Свједок потврдио да га је тукао оптужени Јашаревић

Ждеро jе на суђењу Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу пред Судом БиХ испричао да су се у Ливну тензиjе пооштриле почетком априла 1992. године, када jе миниран кафић „Дуга“, коjи jе био у власништву особе српске националности.

„Настала jе паника међу становништвом. Мени jе други дан након тога речено да не долазим на посао, jер Србин не може радити на пумпи. Доста српског становништва jе тада напустило Ливно, групе су излазиле преко планина за Гламоч“, навео jе Ждеро.

Његовоj породици, као и неким рођацима, како jе рекао, запаљене су куће у селу, па су сви дошли да живе код њега у граду, преноси Бирн.

Он jе испричао да jе почетком августа у његову кућу дошла воjна полициjа, коjа jе њега и jош неколико мушкараца одвезла камионом у Основну школу „Иван Горан Kовачић“, гдjе jе, према његовоj процjени, било затворено између 200 и 300 мушкараца и жена српске националности, коjи су били малтретирани, пребиjани.

Ждеро jе рекао да jе прве ноћи међу припадницима воjне полициjе препознао Младена Дувњака, извjесног Швабу, Далибора Далиjа, коjи jе погинуо и Бабу Јашаревића, коjег jе у судници препознао као оптуженог Муамира Јашаревића.

„Тукли су ме Бабо Јашаревић и Швабо кабловима и ногама по циjелом тиjелу, али нису по глави. Био сам модар. Kад сам пао са столице, онда jе ударао ко jе стигао“, испричао jе свjедок и додао да се сjећа да га jе тукао и извjесни Kривић.

Ждеро jе навео да jе у школи виђао Зденка Андабака, да jе чуо да jе он био командир воjне полициjе, а у сали jе готово свакодневно виђао Сеада Велагића.

Он jе рекао да jе у школи остао од седам до 15 дана, након чега jе имао обавезу jављања у школу, а касниjе у радионицама „Електра“ у Ливну, одакле су и вођени на радове. Размиjењен jе у jулу 1993. године.

Илиjа Лалић, други свjедок, рекао jе да му jе у априлу 1992. године миниран угоститељски обjекат „Дуга“ у Ливну, те да jе тада срушено пола породичне куће, али да ниjе било повриjеђених.

„Не знам ко jе то урадио. Kасниjе се испоставило да jе бачена бомба jер су таj кафић звали `четничка кафана`. То jе била jедна од двиjе српске кафане у Ливну“, навео jе Лалић и додао да су православци тада, због страха, почели да одлазе из Ливна.

Он jе испричао да jе у августу 1992. године заjедно са своjом дjевоjком, муслиманком, приведен у школу „Иван Горан Kовачић“, а да jе његов отац раниjе притворен у други обjекат.

„Мене физички ниjе нико малтретирао. Гледао сам како су довели Грофа Баjила у салу. Бабо га jе ударао, мислим, пендреком“, рекао jе свjедок и додао да jе видио како су се неки људи коjи су прозивани враћали претучени.

Осим Јашаревића, он jе, како jе навео, у школи виђао Зденка Андабака.

Лалић jе рекао да jе размиjењен у jулу 1993. године, те да jе након школе, имао обавезу jављања у зграду „Електре“.

За затварање, мучење и убиства српских цивила 1992. године у Основноj школи „Иван Горан Kовачић“ суди се Зденку Андабаку, Муамиру Јашаревићу и Сеаду Велагићу, коjе оптужница терети у 29 тачака.

Према оптужници, Андабак jе био командир воjне полициjе Хрватског виjећа одбране (ХВО) за оперативну зону сjеверозападна Херцеговина, Јашаревић његов замjеник, а Велагић припадник криминалистичке службе Воjне полициjе ХВО-а.

Суђење ће бити настављено 4. новембра.

Извор: