arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Бојан Вегара: ГЛАДНЕ ОЧИ И ФЕТА СИР

Богу душу, Бог је неће.. Данима су падале гранате. Није било струје и воде. А још од средине октобра осим риже и хљеба нисмо ништа друго уста ставили. Тог јутра нисам могао да једем рижу. Повраћало ми се од ње и нисам могао ни да гледам у њу. Рекао сам мами. -Ја ово не могу да доручкујем, гади ми се. Трпићу до ручка, а можда буде данас и следоваље у Црвеном Крсту. Мајка је само раменима слегла, направила неку тужну фацу и рекла. -Немам ништа друго, а ти ако не можеш трпи глад. Отпухно сам гласно, узео импровизовано кандило направљено од разрезаног чепа, вате и филџана, упалио га и узео

Бојан Вегара: ЈЕДАН СКОРО ПА МИРАН ДАН

Читав дан није пуцало, те смо се послије ручка сви скупили у трпезарији за столом. Брат и ја смо сједили попола на табуреу, ђед, баба, ујна и рођак Новица сједили су за трпезариским столом, док је мама кувала кафу. Ујна и рођак прелетили до нас и доњели напуњене батерије за радио. Устао сам да скинем војнички џемпер, јер било је баш вруће и рекао мами: -Смањи мало ту ватру. Мораћу отворит ова врата од дневног, нек се мало расхлади. Мајка климну главом и прођара ону ватру. Ујна је причала о некој жени што сину није дала врећу брашна, те се наставило причати о односу родитеља према дјеци. Ђед само отпухну

Бојан Вегара: МУЈИЦА И БРОВИНГ

Отац му је погинуо на Црвеним стјенама. Није га Мујица ни упамтио и све што му мајка има је он, мали Мујица. А и њега је добила у позним годинама и чува га као очи у глави. У љето те 1994. било неко дуже примирје. Сигурно два мјесеца није било неке жестоке пуцњаве. А народ се потпуно опустио и заборавио на рат. Нико није пазио гдје се креће и гдје борави. Ми смо те периоде максимално користили и маса нас би се искупила у парку. Шутали би лопте, размјењивали би видео касете, мували цурице. Жене су сједиле испред зграда. Мала дјеца су трчкарала. Дан ко и сваки други, у задња

Бојан Вегара: Ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте, ми знамо како цвилите

Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују. А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу и први на овом свијету побједе ту моћну НАТО алијансу и домаће авлијанере. Тукли смо се са оном хордом од Бога отпалих Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима. Тукли се читаве четири године, а посебно те 1995 године. Тог љета на Сарајвском ратишту, горило је

Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим

Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Mladost

Sve u svemu, imale smo sretno djetinjstvo, okružene ljubavlju i brigom, a

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.