Mi, pravoslavni hrišćani, kao da se stidimo da u ovom obezboženom i ciničnom svetu projavimo svoju veru, čak i onda kada su u pitanju sasvim očigledne stvari. Posebno kada je reč o nekom čudu, o
MORAMO OVO DA KORISTIMO KAO KLjUČNI, SUŠTINSKI ARGUMENT U MUČNOM „PREBROJAVANjU“ JASENOVAČKIH (I SVIH DRUGIH SRPSKIH) ŽRTAVA. Pre svega da sažmemo ove argumente u jednu jedinu misao: NE MOGU DA SE POREDE ARGUMENTI POTOMAKA SRPSKIH
Evo kako jedan iz gomile ovdašnjih estradnih istoričara (nosi mašnu, strasno demitologizuje “srpske mitove” i odaziva se na ime Dejan Ristić) naziva naš otadžbinski, odbrambeni rat, vođen na balkanskim međama od 1991. pa do 1999.
Ako postoji nešto iz drevne srpske istorije što nam odmah tera suze na oči, onda je to nasilno odvođenje naše dece u janjičare, zloglasni turski „danak u krvi“. Čak i ona Cunetova pesma o janjičaru
Mili moji! Najdraži i najbliži, a, opet, tako beskrajno daleki PRECI naši! Koliko ste muka pretrpeli, koliko bola podneli, koliko strahota preživeli, da bismo ja i moja deca (i deca moje dece i vašeg potomstva) postojali!
Svi znamo za pobijene u njujorškim ”kulama bliznakinjama”, za stradalnike modernih džihadista u Parizu, za mrtve u Vijatnamu i Kambodži, za Ulofa Palmea i Zorana Đinđića, braću Bitići, Slavka Ćuruviju i Milana Pantića, pa čak
Najvažnija stvar u nečijem životu je ispunjenje NjEGOVE MISIJE. Naravno, ukoliko je ima, i ako je taj ”nosilac misije” uspeo da svoje ideale praktično približi što većem broju ljudi. I pored svog mog ranijeg truda,
Pošto se već duže vreme spremam za pravljenje serije kratkih video-priloga na jutjubu (i drugde), evo sad ovim putem vam poručujem da mi postavljate pitanja na koja ću odgovarati u ovom serijalu. Oni koji su
Znajući da nam je sve darovano oni nisu mogli da se plaše onako silno i strašno kao mi. Oni su služili onome koji im je sve podario. To službovanje nije bilo služba roba ili sluge,
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
