„Sve su manje šanse da će Stepinac biti kanonizovan“

Kako vreme protiče, sve su manje šanse da se nadbiskup Alojzije Stepinac kanonizuje, kaže diplomata i orijentalista, profesor Darko Tanasković.

„Papa Franja nema nameru da u okviru svoga pontifikata izvrši kanonizaciju Alojzija Stepinca, zbog toga što se sa prolaženjem vremena umnožavaju razlozi zbog kojih je on i posumnjao da je treba izvršiti“, rekao je Tanasković.

Tanasković, bivši ambasador u Vatikanu, rekao je za Sputnjik da papa Franja smatra da je hrišćanstvo pod takvim izazovima da biskupi i episkopi ne smeju da donose odluke koje dele hrišćane.

Darko Tanasković je bio član Mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja je godinu dana razmatrala ulogu Stepinca u Drugom svetskom ratu.

Kao jedan od veoma značajnih aspekata rada Mešovite pravoslavno-katoličke komisije, on vidi privlačenje velike pažnje domaće i strane javnosti na ovaj slučaj što je, kako kaže, pomoglo da se vidi da je stvar krajnje sporna i problematična „tako da postaje sve teža za onoga ko bi želeo da ga kanonizuje, da se to zaista i učini“.

Tanasković je dodao da dva pisma iz obimne prepiske koju je Stepinac, tokom 1941. godine imao sa Vatikanom i papom Pijem Dvanaestim, nisu ništa novo za komisiju.

Ocenio je da je, na osnovu ukupnog materijala i uvida u komunikaciju kardinala Alojzija Stepinca i Svete stolice, sasvim jasno da je on bio problematična istorijska licnost i da ni u kom slučaju i ni po kakvim kriterijumima ne bi mogao da bude svetitelj.

„Nama je bilo važno da se to dokaže, a u kojoj meri je on ratni zločinac, u kojoj meri je neposredno učestvovao u nečemu, šta je sve znao i šta je mogao da spreči – još se istražuje“, rekao je Tanasković.

Kako je naveo, pouzdano je da je nadbiskup Alojzije Stepinac u punoj meri podržavao ustaške vlasti, da je morao biti svestan zločina koje su na teritoriji Hrvatske u to vreme činjeni prema Srbima, Romima i Jevrejima, da je ponekad činio neke gestove da pomogne na individualnom planu, da je ponekad čak i upozoravao na neke stvari, ali da nikada nije doveo u pitanje samu ideju da se taj prostor očisti od Srba kroz katoličenje.

„Dakle, on je dovoljno problematican da prema našem shvatanju ne može biti svetitelj, ali će na kraju ipak odlučiti Vatikan“, naveo je Tanasković.

Istakao je i da je patrijarh Irinej u prepisci sa papom Franjom insistirao na tome da vernici SPC, Srbi u celini, a i većina pravoslavaca u svetu, ne bi mogli da prihvate da nadbiskup Stepinac sa svojom ulogom u istoriji bude svetitelj u hrišćanstvu.

Papa Franja je, kaže on, to dobro razumeo i insistirao je na tome da ne smeju da se donose odluke koje će još više da podele hrišćane.

Završni sastanak clanovi Komisije su, dodaje Tanasković, imali sa papinim sekretarom kardinalom Pjetrom Parolinom i to je indikativno, jer je članove pre početka primio papa Franja, a na kraju nije.

To vidi kao signal da Vatikan računa da će se o tome razgovarati. „Na tom poslednjem susretu blaženopočivši mitropolit Amfilohije je odigrao veoma značajnu ulogu u zaključnom delu, jednom izuzetnom diplomatskom formulacijom, a kardinal Parolin je izrazio želju da se o tome nastavi dijalog u nekoj formi. Drugim rečima, ne verujem da će ova komisija i dalje raspravljati o ličnosti i delu nadbiskupa Stepinca pre, za vreme i nakon Drugog svetskog rata, ali postoji želja i verujem da je obostrana, da se nastavi dijalog o toj teškoj temi, jer je i započet u jednoj korektnoj atmosferi“, rekao je Tanasković.

Kaže da nije siguran da će nastavak dijaloga doneti nešto u opipljivom smislu, ali da ima utisak da je Vatikan izrazio opredeljenje da se kanonizacija odloži.

Tanasković očekuje da se neki vid dijaloga nastavi i posle otvaranja dela Vatikanskog arhiva koji se odnosi na pontifikat pape Pija Dvanaestog.

Izvor: B92