Svet bez nacizma, osnovni zadatak čovečanstva

U Moskvi je 17. decembra 2010. održana  međunarodna konferencija sa temom ,,Svet bez nacizma, osnovni zadatak čovečanstva“. Organizator konferencije je bio Savezni savet (gornji dom) Saveznog parlamenta Ruske federacije. Na konferenciji su učestvovali  predstavnici 47 zemalja Evrope i SAD. Sa prostora bivše SFRJ učestvovali su predstavnici Srbije i Crne Gore.

Iz Srbije su bili Dušan Bajatović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost Narodne Skupštine  i Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, a iz Crne Gore Dragan Đurović, generalni sekretar SUBNOR-a.
U izlaganjima učesnika najviše pažnje je posvećeno tendenciji revizije rezultata Drugog svetskog rata, oživljavanja ideologije nacizma i fašizma, umanjivanja odgovornosti nosilaca te ideologije kao i odgovornosti ratnih zločinaca osuđenih u Ninberškom procesu i značaja nirnberških principa. Ocenjeno je da se radi o opasnom procesu oživljavanja najvećeg zla u istoriji evropske civilizacije koji se mora zaustaviti. Naglašena je potreba za usklađenim delovanjem parlamenata, vlada i organizacija civilnog društva. Izraženo je očekivanje da će tom cilju svoj doprinos dati naučni instituti, istoričari, institucije kulture i posebno, mediji. Zejednički cilj mora biti  zaštita istine, rezultata Drugog svetskog rata, sprečavanje falsifikata i umanjivanje istorijskog značaja pobede oslobodilačkih snaga antihitelrovske koalicije.
Na konferenciji  je izneto mnogo konkretnih pokušaja revizije rezultata Drugog svetskog rata, od skrnavljenja spomenika oslobodiocima i isticanja simbola nacizma, do rehabilitacije nacista i kvislinga i delovanja neonacističkih i neofašističkih organizacija. Izneti su slučajevi iz nekih baltičkih republika, gde su legalizovane nacističke organizacije, skrnavljeni spomenici herojima, pa čak pokretani i  sudski postupci protiv partizana.

Živadin Jovanović je u svom izlaganju ukazao da pokušaje  revizije Drugog svetkog rata izazivaju posebnu zabrinutost u Srbiji i na  Balkanu zbog toga što su na tom području fašistički okupatori i nosioci nacističke ideologije vršili stravične zločine kao što su masovna streljanja đaka, logori smrti u Jasenovacu, Jadovnom, Sajmištu, Jajincima i mnogi drugi u kojima su fašistički okupatori i snage ustaške NDH likvidirane stotine hiljada rba, Jevreja i Roma. On je takođe naglasio da se nastojanja za reviziju rezultata Drugog svetskog rata na području bivše Jugoslavije ogledaju u mnogim oblastima političkog i društvenog života od medija, muzike i filma do nazovi istoriografije, obrazovanja i odlučivanja u institucijama političkog sistema. Tako se, na primer, u Srbiji ukidaju nazivi ulica koje nose imena heroja narodno-oslobodilačkog rata, traži rehabilitacija pojedinih kvislinga, promovišu udžbenici istorije stranih nazovi-istoričari, ispoljava nebriga prema spomenicima oslobodilaca, zloupotrebljavaju film, kultura, istoriografija za  kompromitovnje oslobodilaca od okupatora. U medijima se provlači teza da je tokom celog 20. veka Srbija vodila pogrešnu politiku, da je bila na pogrešnim stranama i slično.
U susednim bivšim jugoslovenskim republikama, u delu njihovih medija, popularnoj muzici, na filmu, u istoriografiji vrše se razni falsifikati istorijskih činjenica, umanjuju žrtve i negira genocid nad srpskim narodom, veličaju ustaški pokret i njegovi lideri, saradnici okupatora se predstavljaju kao zaštitnici naroda.
Razbijanje druge Jugoslavije početkom 90-ih prošlog, a treće tokom prve dekade 2000-tih, otimanje Kosova i Metohije od Srbije 2008, predstavljaju reviziju „in vivo“ rezultata, ne samo Drugog, već i Prvog svetskog rata, pa čak i rezultata Balkanskih ratova. Prekrjanje međunarodnih granica na štetu srpskog naroda i Srbije, stvaranje vazalnih državica i režima Hitler i Musolini su koristili radi slamanja otpora okupaciji, izazivanja bratoubilačkih sukoba, kontrole Balkana, lakšeg prodora na Istok i podčinjavanja Evro-Azije. Kakva sličnost sa procesima tokom protekle dve dececenije koji se i danas nastavljaju! Na raѕvalinama druge i treće Jugoslaije stvoreno je sedam državica-klijenata, nesposobnih za samostalni ekonomski, politički i društveni razvoj.
On je ukazao na veliku opasnost od jednostrane secesije Kosova i Metohije koja  najdirektnije ugrožava mir, stabilnost i ravnotežu na Balkanu. Ta ilegalna secesija predstavlja presedan koji već ima, a u buduće će imati još teže posledice na evropskom i globalnom planu. On je podsetio da je NATO najodgovorniji za tu secesiju  jer je 1999, u savezu sa terorističkom OVK (UCK) izvršio agresiju na Srbiju (SRJ), okupirao deo Srbije i tako pripremio i formalno otcepljenje. Ocenio je da je Kosovo i Metohija sa strukturom vlasti izrasle na kriminalu, terorizmu, švercu heroina, oružja, ljudi i  ljudskih organa predstavlja trajni izvor nestabilnosti na Balkanu. Takve upravljačke strukture  ne mogu se reformisati ili dovesti u  usklad sa evropskim standardima. Za mir i stabilnost na Balkanu neophodno je da Zapad – SAD, NATO, EU – preispitaju svoju dosadašnju politiku prema Srbiji, odnosno, da se vrate poštovanju legitimnih interesa srpskog naroda. Politika izolacije, ponižavanja i satanizacije srpske nacije, pripisivanje Srbima kolektivne odgovornosti za zočine u građanskim ratovima 90-tih ne može dati trajne rezultate.

Jovanović je konstatovao da je proces revizije rezultata Drugog svetskog rata postao globalni fenomen i postavio pitanje da li postoji  politička volja za globalni odgovor na tu opasnost, koja ne preti interesima bilo koje pojedinačne države ili naroda, bila ona tako velika kao što je Rusija, ili tako mala kao što je Srbija. To je, po njegovom mišljenju, jedno od osnovnih pitanja od odgovora na koje zavisi da li ce se revizija rezultata Drugog svetskog rata zaustaviti ili produbiti.
Ukazao je da proces revizije istorijskih rezultata i oživljavanja neonacističkih i neofašističkih ideologija prate produbljivanje svetske ekonomske krize trka u naoružanju i militarizacija u Evropi i svetu, tranzicija i „obojene revolucije“ u Istočnoj Evropi prekrajanje međunarodnih granica.
U toku je i proces degradacije međunarodnog pravnog sistema i Ujedinjenih nacija pri čemu se NATO u nizu situacija ponaša izvan okvira Povelje UN, pa čak nameće i kao nadređen Savetu bezbednosti UN.
Sadašnju ekonomsku krizu analitičari upoređuju sa krizom tridesetih godina prošlog veka, a otimanje Kosova i Metohije od Srbije sa otimanjem Sudetske oblasti od Čehoslovačke 1938. Nije mali broj intelektualaca u svetu koji manipulacije sistemom Ujedinjenih nacija, kršenje Povelje UN i zaobilaženje uloge Saveta bezbednosti upoređuju sa odnosom najmoćnijih sila prema Društvu naroda i sistemom prava koji je uspostavljen nakon Prvog svetskog rata.
Proces političkog odlučivanja, kako unutar najmoćnijih država Zapada, tako i na međunarodnom planu, sve više je u funkciji interesa vojnoindustrijskog kompelksa vodećih sila Zapada, pre svega, SAD. Vlade tih zemalja polaze od toga da jedino vojno-industrijski kompleks može obezbediti izlazak iz sveopšte ekonomske krize jer razvija nove tehnologije, povećava izvoz i ublažava nezaposlenost. S tim je povezano širenje NATO-a i njegova „nova“ strategija globalnog intervencionizma koja je u funkciji obezbeđivanja energenata, strateških sirovina, tržišta i putnih pravaca.
Može se zaključiti da je vojnoindustrijski kompleks postao ključni činilac trasiranja sadašnjih i budućih tokova u svetu.
Da li postoji kauzalna veza između navedenih procesa, na jednoj, i revizije rezultata Drugog kog rata, odnosno, oživljavanja fašizma i nacizma, na drugoj strani, može biti sporno, ali bi tvrnja da se radi o pukoj slučajnosti i potpuno nezavisnim pojavama bila još spornija.
Kada je reč o Srbiji, treba konstatovati dve istorijske činjenice. Prva, da je srpski narod, uz ruski i narode bivšeg Sovjetskog saveza, podneo najveće žrtve u borbi protiv fašizma i nacizma i dao veliki doprinos oslobađanju od fašizma i nacizma. I druga, da je dosadašnje prekrajanje međunarodnih granica, kršenje osnovnih principa međunarodnih odnosa uspstavljenih po završetku Drugog svetskog rata, ekspanzionizam NATO-a, nipodaštavanje i manipulisanje Savetom bezbednosti kao i čitavim sistemom Ujedinjenih nacija – najteže posledice ostavilo upravo po Srbiju i srpski narod. Nacija je fragmentisana, deo je pretvoren u obespravljenu nacionalnu manjinu, deo u izbeglice i raseljena lica dok je teritorija Srbija izložena komadanju uz otvorenu podršku zapadnih sila i njihovih institucija albanskom i drugim separatizmima.

Kada je reč o suprotstavljanju reviziji rezultata Drugog svetskog rata i obnavljanju ideologija fašizma i nacizma, Jovanović je, pored ostalog, sugerisao pokretanje odgovarjućih inicijativa u okviru  međunarodnih foruma, a pre svega unutar sistema UN, kako radi jačanja autoriteta i uloge svetske organizacije tako i osnovnih principa i institucija međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. Reforme su neophodnost, ali one moraju voditi stvarnoj demokratizaciji i učvršćivanju uloge a ne daljoj degradaciji sistema međunarodnog sistema uspostavljenog posle Drugog svetskog rata. Degradacija ili kršenje osnovnih osnovnih principa međunarodnih odnosa sigurno bi ohrabrili nosioce revizije i oživljavanja  fašizma i nacizma. Naveo je da bi bile dobrodošle inicijative u okviru UNESKO-a da vlade država  članica analiziraju kako se rezultati Drugog svetskog rata i pobeda nad nacizmom i fašizmmom tretiraju u obrazovnim sistemima. Takođe je rekao da se parlamentarnim institucijama međunarodne zajednice, posebno u Interparlamentarnoj uniji (IPU) otvori dijalog o problemu revizije rezultata Drugog svetskog rata, oživljavanju ideologije nacizma i fašizma i usvoje odgovarajuće preporuke.
Polazeći od isksutava tokom poslednjih 20 godina, poseban je zadatak pokretanje odgovarajućih inicijativa za učvršćivanja značaja međunarodnog pravnog poretka čiji su ti principi grubo  kršeni u slučaju bivše Jugoslavije, odnosno Srbije. Administrativne granice su silom i ucenama proglašavane za međunarodne, u Srbiji čak pokrajinske linije proglašene su takođe kao međunarodne. Kršeni su ne samo principi Povelje UN i Završnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkija već i izričite konkretne odluka Saveta bezbednosti kao, na primer, rezolucija Saveta bezbednosti 1244.

Jovanović je podsetio da se obnavlja ideja o stvaranju Velike Albanije poput Musolinijeve i Hitlerove tvorevine tokom Drugog svetskog rata. Nedavno je u Tirani održana konferencija o stvaranju „prirodne Albanije“ od Kosova i Metohije, Albanije, delova Grčke, Makedonije, Crne Gore i južnih srpskih opština (Preševo, Bujanovac, Medveđa). Preko 200.000 Srba i drugih ne-Albanaca proteranih sa Kosova i Metohije u atničkom čišćrenju posle 1999. godine još uvek nema mogućnosti da se vrati u svoje domove i na svoja imanja, dok preostali Srbi u Pokrajini i dalje ne uživaju bezbednost, slobodu kretanja i druga osnovna ljudska prava. Deo Srba i dalje živi u getoima okruženim bodljikavom žicom.
Konferencija u Moskvi je imala veliki značaj. Na konferenciji je usvojena Deklaracija o svetu bez nacizma i više drugih odluka koje obezbeđuju međunarodnu koordinaciju napora za suprostavljanje reviziji Drugog svetskog  rata i obnavljanju fašističkih i nacističkih ideologija.

Izvor:

Beogradski forum za svet ravnopravnih