Бокан Архиве - Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Бокан: БОЖЈА ПРОМИСАО И ДОБРА ДЕЛА ДАКЕ ДАВИДОВИЋА СПАСИЛИ ГА ОД СИГУРНЕ СМРТИ

12. децембар 2019.

Ми, православни хришћани, као да се стидимо да у овом обезбоженом и циничном свету пројавимо своју веру, чак и онда када су у питању сасвим очигледне ствари. Посебно када је реч о неком чуду, о нечему што у себи носи јасан знак свемоћне Воље нашег Творца. А зовемо Га, притом, Сведржитељ, и молитвама сведочимо каква је то сила немерљива у питању. И када се ова наша, све ређа спремност на чудо, јавно изговори, читава наша јавност (или: њен највећи део) почиње да се мршти, буни и исмева оваква тумачења. У томе, нажалост, учествују чак и понеки од нових богослова (оних који ”чуда” своде на ”приче из давнина” и ”средњовековне маштарије

Бокан: Не могу да воде „плодни дијалог“ истина и лаж, страдање и злочинство

7. децембар 2019.

МОРАМО ОВО ДА КОРИСТИМО КАО КЉУЧНИ, СУШТИНСКИ АРГУМЕНТ У МУЧНОМ „ПРЕБРОЈАВАЊУ“ ЈАСЕНОВАЧКИХ (И СВИХ ДРУГИХ СРПСКИХ) ЖРТАВА. Пре свега да сажмемо ове аргументе у једну једину мисао: НЕ МОГУ ДА СЕ ПОРЕДЕ АРГУМЕНТИ ПОТОМАКА СРПСКИХ ЖРТАВА СА ПРИЧОМ БРАНИЛАЦА ЊИХОВИХ УСТАШКИХ ЏЕЛАТА. И то је најважније за разумети у овој, често мучној, а увек језиво тешкој (за слушати) причи о броју и начинима убијања српских и других жртава систематског убијања од стране нацистичких и скоро па људождерских џелата у црним униформама са знаком Павелићеве вампиролике државе. То је суштина свега! Када ми, можда, и претерамо у ма чему – наш темељ је увек истина. А шта год бранитељи усташких џелата

КАКО ДЕО ОВДАШЊИХ ИСТОРИЧАРА ЗОВЕ “РАТОВЕ ДЕВЕДЕСЕТИХ”

6. децембар 2019.

Ево како један из гомиле овдашњих естрадних историчара (носи машну, страсно демитологизује “српске митове” и одазива се на име Дејан Ристић) назива наш отаџбински, одбрамбени рат, вођен на балканским међама од 1991. па до 1999. године. Зове их “ратовима за одбрану југословенског наслеђа”!!! Он пише: “Увек треба тежити објективности, ма колико то некада било веома тешко… Историчари су сукобе крајем прошлог века одавно назвали “РАТОВИМА ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКО НАСЛЕЂЕ”…” Па ви видите каквих све фрикова овде има, размажених незаслуженом пажњом и привилегијама у овом ишчашеном друштву континуиране негативне селекције. А овај трагикомични, нушићевски лик на помен патњи и бола српских мајки због “данка у крви” и отете им деце из наручја

Драгослав Бокан: ГНУСНОСТ ГЛОБАЛИСТИЧКОГ ОПИСА „ДАНКА У КРВИ“

2. децембар 2019.

Ако постоји нешто из древне српске историје што нам одмах тера сузе на очи, онда је то насилно одвођење наше деце у јањичаре, злогласни турски „данак у крви“. Чак и она Цунетова песма о јањичару има то исто, болно значење за сваког нормалног Србина.Зашто кажем „нормалног“?Па зато што се данас у српским основним школама учи нешто језиво и наказно по овом питању, нешто што се може мерити још само са некадашњим титоистичких лажима о нашој историји. У уџбенике седмог разреда основне школе, у издању „БИГЗ-а“ (данас је ова издавачка кућа у хрватским рукама) унето је стварно невероватно тумачење злогласне отмице најздравије и најлепше српске деце, осуђене да убрзо затим постану

Драгослав Бокан: СЕНКЕ НЕЗАБОРАВЉЕНИХ ПРЕДАКА

12. новембар 2019.

Мили моји! Најдражи и најближи, а, опет, тако бескрајно далеки ПРЕЦИ наши! Колико сте мука претрпели, колико бола поднели, колико страхота преживели, да бисмо ја и моја деца (и деца моје деце и вашег потомства) постојали! Не знам ваш лик, чак ни од оних прошловековних, али осећам неописиву љубав и блискост са вама, више мојима од свих мојих. Татина мајка, лепа Софија је умрла на порођају у книнској болници, давне 1934. године, заједно са бебом, када је њен и мој Илија имао само годину дана. И сахрањена је негде на самом крају гробља на коме нисам никада био, нити ћи икада крочити на њега. Гроба ионако, одавно још, нема… Мамин ђед Душан

Бокан: ДА ЛИ СТЕ МАКАР ЧУЛИ ЗА ГАРАВИЦЕ, ЈЕДНО ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ СТРАТИШТА СВИХ ВРЕМЕНА?

3. септембар 2019.

Сви знамо за побијене у њујоршким ”кулама близнакињама”, за страдалнике модерних џихадиста у Паризу, за мртве у Вијатнаму и Камбоџи, за Улофа Палмеа и Зорана Ђинђића, браћу Битићи, Славка Ћурувију и Милана Пантића, па чак и за неразрешено убиство певачице Јелене Марјановић…, али, у исто време – да ли смо уопште чули за Гаравице код Бихаћа, језиво место где је од крволочних хрватских и муслиманских усташа страдало преко 12.000 невиних српских цивила (британски извори наводе за неколико хиљада већи број жртава). С тим што је међу тим српским страдалницима било и много дечице, несвесне због какве би то ”кривице” они требало да буду преклана, а и зашто се не сме

БОКАН: МОЈ (САСВИМ СПЕЦИФИЧАН) „СЛУЧАЈ

2. септембар 2019.

Најважнија ствар у нечијем животу је испуњење ЊЕГОВЕ МИСИЈЕ. Наравно, уколико је има, и ако је тај ”носилац мисије” успео да своје идеале практично приближи што већем броју људи. И поред свог мог ранијег труда, тек у последњих неколико година сам успео да отаџбинске идеале ”на мој начин” приближим приличном броју својих сународника. Пре тога сам покушавао на разне начине и кроз више жанрова (тв серија о средњовековним српским манастирима, политичка борба, урбана герила, моје добровољачке године на фронту, неколико примећених часописа, те књиге, монографије, предавања, беседе, полемике и наступи у медијима…) да утичем на патриотски део наше јавности и ојачам српско упориште насупрот југословенским и другим несрпским утицајима у

Драгослав Бокан: ПИТАЊА ЗА МЕНЕ

26. август 2019.

Пошто се већ дуже време спремам за прављење серије кратких видео-прилога на јутјубу (и другде), ево сад овим путем вам поручујем да ми постављате питања на која ћу одговарати у овом серијалу. Они који су ми фејсбук пријатељи могу да их напишу овде, као коментар уз мој текст, а они који још увек нису (због лимита од њих 5.000) могу да ми питање (питања) пошаљу у инбокс, у месинџер, па ћу их ја тако видети… Питања можете слати и на мејл адресу: [email protected] . Питања треба да буду ЗАИСТА ПИТАЊА, а не констатације или расправе са мојим мишљењем на неку тему (типа: ”А зашто ви не волите…?”, ”Због чега заступате

Бокан: Слава, вјера и ћирилица чине свето српско уточиште и не смију се издати (ВИДЕО)

17. мај 2019.

Знајући да нам је све даровано они нису могли да се плаше онако силно и страшно као ми. Они су служили ономе који им је све подарио. То службовање није било служба роба или слуге, већ служба сина, у славу Божју, са свјешћу о томе да не постоје побједе и порази, већ постоји подвиг на једној страни и издаја на другој страни. Оснивач Института за националну стратегију Драгослав Бокан истакао је да српско уточиште мора да се чува, а то уточиште чине слава, вјера и ћирилично писмо. Он је то казао на недавно одржаном Округлом столу на тему „Прошлост, садашњост и будућност ћирилице као дјела српске баштине“. Бокан је рекао