Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића.
Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола, писама и вјероисповјести „православне, римокатоличке и мухамеданске“.
У тексту се истиче да би уједињени народ Срба, Хрвата и Словенаца састављао државу која би бројала око 12 милиона држављана, а била би гаранција народне независности и свестраног народног културног напретка, јак бедем против германског надирања, неразлучни савезник свих оних културних народа и држава које су истакле принцип права и слободе народа и принцип међународне правде и достојан члан нове међународне заједнице.
Конференција на Крфу трајала је од 15. јуна до 20. јула 1917. године, а највећи дио расправе био је посвећен питању уређења државе, о чијим основама су се највише размимоилазили ставови двије делегације.
На крају је закључено да ће о уређењу будуће државе одлучити Уставотворна скупштина након уједињења квалификованом већином.
Крфска декларација није била обавезујући правни акт, али је имала политички и морални значај.
Српска војска је са француским савезницима пробила Солунски фронт у септембру 1918. године, а 1. децембра је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Извор: СРНА