Milorad Kojić, iz Centra za istraživanje rata i ratnih zločina u Banjaluci, o poigravanju pravdom i pravosuđem. Brojka od 8.000 umorenih u Srebrenici uvreda za ljudsku inteligenciju
– U Nirnbergu je za milione žrtava koje su pobili nacisti od 1939-1945. odgovaralo 177 glavešina. Za zločine počinjene tokom rata u BiH pred sudovima u ovoj zemlji procesuiran je 331 Srbin. Osuđeni su na 1.646,5 godina robije. Pred sudom u Hagu zbog zločina u Bosni suđeno je još 90 Srba koji su kažnjeni sa 758 leta tamnice. Zbog genocida u Aušvicu, gde je umoreno milion ljudi, na procesu u Franfurtu 1962. i 1963. od 8.000 čuvara logora kažnjeno je njih 17. Za Srebrenicu pred sudom u Sarajevu suđena su 54 Srbina na 404 godine robije – ovako govori Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banjaluke.
Kada dodamo još suđenja Srbima u Holandiji, dobijamo ram za nakaznu sliku o građanskom ratu u BiH kakva se više od dve decenije stvara u regionu i svetu.
Naš sagovornik podseća da je tokom četiri godine građanskog rata u BiH stradalo ili nestalo, prema izveštaju Bošnjačkog instituta „Mirsada Tokače“ oko 97.000 građana. Slične su procene i u Haškom sudu, s tim što oni tvrde da je poginulo 23.000 Srba. Centar iz Banjaluke poimence je identifikovao preko 28.000 srpskih žrtava dok je institut za stradanje Srba u 20 veku identifikovao preko 31.000 Uprkos čeličnoj logici brojeva, sudska praksa u BiH i u Hagu nastavlja da „siluje istoriju“.
– Samo, i isključivo, se Srbi optužuju i osuđuju za najteža dela kažnjiva po međunarodnom humanitarnom i ratnom pravu kao što su genocid i zločin protiv čovečnosti – navodi Kojić. – S druge strane, takve kvalifikacije, iako za to postoje dokazi, ne mogu se naći u optužnicama protiv Bošnjaka. Ovakvom praksom se stvara pravna podloga za međunarodnu osudu i satanizaciju Srba i Republike Srpske.
Ono što je primetno u radu pravosuđa BiH je strategija optuživanja Srba na teritoriji cele Bosne. Direktor Kojić kaže da su optužnice protiv Srba za najteže zločine podignute za čak 51 opštinu u BiH i da je vidljivo da se sprovodi pokušaj dokazivanja da je RS stvorena na genocidu.
– Nije nimalo slučajno što je, recimo, prošle subote u centru Sarajeva postavljena „umetnička instalacija“ koja RS prikazuje kao ogromnu masovnu grobnicu – nastavlja Kojić. – Od 2010. u projektu REKOM „mapira se navodni genocid“ u RS, a NVO iz Beograda imaju vodeću ulogu u tom poslu.
Primer Srebrenice je najdrastičniji i najočigledniji pokušaj nasilja nad pravdom, ali i zdravim razumom. Kada je rat u BiH završen 1995. procenjivalo se da je u njemu stradalo oko 300.000 ljudi. Nešto kasnije brojka je pala na 200.000, a na kraju na manje od 100.000. Jedina brojka koja se drži jeste sedam do osam hiljada umorenih u ovom regionu, uprkos tome što je i Haški sud u presudama morao da umanji taj broj na 4.970 odnosno 5.115.
– U izveštaju američkih profesora Edvarda Hermana i Dejvida Pitersona iz 2015. već dve decenije od navodnog genocida u Srebrenici analizira se „stabilnost“ ovog zbira od 8.000 – nastavlja Kojić. – Profesori primećuju da je dosad u istoriji u najvećem broju slučajeva iznenadnog katastrofalnog gubitka ljudskih života početna procena uvek bila prevelika i vremenom se revidirala naniže. Samo u Srebrenici sve stoji kako je „zakovano“ – zaključuje naš sagovornik.
Razlog je očito – politički, i vrlo daleko od potrebe da se zaista sazna istina.
SRAMOTNA FARSA
– PO logiku porazna statistika rada pravosudnih organa u BiH, prema kojoj su samo Srbi činili najveće zločine, pokušava se kompenzovati podizanjem većeg broja optužnica protiv Bošnjaka, ali za lakše kvalifikovana krivična dela, koja podrazumevaju isključivo individualnu odgovornost – objašnjava Kojić.
Međutim, broj godina na koji se osuđuju Bošnjaci i Hrvati za zločine nad Srbima svedoči da je u pitanju sramotna farsa.
Autor: Dragan Vujičić
Izvor: NOVOSTI
Vezane vijesti:
Kojić: Potrebna revizija posmrtnih ostataka u Srebrenici i …
Kojić: Postoje saznanja o pritiscima na svjedoke u slučaju „Orić“
Kojić: Institut za nestala lica BiH u funkciji bošnjačkog …