Svu svoju ljubav posvetila siročićima

Katarina Dešić (91), plemenita hraniteljica iz Miloševca, povodom Dana državnosti odlikovana zlatnom medaljom za zasluge. Osamnaestoro dece očuvala do punoletstva, za još sedmoro mališana bila utočište. Za veliki trud ni penziju nije dobila

Nijedno nije za svoga veka pod srcem nosila i rodila, ali je za pola veka odnegovala i othranila, srcem i hlebom, dvadeset i petoro. To Katarini Dešić (91), hraniteljici pri Centru za porodični smeštaj dece u Miloševcu, stavlja orden na plemenite grudi kojim ju je država Srbija nagradila za Sretenje.

Osamnaestoro je očuvala do punoletstva. Za još sedmoro mališana bila je utočište. Poslednje dete ispratila je pre skoro deceniju. Ipak, na pomen njegovog imena, trza se i osmehuje, iako ju je smeh davno napustio.

Sudbina joj je dodelila, kaže, težak krst, najteži. Zbog torture u nacističkom logoru Biterfeld nije mogla da rađa.

– Sve se zaboravi, samo se to ne zaboravlja nikad – kaže Katarina prisećajući se logoraške tri i po godine života koje su je obeležile zauvek. Ta bol Katarinina možda se prepoznala sa boli dece siročadi. Spojila ih, dodelila jedne drugima.

– Bog je rekao da tako bude – pomirljivo kaže starica pokazujući fotografije dece koja su bila deo njenog života.

Svog supruga Mateju Rajkovića iz Miloševca, koji je bio razveden i imao sina od devet godina, Katarina je upoznala 1950. godine.

– Kad smo shvatili da nećemo imati svoju decu, počeli smo da negujemo tuđu – kaže.

Starost ne štedi, bole je godine. Teško se može setiti svih. Zna, jedino, da ih je sve volela. Mnoge i nadživela.

U njihovu kuću prva je došla Jelena iz Hrvatske. Imala je dve godine. Nekoliko meseci kasnije stigao je jednogodišnji Vukadin iz Aleksinca. Prvence svog hraniteljstva Katarina neće više videti.

– Jelena je često dolazila, ali doživela je šlog. Vukadin je nekoliko nedelja pred smrt došao da se oprostimo – priseća se baka.

Jan Kovar iz okoline Beograda, koji je umro mlad, pa još jedan Vukadin, koji je pronađen u parku, Nebojša i Vasilije iz Kruševca, Goran, Anđelko i Anđelka, brat i sestra iz Sopota…

Kao što se razlika ne pravi među rođenom, Katarina nije pravila razliku ni među decom koju je čuvala. Lendita je bila Albanka, Melinda muslimanka, blizanci Anđelko i Anđelka – Romi, Jan – Mađar.

Svaki rastanak je, kaže, boleo. Posebno kada je odlazio poslednji, Nebojša, koga je negovala od treće do 18. godine. Za njega je toliko bila vezana da je mislila da će umreti kada ode.

Svoju životnu misiju nije prekinula ni kada joj je, prerano, preminuo suprug, a potom i njegov sin. Danas živi sa unukom pokojnog muža, Draganom, njegovom suprugom Zoricom i troje njihove dece.

U desetoj deceniji umorila se od teških sudbina. Ali nije od ljubavi. Podsećaju je brižno čuvane uspomene na fotografijama, i neki novi klinci. Danas, pored nje odrastaju dva dečaka iz Kruševca, kojima je hraniteljica njena snaja Zorica.

Katarina i danas boluje od nesreće svoje dece, ne od godina. Bole je neke nepravde, ali trpi.

Više od pola veka negovala je siročad, ali penziju nije zaradila. Tek sa 15 godina radnog staža se negovateljicama iz Miloševca on priznaje.

Ipak, orden za humanost je zaslužila. Povodom Dana državnosti, predsednik Srbije odlikovao je Katarinu Dešić Zlatnom medaljom za zasluge. U obrazloženju stoji – „svu svoju ljubav posvetila je siročićima“. I život, dodajemo.

TEŽAK PUT

Katarina je rođena 1927. u Dubovcu kod Okučana u Hrvatskoj. Imala je 15 godina kada je 1942. godine ubijen brat Milan, a čitava porodica – majka, otac i dve Katarinine sestre završile u logoru u Staroj Gradiški. Otac Petar odveden je u Aušvic, majka Jelena u logor Jasenovac, gde je i skončala. Tri sestre su najpre prebačene u logor u Sisku, a Katarina potom u Nemačku. Danas ima jednu živu sestru koja živi nedaleko od Miloševca.

ORDEN I CENTRU ZA PORODIČNI SMEŠTAJ U MILOŠEVCU

Zbrinuli 6.000 dece

Centar za porodični smeštaj dece u Miloševcu, osnovan 1931. godine, povodom Dana državnosti takođe je nagrađen Sretenjskim ordenom prvog stepena.

– Od osnivanja do danas zbrinuli smo gotovo 6.000 dece. Na smeštaju kod hranitelja imamo trenutno 174 dece u 114 porodica – kaže direktorka Centra, Milica Lukić Momirović.

Na dodeli priznanja, umesto Katarine Dešić orden od predsednika Srbije primio je njen prijatelj Dušan Marić. Zlatnu medalju za humanitarni rad dobila je i hraniteljica Branka Filipović, koja je odnegovala četrdesetoro dece.

Autor: Jelena Ilić

Izvor: NOVOSTI