Помен за настрадале Србе средњег Подриња и Бирча

У Братунцу ће данас бити одржан централни комеморативни скуп поводом 24 године од великог српског страдања у околини Сребренице и Братунца на Петровдан 1992. године и као знак сјећања на све Србе средњег Подриња и Бирча које су убили припадници такозване Армије БиХ током одбрамбено-отаџбинског рата.

Парастос и прислуживање свијећа за покој душа око 3.500 настрадалих Срба, међу којима и за 69 убијених на Петровдан 1992. године, почеће у 10.30 часова на братуначком Градском гробљу. У 10.45 часова предвиђено је полагање цвијећа код Централног спомен-крста.

Предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских датума Велимир Дуњић рекао је да су позиви за сутрашњу комеморацију послати и свим амбасадама и међународним организацијама у БиХ, свим српским представницима у заједничким институцијама БиХ и руководству Србије.

На Петровдан 1992. године убијено је 69 српских цивила и војника у селима око Сребренице и Братунца, а 22 су заробљена док судбина половине њих још није позната.

Настављајући етничко чишћење на подручју братуначке и сребреничке општине, започето у априлу 1992. године, муслиманске јединице из Сребренице напале су на Петровдан 1992. године братуначко село Загони ради заваравања српских снага. Тежиште напада усмјериле су на сребреничко село Залазје, гдје су вођене жестоке борбе.

Највеће злочине муслимани из Сребренице починили су током 1992. и 1993. године у братуначким и сребреничким селима. У селу Бјеловац 14. децембра 1992. године убијено је 109 Срба, у Скеланима је 16. јануара 1993. године убијено 69 Срба, а исти број убијених је и у Сасама, Биљачи и Залазју на Петровдан 1992. године.

У удаљеном сребреничком селу Ратковићи 21. јуна 1992. године убијена су и масакрирана 24 мјештана, у Брежанима девет дана након тога још 32, а у Крњићима 5. јула исте године 24 мјештана.

У Подравању 24. септембра 1992. године убијено је 32 лица српске националности, док је у Кравици на Божић 1993. године на најмонструознији начин масакрирано 49 српских цивила.

Српска села најчешће су нападана на највеће православне празнике Ђурђевдан, Тројчиндан, Видовдан, Петровдан, Божић…

За убиства Срба средњег Подриња, претежно цивила, међу којима је било
највише жена, дјеце и стараца, још нико није процесуиран, осим команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића који је у Хашком трибуналу био осуђен на само двије године затвора, а затим ослобођен.

Против њега поново се води судски процес у Суду БиХ за неколико индивидуалних случајева злочина над Србима, али оптужницом нису обухваћени масовни злочини које је Орић наређивао и предводио.

Породице убијених Срба тврде да постоје бројни докази о злочинима које је удружена злочиначка група предвођена Насером Орићем починила над српским цивилима и заробљеницима, као и свједоци који су гледали како зликовци масакрирају, кољу и свирепо убијају и пале српске жртве, али правосуђе БиХ ништа не предузима да процесуира починиоце тих злочина.

„Правду, истину, одговорност и казну за починиоце злочина над Србима у и око Сребренице већ двије деценије траже породице жртава, а Тужилаштво и Суд БиХ игноришу те захтјеве и породице с правом истичу да штите злочинце“, рекао је Срни предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Сребренице Младен Грујичић.

Он тврди да се Тужилаштво и Суд БиХ дискриминаторски односе према српским жртвама и њиховим породицама јер годинама скривају предмете, опструишу подизање оптужница и процесуирање починилаца ратних злочина над Србима у Подрињу.

„Нико не контролише рад тужилаца који до бесконачности `занемарују` истраге и прикупљање доказа за злочине над Србима или једноставно одлуче да нема довољно доказа за подизање оптужница. Њихов посао је да обезбиједе доказе што није проблем јер постоје жртве, знају се њихова имена, мјеста страдања и у највећем броју имена починилаца и њихових наредбодаваца“, оцијенио је Грујичић.

Према његовим ријечима, такав однос и рад правосуђа БиХ још више доприноси стварању неповјерења у институције БиХ и могућност помирења, међусобног уважавања, равноправности и суживота у овој земљи.

Од око 3.500 настрадалих Срба из Сребренице, Скелана, Братунца, Милића, Власенице, Осмака и Зворника у посљедњем рату, скоро половина су били цивили – старци, жене, дјеца и болесне, непокретне и слијепе особе.

Према подацима Републичког центра за истраживање ратних злочина, без једног или оба родитеља у Подрињу током протеклог рата остало је око 800 српске дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине.

Од априла 1992. до јануара 1993. године у нападима муслиманских снага из Сребренице уништено је и разорено на десетине српских села, масакрирано и на најбруталнији начин убијено стотине српских цивила у Сребреници и селима око Братунца, Милића, Сребренице и Скелана.

Организатор сутрашње комеморације и парастоса је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.

Због великог интересовања грађана из општина регије Бирач сутра ће бити организован бесплатан аутобуски превоз заинтересованих да присуствују парастосу настрадалим Србима у Братунцу.

Извор: СРНА

Везане вијести:

Братунац: Обиљежено 20 година од егзодуса Срба | Јадовно 1941.

Огњишта оставили зарад слободе | Јадовно 1941.

Судију Илића свирепо убијали | Јадовно 1941.