arrow up

Подијелите вијест:

СУТРА СЈЕЋАЊЕ НА ГОЛГОТУ САРАЈЕВСКИХ СРБА

Srbi_iz_Sarajeva_napustaju_svoje_ognjiste-503cd419Удружење “Сараjевски Срби” из Братунца, у сарадњи са Борачком организациjом из овог мjеста, и ове године ће обиљежити годишњицу исељавања и подсjетити на голготу коjу су приjе 19 година претрпjели Срби из Сараjева коjи су у изузетно тешким временским условима, исцрпљени четворогодишњим ратовањем након 36 одбиjених офанзива, иселили са своjих вjековних огњишта.

Колоне сараjевских Срба су, након потписивања Деjтонског споразума, кренуле су, не желећи да остану под туђом влашћу.

Између имовине и властитих домова на jедноj и материjалне неизвjесности у слободи на другоj страни, 150.000 сараjевских Срба опредиjелило се за живот у слободи, без обзира на материjалну неизвjесност.

Срби су напустили своjе куће и станове у сараjевским општинама и иселили се у Републику Српску и Србиjу, а неки су се раселили широм свиjета.

У оквиру подсjећања на те тешке дане и патње кроз коjе су сараjевски Срби прошли приликом исељавања, сутра у 18.00 часова у братуначком Дому културе биће приређена проjекциjа документарног филма “Балкански синдром” аутора Драгана Елчића.

Програм обиљежавања 19. годишњице исељавања сараjевских Срба под геслом “Памтимо, не заборавимо” биће настављен у суботу, 7. марта, у 10.00 часова, када ће у братуначкоj цркви Успења Пресвете Богородице бити служен парастос за 430 погинулих српских бораца сахрањених на братуначком гробљу.

Међу њима jе више од 200 посмртних остатака српских бораца са сараjевског ратишта коjе су породице прениjеле приликом напуштања Сараjева и досељавања у Братунац и Сребреницу.

Након парастоса присутни ће прислужити свиjеће за покоj душа погинулих сараjевских бораца, положити цвиjеће и окадити њихове гробове на братуначком гробљу.

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

УВРЕДА ЗА РЕПУБЛИКУ СРПСКУ И СРПСКИ НАРОД

САРАЈЕВО – ВЕЛИКА ГРОБНИЦА СРБА

ОБИЉЕЖАВАЊЕ ФОРМИРАЊА ОДРЕДА СПЕЦИЈАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ ИЛИЏА

Борци не oдустаjу од вjерског обреда на мjесту злочина!

JADOVNO – SARAJEVO ROMANIJA

 

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Резиме

Без обзира на евентуална реаговања на ову књигу, аутор констатује једну трагичну чи­ње­ницу

Василије Каран

Бања Лука Казује: Корачао сам у колони која је водила у Јасе­но­вац. Колона

Бранко Граонић

Рођен 23. новембра 1939. године у селу Велика Жуљевица, Босански Нови Казује: Рођен

Даница Праштало

Рођена 14. марта 1933. године у селу Агинци, Босанска Дубица Свједочи: Давне 1933.

Милош Ћирић

Рођен 9. априла 1937. године у Горњим Подградцима, Босанска Градишка Пише: Моја сјећања

Ђуро Саватић

Рођен 6. маја 1927. године, Старчевица, Бањалука Казује: Отац Тодор, рођен 1902. године.

Томо Лучић

Рођен 1. марта 1931. године у селу Бистрица, општина Жепче Казује: Моји родитељи

Зорка Делић-Скиба

Рођена 1937. године у селу Крухарима, општина Сански Мост Свједочи: Рођена сам 27.

Гојко Ловрић

Рођен 1934. године у селу Клековци, Босанска Дубица, професор Свједочи: Ову истиниту и

Светозар Рубин

Рођен 20. јула 1940. године у селу Горња Омарска, Приједор Свједочи: Мој отац

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​