaslužio je da bude prikazan u udarnom terminu na RTS1, i to u više termina. Vrlo malo ljudi zna za te stravične zločine a tu nam je i suštinski problem. Da je malo više razuma i trezvene svesti ovaj dokumentarac bi trebao da pogleda i svaki đak osmog razreda i srednjoškolci. Ovaj film je živa reč svedoka bez naratora i fotografija. Srećom snimljen u zadnjem času. Malo je ljudi koji su živi svedoci a mladi treba da znaju i čuju šta se dogodilo. Dokumentarni film „Zaveštanje“ reditelja Ivana Jovića, sastavljen je od svedočanstava ljudi koji

Stepinac i Bakarić

Vatikan krije razloge zbog kojih neće biti kanonizacije Stepinca?

20. februar 2020.

Za odugovlačenje i neproglašavanje Alojzija Stepinca svecem nisu odgovorni komunisti, Jugosloveni, Srbi, Srpska pravoslavna crkva ili Tito – prave razloge zna samo Vatikan, tvrdi hrvatski Net.portal. Odgovornost leži isključivo na institucijama Katoličke crkve, jer Stepinca svecem nije proglasio ne samo sadašnji papa Franjo, već ni druge pape prije njega, navodi istoričar Hrvoje Klasić. Ima istorijskih ličnosti koje, uprkos svim manama, većina ljudi doživljava kao pozitivce, a ima i onih koje, uprkos ponekoj vrlini, većina doživljava kao negativce, navodi se u tekstu. Nakon decenija rasprava, Alojzije Stepinac za većinu Hrvata katolika je svetac, dok je za većinu Srba on nesporno zločinac. Stepinčeva kanonska uloga nije sporna. Kao zagrebački nadbiskup u okolnostima

Srbe optužuju za Srebrenicu, a genocid u NDH ne pominju

19. februar 2020.

Mala i samonikla udruženja, kao što je to i Fondacija za sećanje na Jasenovac i Holokaust u Londonu, nisu u stanju da se nose s ovim problemima bez institucionalne pomoći, ističe direktorka Dragana Tomašević. Dan sećanja na žrtve Holokausta u Londonu obuhvata i sve genocide posle Drugog svetskog rata, a na centralnoj komemoraciji ovog 27. januara, nažalost, nisu spomenute srpske žrtve ustaškog genocida, ali su zato pominjani Srbi koji su počinili „genocid” u Srebrenici. U engleskim medijima Srebrenica se prikazuje kao najgnusniji zločin na evropskoj teritoriji posle 1945. godine. Pritom se, naravno, ne pominje ni operacija „Oluja”, ni pogrom u Bratuncu i Podrinju, kaže za „Politiku” Dragana Tomašević, direktorka londonske

Poslanici Skupštine Srbije podržali izgradnju memorijalnog centra Staro sajmište

19. februar 2020.

Narodni poslanici podržali su Zakon o memorijalnom centru „Staro sajmište“ u kojem će se čuvati sećanje na žrtve holokausta, ali i zamerili što se to radi tek sada. Poslanik Pokreta socijalista Bojan Torbica rekao je da je prostor Starog sajmišta jedan od retkih preostalih prostora u Evropi koji nije dostojno obeležen i dodao da će se posle usvajanja ovog zakona ispraviti višedecenijska nepravda. Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Vladimir Marinković dodao je da je krajnje vreme da izgradnjom memorijalnog centra i formiranjem instituta istraživačkih centara, podsećamo i učimo mlade šta se desilo u Drugom svetskom ratu. „Mi ovde kažemo da oprostiti možemo, a zaboraviti nećemo, a Jevreji kažu da nema zaborava,

Na red došao i Zakon o Memorijalnom centru „Staro sajmište“

18. februar 2020.

Goran Vesić izjavio da je usvajanje Zakona o Memorijalnom centru „Staro sajmište“, o kojem će parlament danas početi raspravu, ispunjenje istorijske pravde. Zamenik gradonačelnika Beograda je dodao da će nakon usvajanja Zakona biti osnovan Memorijalni centar čiji je zadatak čuvanje sećanja na žrtve nacističkog koncentracionog logora na nekadašnjem Beogradskom sajmištu, Jevrejskog logora Zemun i Prihvatnog logora Zemun. Vesić je istakao da će budući memorijalni centar obuhvatiti prostor na levoj obali Save, odnosno područje nekadašnje Bežanijske bare, uključujući kulturno dobro „Staro sajmište“ i njegove zaštićene okoline, kao i odgovarajući prostor Jevrejskog prolaznog logora „Topovske šupe“, prenosi Beoinfo. „Staro sajmište je poslednji koncentracioni logor u Evropi koji nije memorijalizovan. Danas nećemo da

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA